Image

Zagriženi ljubitelji fudbala na ovim prostorima (bar još dok se igrao kod nas,ovo što se sad naziva fudbalom samo liči ali,verujte,to nije fudbal,to je jedna beskrvna i usporena imitacija istog) sigurno se sećaju velikih fudbalera sa razornim šutem tzv. “bombardera” među koje sigurno spadaju Bora Kostić,Josip Bukal,Bernard Barnjak,Damir Čakar,Siniša Mihajlović…

Ipak najveći od svih bio je Petar Nikezić.Vezni fudbaler sa “dinamitom u nogama” terao je ” strah u kosti” protivničkim golmanima i svim igračima u “živim zidovima” svih prvoligaških terena bivše Jugoslavije.Šutirao je sa 25,30,pa i svih 40 metara od gola bez ustezanja.Davao je golove za fudbalske špice,sportske preglede,za priču i podsećanje.Na ovim prostorima,odgovorno tvrdim,razorniji šut niko nije imao.Naravno,svi se sećamo golova Siniše Mihajlovića koji je zaista imao blistavu karijeru ,koji i drži neke rekorde u golovima iz slobodnih udaraca ali je ,realno,Pera imao jači udarac bar za 30 %.Pamtim gol koji je dao protiv Partizana negde sredinom sedamdesetih u Novom Sadu kada je sa tridesetak metara pogodio stativu ,pa golmana Ivančevića u leđa,tako da se lopta svom silinom odbila u gol.Bila je to jedna od prvih utakmica koju sam gledao i mogu reći i da je taj gol presudno uticao da evo,već 40 godina navijam za Vojvodinu.

Image

Petar Nikezić je rođen 3.aprila 1950. godine u Zmajevu.Brzo se sa porodicom preselio u Novi Sad i stanovao je u zgradi u ulici Dimitrija Tucovića tik pored stadiona što je verovatno i odredilo njegov životni put.Fudbalsku karijeru u Voši je počeo još 1961. godine a već sa sedamnaest je postao prvotimac.Po broju odigranih utakmica (587,prvenstvenih 289) je drugi u istoriji kluba a isto tako i po broju postignutih golova 254 (u prvenstvima okruglo 100).Do 1978. godine je igrao za Vojvodinu,a kasnije je prešao u Austrijski Linc pa i skoknuo do Amerike (igrao za Tulsu) da bi se kasnije vratio u Novi Sad a pred kraj karijere igrao je i u Osijeku i Šibeniku.Karijeru je završio sa 33 godine.Odigrao je 29 utakmica u mlađim selekcijama Jugoslavije i 7 utakmica za A reprezetaciju.

Osim razornog šuta,iamo je i odličan pas,vrlo dobro je znao da se zagradi i sačuva loptu ali mu je falilo brzine i eksplozivnosti da bi imao sve odlike vrhunskog veznog fudbalera.Verovatno je to i presudilo da ne napravi još bolju karijeru od one koju je imao.

Po sopstvenom kazivanju za njegov razoran udarac bio je zaslužan talenat ali i veliki rad.Naime,godinama je posle treninga ostajao i šutirao po 200 slobodnjaka.Šeretski je dodavao kako je morao da podmićuje golmane da ostanu sa njim još malo kako bi mu pomogli u tome.Pojedini treneri su mu i naređivali da ostane dodatnih sat vremena kako bi usavršavao slobodnjake.

Za svoj šut znao je da kaže :”Kada sam još bio omladinac Vojvodine na utakmici za prvaka Srbije protiv Radničkog iz Kragujevca, u jednom napadu loptom sam pogodio stativu, koja je od siline udarca pukla i srušila se. Na utakmici sa Crvenom zvezdom u Novom Sadu, sedamdesetih godina, kada sam u prekidu igre šutirao slobodan udarac tadašnjem golmanu Ratomiru Dujkoviću skoro sam došao glave.”

“Mislio je da može da uhvati moju loptu, ali je ona od siline udarca promenila pravac, tako da ga je nezgodno pogodila u vrat, u jabučicu. Golman je pao, morala je da interveniše lekarska služba. Na sreću sve se dobro završilo.”

Po završetku karijere dugo je bio trener mlađih kategorija u Vojvodini ,čak nešto kratko i prvi trener Slavije sa Salajke ali ga je bolest sprečila da se i dalje bavi podučavanjem dece.Pred kraj života imao je i problem sa alkoholom koji je samo ubrzao Perin kraj.Umro je 19.07.2014.

U fudbalskim analima ostaće večno upamćen kao “Vošin bombarder”,dugo je držao rekord “najmlađeg prvotimca” i ” najmlađeg kapitena” novosadskog kluba.

Nije napravio karijeru koju je trebao napraviti i zbog toga što se onda u reprezentaciju ulazilo po “ključu” a i dosta je kuburio sa povredama koje su ga omele da pokaže više.Svi navijači Vojvodine a i drugi iskreni ljubitelji fudbala će ga pamtiti po nadimku “Pera – kralj bombardera” !