evil-eye-1

 Mnogi će reći da sam ”jugonostalgičar”, da starim i da kao i svi kojima mladost prolazi pati za ”starim dobrim vremenima”, ali sam uveren da ovaj moj stav iz naslova nije plod samo broja mojih godina i sećanja na ”nekad sam mogao triput na dan” već da je on utemeljen na ozbiljnom sranju u koje smo se uglibili, ovo društvo, ovaj narod, ovaj kontinent, ova planeta.
Naime, šta hoću da kažem…

…Sećam se ’85-te, Makarska, kraj jula, ja i još trojica mojih drugara negde na plaži, 3-4 sata posle ponoći, umorni, prljavi, polu-pijani, u vrećama za spavanje bauljamo po pesku tražeći mesto gde nas neće žuljati sitno kamenje, gde ćemo lakše naći položaj u kojem nas proizvod naših hormona i popijenog alkohola neće toliko sputavati da odmorimo još malo kako bi smogli snage da se nauživamo jos dva-tri dana na moru i da , iako smo potrošili skoro sve pare koje smo poneli, produžimo naše letovanje još malo, jer eto, baš je došla nova grupa turista iz Čehoslovačke, a medju njima i gomila devojčica koje traže baš takve frajere kao sto smo mi i kako jedva čekaju da nam se bace u naručje. Tako bunovni, u polusnu, naše slatke snove prekida grub glas i lagani trzaj po ramenu. ”Alo,momci ,’ajde ustajte, ne možete spavati na plaži u četiri ujutro.’Ajd,budite se, pa nadjite neko bolje i pristojnije mesto za dremanje”.Zakrvavljenih i poluzatvorenih očiju prepoznajemo priliku u plavoj uniformi, koji drzi šapku u ruci, milicajca blagog pogleda i  velikih i gustih brkova.”Asti gospe, djeco, nemojte mi to raditi, komandir će me jebat’ ako ostanete.Ako već nemate gdje, sakrijte se malo gore u borik, tamo vas niko neće vidjeti a i ovde na plaži vas mogu pokrasti ili dirati neki mangupi.
Patetika, reći ćete, preterivanje, kakav to pandur očinski brine o grupi polupijanih tinejdžera…
…E to i tako je bilo nekad. Mogao si spavati u klupi na parku, da te niko ne dira, da se ne bojiš da će te neko napasti ili pokrasti. I ne samo to, ljudi, kad im se obratiš, imali su više volje da ti pomognu, da te posavetuju, da ti učine , a da ne traže ništa zauzvrat. Zašto ? Jbg, takvo je bilo vreme. Tako su ljudi vaspitavani, bilo je sramota biti nepristojan prema drugima, osećala se neka empatija u društvu. Bilo je kukolja uvek, ali bio je procentualno mizeran, statistička greška, ili sam ja to tako video.
Nisam psihijatar, nisam sociolog, antropolog, pa da objasnim stručno otkud ta promena, globalna, u mojoj zemlji, u mom gradu, u mojoj ulici…
…Ali je evidentna. Poznata je ona narodna – ” da komšiji crkne krava”, e danas ona glasi ”da komšiji crkne krava, i frižider, i televizor , i otac i majka...”
Danas se uživa u tuđoj nesreći, u tuđoj patnji, u tuđem bolu. Najbolje vesti su – loše vesti. Najbolje naslovne stranice su kad voz isklizne iz šina i pogine 60 mrtvih, kad neki psihički bolesnik pobije pola komšiluka, kad trojica mladića siluju koleginicu sa fakulteta, i slične situacije u kojima se uživa  iz prostog razloga jer se nije dogodilo nama, i baš zbog toga se bolje osećamo , i zbog toga su ovi naši mali, jadni životi postali bolji, jer, eto , imali smo sreće, a valjda smo je i zaslužili, pa se onda lažno zahvaljujemo (lažnom) bogu na milosti i što nije baš nas odabrao, jer, mi smo ustvari dobri (oprostili smo kasirki tih dva dinara što nije imala da nam vrati, nismo šutnuli kuče koje je neko izbacio iz kuće jer njegovo dete neće više da se igra sa njim i traži novu igračku, jer nismo bacili kamen na onu kurvu iz parka, a tako je to zaslužila i nismo se gurali u javnom prevozu da sednemo i laktali se, a imamo pravo na to, jer smo umorni, besni i bez para).
Danas se sedi za kompjuterom pola dana, traže se loša sranja koja se dogodila drugom pa se šeruju, da svi vide kako smo mi ustvari , srećni ljudi. Danas se gledaju na televiziji razni realitiji gde učestvuje gomila polusveta, neobrazovani, blago mentalno zaostali ljudi, kriminalci, prostitutke, koji će za šaku para uraditi sve sto se od njih traži – seks sa neznancem, salva uvreda i psovki prema nekom koji ti nije uradio ništa nažao, pojesti govno ako to produkcija traži…
…A mi, zadovoljni sto smo bolji od njih, i pametniji, sa više skrupula i tako ”principijelni”, i ” mi to ne bismo uradili ni za 100 hiljada eura”…
 Gledamo to smeće satima i satima i postajemo kao oni , biramo svoje favorite i glasamo za njih i bodrimo, na kraju kad osoba koju smo izabrali kao svog ljubimca uradi nešto nedolično i branimo ga, kao ,”pa ,morao je, vidi šta mu je ova fuksa uradila”.
Al’ jebeš ”Farmu”,”Parove” i ostala programska smeća, ni u stvarnom životu nismo ništa bolji. Prošle su decenije otkad nismo uradili ništa nekom drugom, a da nismo tražili nešto zauzvrat, jer vreme je ”pasje” i ”sve se vrti oko jebenog novca”,”treba preživeti”.I onda jos dugo gledamo sve te ”TV dnevnike, vesnike i glasnike” i gutamo sve te laži kako će nam biti bolje i kako nam je već bolje, ali nismo dovoljno pametni da to prepoznamo, i kako su za sve što nam ne ide kako treba krivi Cionisti, NATO, oni sa druge strane granice, oni što se češljaju drugačije, što nose zelene a ne plave džempere”.
I to je sve tačno, vi ostali nemate pojma, jer tako je rekao onaj bradonja u haljini što je blagoslovio oružje koje je ubijalo one u džemperima druge boje, on je naš i on je pravi , i nemoj imati drugih bogova osim njega“…
 Neki koji veruju u Boga (a u Srbiji ih je po poslednjem popisu 95 %, što je debela laž, ili statističara ili onih što su se tako izjašnjavali, jer koliko je meni poznato, neki od osnovnih stubova svih religija su ”ljubi bližnjeg svoga” i ” ne čini sto ne želiš da tebi čine” ) kažu da u Bibliji piše (a skoro niko je nije pročitao) da će doći Antihrist i zlo će zavladati svetom. Čini mi se da je taj odavno došao i da je tu negde pored nas, među nama,
u nama

13090180