“Poštare,poštare”,viče za mnom baba Lepa iz Baneta Radića 20 udaljena nekih tridesetak metara i trči kao da je dalji rođak Olivere Jeftić.”Čekaj da te pitam nešto”,dere se baba Lepa kao da je od životne važnosti za nju,mene i celu mesnu zajednicu.”Kaž*te,baba Lepa ,gde gori” pokušavam ja da budem duhovit.”Poštare,zašto samo ja nisam dobila račun za struju” ? “Svi u ulici su dobili samo ja nisam”!Uf,svašta bih joj rekao,skidajući ovu torbu prepunu računa i drugih koještarija da malo odmorim ovo polovno  i premoreno rame i vratni deo kičme opterećen spondilozom.Nameštam osmeh broj 3 (za histerične babe) i smirenim glasom odgovaram : ” Biće,baba Lepa,nisu još stigli ,sutra-prekosutra,najkasnije”.”Lažeš ti mene,svi su ulici dobili,evo Milica je već platila ,samo ja nisam ni dobila,hoćeš da me isključe”? Sad već histeričnim glasom ,baba nastavlja da mi se unosi u lice i svađalački upita : ” Gde je naš poštar,ko si ti,ustvari,gde je naš Zolika ? Barabo,zvaću ja poštu da se žalim,isključiće me zbog tebe što ti nećeš da radiš i hvataš zjale “! Joj,opet ja gunđam u sebi i ponovo nabacujem onaj isti osmeh i skidam kapu : ” Bako,pa to sam ja ,vaš stari poštar,nisam radio par dana,imao sam neka privatna posla”. Tek tada opazih suzu u njenim očima i ne znajući kako da se postavim stavim joj ruku na rame ne bih li je nekako smirio.Baba,odjednom kao da je uključila drugi program menja ton i veselo dreknu : ” Zolika,vratio si se,dobro je ,ovi što te menjadu nemaju ništa pojma da radidu ! Jel* imaš pismo od moje Milice ,nije mi pisala,ima već tri meseca “.Tri godine,baba Lepa,mislim se ja u sebi ,nisam ti doneo pismo iz Kanade,zaboravila je ona tebe”,al* ugrizoh se za usnu i ne rekoh ništa osim :”Baba Lepa,kad će biti opet one vaše štrudle sa makom”,tek da nekako razgovor okrenem na drugu temu i ne čekajući odgovor,uzeh onu torbekanju i stavih je na rame ne bih li nastavio gde sam krenuo.Prepoznah bljesak u očima baba Lepe kao da je počela njena omiljena indijska serija i promrmlja nešto kao :” Ostalo je još malo od prošlog četvrtka,sad ću ja”.”Ne morate,samo sam se šalio ,moram da žurim,*ajte doviđenja”.I dok sam grabio napred krupnim korakom začuh piskav, starački glas : ” Zolii,štrudlaa” !