Internet piraterija predstavlja nezakonitu reprodukciju i/ili distribuciju bilo kog zaštićenog digitalnog materijala koji se može prenositi od korisnika do korisnika putem interneta. Muzičke datoteke, video datoteke,elektronske knjige,softver i drugi elektronski materijali se mogu prenositi putem mreža za razmenu fajlova, piratskih servera, veb-sajtova ili hakovanih računara. Celokupna radnja, od reklamiranja do prodaje se obavlja internetom. Prvi tipovi piratizovanih datoteka – digitalne muzičke datoteke koje se prenose softverom za razmenu datoteka između korisnika, pojavile su se na internetu početkom 90-ih.

Deljenje datoteka (engl. file sharing) se definiše kao proces slanja datoteka na internet tako da se one kasnije mogu preuzeti i reprodukovati. Softveri koji se koriste za deljenje datoteka nisu nelegalni per se, ali korišćenje takvih softvera za pribavljanje datoteka zaštićenih autorskim pravima je protivzakonito. Posebni distribucioni kanali za deljenje datoteka su P2P (engl. peer-to-peer) servisi koji omogućavaju računarima direktno povezivanje sa drugima u cilju razmene i kopiranja datoteka putem decentralizovanih mreža. U P2P mrežama računari su međusobno direktno povezani. Takva mreža omogućava korisnicima da razmenjuju datoteke bez posredovanja centralnog servera.

Piraterija u Srbiji nije samo snalaženje i otkrivanje novih materijala (muzičkih, filmskih, književnih),piraterija je na ovim prostorima način života.U godinama i decenijama kada se živi na ivici egzistencije retko ko ima para da sebi priušti originalni disk svoje omiljene grupe, originalni DVD nekog filmskog hita ili klasika, a i knjige se mnogo slabije prodaju nego pre (osim ljubavnih vikend romana predstavljenih kao remek dela moderne književnosti koje su pisale šatro književnice a ustvari novinarke sa Pinka i ostalih televizija).Mnogi od nas krstare internetom u potrazi za nekim filmom koji bi voleli da pogledaju (makar i slabijeg kvaliteta slike), za nekim diskom koji su nam drugari preporučili ili novim albumom omiljene grupe pa onda rovarimo po sajtovima i torentima ne bili skinuli stotinjak megabajta u mp3 formatu, jer ionako nemamo neki kvalitetan hi-fi sistem u kojem bi se osetila razlika u zvuku.Ipak, ima ljudi koji se u tom ne snalaze baš najbolje i ne umeju da nađu ono što traže i tu nastupaju ljudi koji bolje vladaju materijom i koje bi komotno mogli nazvati imenom “pirati”.Jedan od tih “pirata” je i naš sagovornik kojem iz razumljivih razloga nećemo navesti pravo ime pa ćemo ga zvati Jack (Sparrow, ko ne zna)

DOTKOM : Kako si ustvari postao “pirat”

JACK : Nemam pojma, iskreno da kažem, oduvek sam jako voleo muziku i kolekcionar sam od malih nogu.Prvo sam skupljao ploče, negde do vojske, onda sam većinu tih ploča prodao i razdelio pa su se pojavile kasete .Dogurao sam do nekih 2500 komada pa sam onda odlučio i to da batalim, pa sam deo prodao jednoj radnji u gradu , debelo ispod cene ali sam ipak uspeo da za te pare kupim polovni kompjuter (to je bilo negde tik pred bombardovanje 1999.-te godine).Tu sam se brzo snašao i jedan drugar mi je pokazao kako gomilu CD-ova mogu smestiti na mali prostor u hard disku tako što ću ih konvertovati .Tada još nisam shvatao da je vrlo važno u kom bitrejtu treba konvertovati disk pa sam to radio mahom u 128 kb/ s ne bi li stalo što više u kompjuter.Prošlo je malo vremena kada sam opazio da kvalitet zvuka raste upravo sa bitrejtom tako da sam vrlo brzo kao standard postavio 320 kb/s tako da to i dan-danas držim i ispod toga ne idem.Rezultat je taj da manje albuma stane na disk ali se zvučna slika ne da porediti.

DOTKOM : Kad si počeo da zarađuješ na tome ?

JACK : Šta znam,posle par meseci , kada su mi drugovi,prijatelji i komšije postali naporni i kad nisam više imao vremena da ispratim sve njihove želje.Nekima sam pomogao tako što sam im dao adrese i linkove sajtova odakle sam skidao (a 99% tih sajtova sam skontao bez ičije pomoći, tražeći i istraživajući) a nekima sam počeo da naplaćujem , prvo simbolično a malo kasnije uz nagovor bližnjih pošto su videli koliko mi to vremena oduzima i neku razumnu cenu koja je polako mogla da se nazove lepom stavkom u kućnom budžetu.Samo da se razumemo, nikad ja nisam ovim putem došao do nekih ozbiljnih para, to je bio samo hobi koji je donosio još malo para u kuću.Neki ozbiljniji igrači su kasnije čak otvorili i legalne izdavačke kuće ali ne bih sad o tome.

DOTKOM : Koliko si toga uspevao da skineš, svučeš u toku dana ?

JACK : Uf, pa tada su bile baš smešne brzine interneta, još uvek je bila dial-up veza,tako da je dnevno moglo da se skine ne više od 10 do 15 albuma ili 1 do 2 filma za dan.

DOTKOM : Da li je to bio jedini način na koji si tada dolazio do muzike ?

JACK : Naravno da ne, u to vreme su bili jako popularni ruski i ukrajinski diskovi sa mp3 diskografijama do kojih sam dolazio uz pomoć nekih prijatelja, nekih jačih igrača, većih pirata, čak piratskih udruženja koji su čak išli i u Rusiju i u Ukrajinu i donosili gomile diskova za dalju preprodaju.

DOTKOM : Kako si dolazio do mušterija ?

JACK : Moram reći da se nisam nikad otvoreno reklamirao, mada je bilo i takvih likova koji su i to radili, već je usmena preporuka bila moja jedina reklama.Trudio sam se da svaki disk koji radim za nekoga radim kao za sebe.Najbolji mogući bitrejt, odrađeni tagovi, omoti albuma ubačeni, čak negde i tekstovi pesama.Sve je postalo mnogo lakše kada se pojavio ADSL što je učinilo celu proceduru mnogo lakšom i bržom.

DOTKOM : Znači prodaja je išla samo tako  – iz ruke u ruku ?

JACK : A ne,jedno vreme sam išao u Beograd i imao svoj štand ispred SKC-a ,ali sam sa tim krenuo relativno kasno jer su ubrzo počela proganjanja policije i takozvana ” borba protiv piraterije” tako da nisam uspeo da namaknem neke ozbiljnije pare,mada sam ,stoga što sam imao namerno drugačiji asortiman od drugih prodavaca vrlo brzo stekao neke stalne mušterije sa kojima sam ostao u kontaktu i kasnije kada sam prestao da idem u Beograd.Mogu sa se pohvalim da sam Rambu Amadeusu prodao disk sa njegovom diskografijom u mp3 formatu.Imao sam određeni strah da će me prijaviti muriji ali je kroz šalu samo dodao da većinu toga što je na disku nema i da bi hteo da sve to ima na jednom mestu i poželeo mi sreću u daljoj prodaji.Pokušao sam da prodajem diskove i na Najlon pijaci ali tu nisam imao većeg uspeha jer je tu bila drugačija klijentela koja je tražila drugačiju muziku (turbo folk i lake note) a ja nisam bio spreman na kompromise.To mi se puno puta u životu obilo o glavu, ali šta mogu kad sam takav.

DOTKOM : Pa, kakvu ti to muziku slušaš, kakvu downloaduješ, kakvu prodaješ ?

JACK : Ha,na to ti ne mogu dati baš tačan i određen odgovor ,pošto su moja interesovanja višestruka.Možda bi bilo lakše reći šta ne volim i baš nikada ne slušam, a to su narodnjaci, turbo folk, R & B i gotovo sve vrste elektronske muzike osim ponekog chillouta.Isto je i sa skidanjem i prodajem, tek nekoliko puta sam izdao svoje principe pa sam skinuo poneki narodnjački album ili diskografiju ali više da se otarasim dosadnih likova koji su mi to tražili .

the-pirate-bay

 

DOTKOM : Kakva je situacija sada,ovih dana ?

JACK : Već dve-tri godine ne mogu reći da zarađujem od piraterije.S vremena na vreme mi se javi neka stara mušterija ili neki prijatelj zamoli da mu nađem neki film ili album.To je sve.I dalje ja za svoju kolekciju skidam muziku, sređujem diskografije, zapušavam rupe gde sam ih imao, neke stare albume slabijeg bitrejta zamenjujem većim.Omiljene albume i grupe tražim u FLAC formatu i tako.Punim hardove punom parom, sve manje režem diskove ali zato imam gomilu hardova, što internih, što eksternih…

DOTKOM : I šta dalje ?

JACK : Ništa.Skidam i dalje, mada sam primetio da se borba protiv piraterije nastavlja, neki sajtovi se gase, neki ne primaju nove korisnike (imam sreće što sam dugogodišnji član na većini “glavnih”) ali se pojavljuju i neki novi blogovi sa linkovima ka novoj, staroj muzici, tako da materijala za skidanje i dalje ima.

DOTKOM : I za kraj, moram da te pitam, koliko je obimna tvoja trenutna kolekcija muzike ?

JACK : Pravi audiofili bi se verovatno samo nasmejali pošto većina njih ne priznaje ništa što nije originalni disk ili vinil ali ja sam još negde 2000.-te godine sebi postavio pitanje : Hoćeš li kupovati jedan disk mesečno ili ćeš aktivno pratiti scenu i skidati mp3ojke sa interneta ? Odgovor znate.Trenutno imam oko 100.000 albuma u digitalnom obliku.Dakle, mp3 – 320kb/s, uređeni tagovi, coveri, tekstovi.Imam negde 2200 uređenih diskografija svih iole bitnijih izvođača rock, blues, metal i jazz muzike, tako da sa sigurnošću mogu reći da imam veći izbor od svake radio stanice u gradu a verovatno i u zemlji.Što se tiče drugih kolekcionara tu ne mogu biti siguran jer znam da ima još ovakvih fanatika kao što sam ja a neke i lično poznajem i u kontaktu smo.