Bilo je oko 10 minuta do 8h.

Znam jer sam upravo video Rođu kako vuklja za sobom hrpu paketa iz kine. Čujem ga ka ko, dok nogom otvara vrata, komentariše: „ E jebalo’ matere, nit’ ovi kinezi naplate poštarinu, nit ovi naši da daju bonus kad ih već klepaju! Fri šiping?! Moj kurac…“ Potpuno ga razumem. Ljudi su navikli da do 10 dolara naručuju preko Alibaba sajta svašta! A takvih, i ljudi i sajtova, sve više. Internet buvljak.Nemoraš ustajat’ u tri, krmeljiv ići u pizdinac na drugi kraj grada da bi zauzeo tezgu , koju ćeš posle lepo platiti pijačarini za taj dan. Pa sunce posle blata, gužva, sudaranje i dreka..Pljeska, pivo, stomaklija… Ne , sve isto al’ bežično, ljubavi. I daj mu kečapa! Ljutog.

Dan počinje kao dan mrmota. Ali, ovaj mrmot kao da je zgutao loš lsd. Posle par minuta sam se od uspavane gomile kostiju i mesa pretvorio u malu radilicu koja po navici i već šabloniranom načinu ubacuje koverte jednu za drugom po policama sa sve instrukcijama iz malog mozga dali se radi o pošiljci koja ide ispred ili iza one koja se već nalazi u pregradku. I sve je u stvari ređanje brojeva. Adresa ima brojeve, broj ljudi kojima nosiš, ljudi kojima nosiš imaju lične brojeve. Ti si broj. A u kancelariji jutarnja srednje zagrejana atmosfera. Porede se jučerašnji tiketi i komentarišu potezi, to su sve neotkriveni menadžeri fudbala! Komentariše se i predviđa vreme na terenu, uz obaveznu po neku priču od sinoć ili „od jednom kad je ...“ Al’ bože pomozi! Ima malo rakije, doneo Žuti. Klinac mu juče pošao u školu pa časti. Bole pizdi jer nema megabajta na fonu da pusti muziku sa youtuba, Žare i Dada nešto petljaju pričom oko kola i ne učestvuju u jutarnjem Dnevniku. Žilnik bi dao četri litre krvi za ovakav materijal. Ako neko lupi bilo šta ,već se sledeći nadovezuje, i dok ga onaj treći krene potprcavati, četvrti se seti dosetke koja zajebom obuhvata sve, računajući i Munju Mungosa, klinca od nekih 20 i kusur koji je u svom elementu. Kad god se „isključi“, on počinje tiho da peva izvorne i srednjevekovne ruske i srpske pesme. Niko ne zna zašto.

„ Jel treba nekom nešto iz radnje?“ – pita Marko. Svež mladoženja. Viber ne prestaje da svira Sarsov hitić „Lutka“. „ E ! Ideš?, ček’ daj mi donesi…“ i poseže za zadnji džep Denis, a za njim krenuše da pljušte porudžbine ,od „mekog lakija“ – do „one radnje u kojoj ima kole“ . „ Dobro pičke, oće neko ići samnom? Ajde Coa! Ustaj! Daj nemojte jebat’! Pa nemogu sam…“ – „ Da, kako ćeš sam, kad će neko da te zaustavi i pita gde su ti roditelji?“ – Svi počeše da se smeju, jer Coa sa svojih 2 metra i kusur je upravo ustao i kupi jaknu sa čiviluka. Kratki mu rukavi. „ Ma ček…“ – „Čije je bre ovo? Kakvi su ovo brojevi…?“ – „ Moja jakna. To je moj broj u ovoj RJ. (radna jedinica). Triput su mi maznuli jaknu. Sad sam je obeležio. Boli me kurac. Kad je sve ko u vojsci. „ Nabavi..“ E, TO kad mi kažu ovi naši…“ – hladno odgovara Arsić, ne skidajući besan pogled sa polica. Coa samo skide jaknu. Ispretura ostale i kad je našao svoju, šmugnu kroz vrata onako poguren. Vrata se nisu ni zatvorila a kroz hodnik se prolomilo „Kupite mi Pizzu iz Adrijane! A Može i Andrijaninu mamu…“ – završi rečenicu Paja, zatvorivši vrata za sobom. On koji je po stažu najduže tu, sa svojih sto i kusur kilograma u svojim pedesetima, sa sve stomakom koji je nemerljiv pokazatelj njegovog omiljenog čarobnog napitka, pokazuje veliku okretnost i hitro prolazi između redova, kutijia, torbi, paketa, pisama koja su odletela na pod… „ De ste pederi! Dobro jutro, šta ima..! Ajde! Da čujem izveštaj!!“ Spušta se u svoju stolicu do Arsića i prosipa gomilu pošte za slaganje na sto. U tom trenutku proviruje glava sredovečne žene, blagih očiju i širokog osmeha. To je Teta Boja. Tako joj svi tepamo. Ali Matora Iboja Mučibabić je bog i batina kad je reč o novcu  u našem delu protoka istog. „ Jeste li svi pregledali čekove? Penzije kreću ujutro.“ Pita i odgovara. Ne otvarajući sasvim vrata ona preko naočara male dioptrije preleće pogledom celu prostoriju. „ Pajo… Jesi pregle…“„ Nisam ljubavi moja!“, prekida je on , „ Pa de si ti meni od jutros?!“  I ustaje sa stolice na koju je seo pet sekundi ranije. „ Ajde još ti si mi ostao, pa da mogu da radim…“ – govori mu teta Boja i on ode za njom. Petnest minuta nakon toga, slušanja numere Š.Š. – „Kole pije“ i Boleta koji to prati mumlanjem non stop potprcavajući nepovezanim pitanjima Žareta i Dadu koji su sad već u teškoj dubiozi oko prevoda nekog polovnog Opela. Paja ulazi u prostoriju kao da, je peti dan kada se dele računi… „ Eto! Umrla mi crvena… „ – „ Kakva crvena?“ – pita neko. „ Ma bolje da mi je crklo njih četvoro što im brojim do gvozdenjaka nego..“ – „…a ta crvena!“, ovog puta konstatuje Munja Mungos, koji se stopio sa atmosferom.
hiljadu-dinara – Dere se Paja, okrećući se prema njemu i lagano smanjuje ton… „ Adamovićka… Iz Bočne 15a. Davala je uvek crvenu. Od Prvog dana. A i nije joj bila neka penzija…“ Konstatuje i vraća se ređanju pisama. „ Oko 12.250 din. „ ispaljuje ko’ iz topa, „ Meni svaki put crvenu, kafa, kolač…“ Sad već sa nekom setom priča Paja. „ Da, a šta si ti radio matoroj Adamovićki kad te ona svaki put tako častila? Jel bilo malo, ovo-ono.. A! Drtino matora?!“ – Kroz smeh pita Munja Mungos. „ Oš ti mali da ti objasnim ja šta sam radio! Ja drtina?! Pogle’ se na šta ličiš! Marsovcu!“ – dere se Paja. „ Šta sam radio… Ništa! Bila fina žena, divna…“ – „ Se farbala u crveno?“ – Munja Mungos, ne prestaje. – „ Farbala se u mamu tvoju! Znaš!“ – „ E jebem ti život, na kraju me zajebava ova klinčadija što pije drogu i priča sama sa sobom po ulici! „ – „  Alo, bre! Ne sećate se vi! Niste tad ni radili… Nisi moro’ da dižeš platu koliko je bilo bakšiša!“ – „ Ljudi moji, živa istina!“ Kune se Paja šireći ruke. „ A sad… jebi ga, nemaju ljudi para… I znaš ti šta je kad ti ode hiljadu dinara bakšiša?! Za trajno! Ideš bre, nemam ni za doručak sutra…“ – „ Nego kad smo kod doručka jel ide neko?“ – „ Otišli Coa i Marko, ima pola sata..“ – govori Denis koji ne prestaje da se smeje Pajinom „posmtnom monologu jednoj hiljadarki“. „ Do kurca! Pa jeste! Reko sam im na hodniku da mi donesi picu…“ – „Oš ti da ovlažiš grlo? Dementni međedu.“ – Pita ga Bole, koji je već u „zenu“, kroz prorez na policama između njih. „Aj, sipaj. Šta je? Ona kumova? Ako nije kumova,samo do pola…“ – govori Paja i dodaje mu svoj fraklić iz fijoke. Ovaj mu pažljivo vraća do vrha nasut. „ Znači Kumova!“ – „ E pa..“ i prekrstivši se prvo, iako je hrišćanin koliko i Obama, „ Za pokoj Adamovićki..“„ I Nek’ dođe neka nova makar za petsto!“ – Ubacuje se Munja mungos i počinje histerično da se smeje što istovremeno kreće da deluje na sve ostale. „ Ma jok! Da dođu dve po petsto a riknu tri od dvaes’!“ – Dobacuje Arsić kome se lice iskrivilo od smeha. „ …ili 20 od pedeset..“ Od Smeha se ne razume dali je to bio Dada ili Žare. „ Ma mrš svi u pizdu materinu balavu!!! „ Odgovara Paja i vraća fićok u fijoku. Rukavom briše usta i traži očima gde je flaša sa vodom… Smeh polako jenjava, još tu i tamo poneka prošaptana zajebancija, Cao i Marko ulaze sa punim rukama kesa iz kojih miriše još toplo pecivo. Svako uzima šta je naručio, Marko dolazi do Paje i stavlja mu Pizzu na sto pred njega. „ Poskupela je za dves’ kinti. Dođeš mi stoosamdeset.“ .Marko gleda u Paju ali ga ovaj ne registruje. „ Nije frka za kintu…“ – govori Marko i udaljava se očima upitno pokazujući prema Paji. Pokazujem mu gestikulacijom da ga pita za kintu. Marko ne razume sasvim ali konta da je Paja „na tapetu“ taj dan „ I šta ima matori, kako na terenu?“ – pita ga Marko glumeći ravnodušnost dok raspakuje burek ispred sebe. Paja „šlihta“ poštu i sam za sebe govori „ … Riknula mi crvena!… šta ima… Do kurca! „


13090180