Predstavljamo vam sigurno jedan od najboljih cover bendova u Srbiji a i šire.Osmi dan je bend koji svira urbanu rok muziku i koji ima već zavidnu bazu fanova.U slučaju da ih neko nije gledao ili da neko nije čuo za njih evo prilike da se upoznate sa njima u ekskluzivnom intervjuu u kojem su sa redakcijom DOTKOMa razgovarali Aleksa (pevač) i Čaba (gitarista i pomalo pevač).

DOTKOM : Zašto Osmi dan ? Ko vam je nadenuo to ime ?

ALEKSA : Kao i svaki novi bend koji traži ime,gledali smo šta i kako.Ja sam ispucao gomilu imena na papiru A4 formata i drugar koji je tada radio sa mnom gledajući u taj papir rekao :”A što ne osmi dan” ! I meni se to svidelo,mislim se u sebi, to je to.I tek kasnije uklavirim da Pankrti imaju pesmu “Osmi dan”. I pošto sam ja tada slušao pank (a i dan-danas ga slušam) povezao to i tako je ostalo. Mit,legenda.

ČABA : Postoji ta pesma, u kojoj Pankrti govore o tome kako je Bog osmog dana stvorio rokenrol, pa nam se lepo uklopillo.Dopalo nam se i eto od 2004. traje.

DOTKOM : Da li ste od početka bili kover bend,da li ste odmah počeli sa obradama ili je bilo i autorskih pesama?

ČABA : Aleksa je tada imao neku drugu viziju. Mi smo se upoznali negde 2004. preko Dekija Teodorovića. Aleksa je tada, eto skoro pre 12 godina imao materijal sa svojim pesmama ali dosta drugačiji od ovog što sviramo,to je bio neki pop-rok nalik na Cukića sa ljubavnim tekstovima. I mene je zvao Deki da sviram bas u bendu “Osmi dan” jer kao, super je sve to, čovek ima perspektivu, mlad je, lepo peva, biće nešto od toga. A ja, svirao pre toga u hevi metal bendu “Orbiter“, svirali obrade Slejera, Sepulture, Pantere i ja iz te priče odlazim u pop bend. Možeš misliti, ha ha. Uvežbavao se taj materijal neko vreme i još smo obrađivali neke pesme, popiće, tipa Oliver Dragojević, Oliver Mandić, Điboni. Materijal za “Steriju”, recimo. I to smo mi uvežbavali ali, nekako to nije išlo. Nije se dalo i meni pukne film. Predložim ti ja da radimo nešto drugačije,  što niko u to vreme ne radi, da se ubaci tu nešto elektronike, malo “jačih” gitara. Da sviramo Massive Attack, Depeche Mode, Prodigy, čak smo hteli da obrađujemo i Nine Inch Nails. Da izađemo iz tog kalupa.

ALEKSA: Da ne ode ovo predaleko, ukratko, cilj je bio da se uradi nešto pitko, što može da se proda, jer je to falilo tada, to je otprilike što je ubrzo posle toga uradio, moram reći, na mnogo bolji način uradio Vlado Georgiev. To je propalo zato što ja ipak nisam iz tog filma, ja sam panker, roker. Materijal je bio dobar, čak mi je Gane Pecikoza rekao : “Imaš ti tu pet hitova,snimi ovo malo bolje , pa ćemo da pravimo novac od toga”. Propalo je, da skratim, jer niko to nije hteo pošteno da presluša jer nisam imao veze i vezice. Kraj.

DOTKOM: Da li i privatno slušate tu muziku koju svirate ili se interesovanja ipak razlikuju ?

ALEKSA : Da, mahom, ne baš sve, Metaliku recimo,evo sluša Čaba, ja Ramonse i Seks Pistolse, ostali članovi nešto treće ali sve što je na repertoaru ima nekog smisla. Repertoar je od početka bio drugačiji od ostalih, namerno.

DOTKOM : Svirate dosta pop hitova koji u vašoj izvedbi zvuče itekako rok. Mogu li se takve obrade nazvati čak autorskim pesmama ?

ALEKSA : Mislim da ne, ali ima neki naš pečat, namerno mi dodamo nešto svoje, jer nema baš puno smisla čisto kopirati.

DOTKOM : Prvi susret sa vama i vašom muzikom sam imao kada je Komandant Adam (snimatelj i producent) snimao neki vaš koncert i kada mi vas je pustio (svirali ste tada neku pesmu od Duran Duran) i pitao :”Šta fali ovim momcima”? Odgovorio sam :”Ništa.Možda rasveta koju ima Duran Duran.I to i dan-danas mislim”. Meni se recimo pesma koju nikad ne bi poslušao privatno da nisam čuo vašu verziju “World Hold On” od Sinklera toliko dopala da mi se čak i Sinklerova pesma sviđa. Približili ste mi tu pesmu.

ALEKSA : Hvala na pohvalama, ali nisi jedini, stvarno nisi. Jedan drugar mi je rekao da nije bilo šanse da on sluša Lejdi Gagu ali mu se naša obrada toliko svidela da mu se svidela i Lejdi Gaga …(opšti smeh)

ČABA : NIghtshift je to prvi na našoj sceni uradio. I to je uradio više nego dobro. Dobrano su podigli lestvicu i mi smo morali da ih jurimo. Svirali smo sa njima i odlični su momci.

DOTKOM : Ne svirate domaće pesme ?

ALEKSA  : Uglavnom ne, ali imali smo izleta par puta kad su insistirali da sviramo i domaće, obradili smo par pesama, Andreu od Regate, Fit, Dobar Dan od DLMa i tako, malo iščašene pesme. Recimo, zanimljiva stvar oko Andree je ta da ta stvar ima tako zeznutu bas liniju da nijedan od pređašnjih basista nije znao da precizno to odsvira nego su je svi nekako sebi prilagođavali.

ČABA: Ako hoćeš da praviš audiciju za basistu za bend, samo im reci da sviraju “Andreu”. Ko odsvira kako treba,prošao je.

DOTKOM : Kakva vam je postava sad, ko se broji u bend?

ALEKSA : Nas dvojica, Čabin brat Igor na klavijaturama, Uroš Marić – bas i Nebojša – bubnjevi. Ali od juna ćemo morati da menjamo postavu jer Igor i Uroš idu na brod da rade pa ćemo morati da tražimo nove članove.

DOTKOM : Bio je ineki incident u Zagrebu pre dve-tri godine? Polupali su vam kombi?

ALEKSA : Ma,to neki klinci koji nisu pustili da uđu i kad su na kombiju videli oznaku Srbije… Ništa strašno, ustvari nije da nije strašno, razlupali su nam kombi ali… Bilo pa prošlo.

DOTKOM : Šta mi možete reći o “Prodigy Tribute Bandu” ? Da li je to bilo za jednokratnu upotrebu ?

ALEKSA : Ne, ma kakvi, relativno često mi nastupamo pod tim imenom. Kad nas zovu da sviramo nekad insistiraju na čisto Prodigy repertoaru i mi se prebacimo u “Prodigy mod”. Nije to bilo jako često. Ali bili smo u Sloveniji, Hrvatskoj, kako se sad to kaže , u regionu. Sad evo imamo zakazano u martu svirku u Bugarskoj pod tim imenom.

DOTKOM : Je li i gostovanje u Norveškoj bilo pod tim imenom ili ste išli kao “Osmi dan” ?

ČABA : To je bio autorski izlet. To je bilo 2007. smo svirali u Stavangeru, na punk rok festivalu sa Misfitsima i Exploitedom, možeš misliti kako smo se osećali.

DOTKOM : Kako je došlo do toga da svirate u Norveškoj ?

ALEKSA : Svirali smo u Subotici , u “SAXu” (koji još uvek radi,al su sad narodnjaci tamo) i gldali su nas neki norvežani kojim se to što radimo jako svidelo, i oni nam obećaju da će nam srediti da sviramo u Norveškoj. Mi,naravno, nismo verovali ni reč ali posle nekih mesec dana stiže meni e-mail sa pozivom da sviramo. Trebalo je nama dugo da sredimo, preko, društva srpsko-norveškog prijateljstva “SAGA” i z Beograda. Napravili su neku kulturnu razmenu i, hop, eto nas u Stavangeru. Delimo binu sa Misfitsima, strava.

ČABA : Ali smo svirali autorske stvari, one Aleksine pop pesme smo pretumbali i u drugim aranžmanima odsvirali punk. Neki Green Day  fazon, tada popularan. Adam nam je uradio promo materijal, bukvalno nam završio dva sata pre polaska na aerodorom. Osam-devet pesama je urađeno, nisam baš najzadovoljniji tim, ali i to je deo benda. Možda bi to sad uradili drugačije, ustvari, sigurno bi uradili drugačije, ali,neka…

ALEKSA : Meni je samo žao što nismo imali više vremena, napisao bih ja prave, nove pank stvari, ovako smo morali da improvizujemo pa je ispalo šta je ispalo, ali nisam ja skrouz nezadovoljan. Meni je bitno da smo otišli tamo, da smo videli malo sveta i upoznali se sa ljudima iz tih bendova. Jeste da nismo dobili ni dinara, ali bili su nam plaćeni svi troškovi. Po meni je i to OK.

ČABA : Samo jednu sliku da vam opišem. Sedimo u bekstejdžu i iza nas, stoje gajbe piva, na jednoj piše Misfits, na drugoj piše Exploited, a na trećoj piše Osmi Dan, hahaha…            (Opšti smeh)

DOTKOM : Kakva je bila reakcija publike tamo ?

ČABA : Super, sasvim dobra.

ALEKSA : Pa dobro, nije baš bila kao kad su svirali ove zvezde ali,ispoštovali su nas, sasvim OK.

DOTKOM : Imaš odličan izgovor engleskog, jel ti to ostalo iz škole ili… ?  Meni lično zvuči kao da si ako ne iz Londona, a ono iz Mančestera,ha ha…

ALEKSA : Ma ne, nikad nisam učio engleski, niti smatram da ga znam odlično, onako, dovoljno. Ništa specijalno.. Ne preteruj, ha ha… Treba mi malo vremena da se zaletim ali funkcioniše.

DOTKOM : Mislim da je generalno, baš taj izgovor kod većine drugih bendova koji izvode obrade, slaba tačka. Nedovoljno poznavanje engleskog baš bode uši .

ALEKSA : Jeste, bolje onda da ne rade to. Kad nešto radiš budi u tom do kraja. Ja sam više za to da se peva na maternjem jeziku, ali to je teže. Stvarno, teže je, engleski je mnogo melodičniji, svedeniji jezik. Kraće su reči.

DOTKOM : Koliko često svirate ? Jeste li “rasprodati” ?

ALEKSA :Onako, sviramo.2013. je to krenulo malo nizbrdo, al ne značajno. Opalo je intersovanje za jedno 20 % što nama znači, naravno, al šta da se radi. Nema se para. Sviramo svaki vikend bar po jednu svirku, nekad dve, prošli mesec smo za jedan vikend imali i tri koncerta. Radimo.

ČABA : Ja baš vodim statistiku. Imali smo na godišnjem nivou pre pet godina 90 i nešto svirki a prošle godine 79-80 što je eto nekih 12 % manje. Ipak,mislim da ni to nije malo, pazi osamdeset puta godišnje ti izlaziš da sviraš, to je dobar kontinuirani rad.

DOTKOM : Kao fudbaleri u Engleskoj,svaka tri dana,ha ha.

ČABA : Pa,misli  da je to baš uspeh. Cover bendovi u Novom Sadu traju šest meseci. Ljudi se skupe, zamišljaju neke kule i gradove onda kad vide kako je to u stvarnosti i ne naprave veći uspeh, posvađaju se…i raspadnu. Onda jovo-nanovo skupi se nova ekipa, udari se nova etiketa i za šest meseci opet raspad. I tako u krug.

ALEKSA : Znaš šta je glavni problem? Lova! Čim naprave nešto, usviraju se, počnu češće da sviraju, odmah počinje svađa oko para. Ili je problem oko deobe para, kad neko misli da je važniji deo benda ili neko umisli da oni kao bend treba da traže više… Mi smo na našim počecima svirali za 500 dinara, hajd, možda za 1000 dinara po glavi. Toliko smo dobijali. Mislili smo,samo da se svira. Dve godine smo tako svirali, još kad dobiješ i putne troškove, da te Bog vidi. Samo ideš i sviraš, ni ne pitaš gde, samo teraj. Onda kad smo posao razradili i kad se čulo za nas mogli smo malo i da korigujemo cenu.

ČABA : Shvatili smo da možemo da nam podignemo cenu kada smo svaki vikend u Route 66, negde kad je taj klub bio najpopularniji, tražili  veću “gažu” ali je gazda pristao da uzmemo pare od ulaznica. I tu smo prošli.. Super! Pazi,bilo ja prepuno svako veče kad smo svirali. Konstantno je dolazilo 350-400 ljudi ,više nije moglo ni da stane. Prihod nam se učetvorostručio. E, onda smo shvatili našu stvarnu cenu. To je bila realna cena koliko smo vredeli u tom trenutku. Ali, zaista su ljudi hteli da nas gledaju. Imali smo informaciju od obezbeđenja da su i po stotinjak ljudi vraćali nazad jer nije bilo više mesta.

ALEKSA : Sve do prošle-pretprošle godine kad se Route66 zatvorio mi smo tamo svirali jednom mesečno, i retko kada nije bilo puno. Samo nismo svirali u julu i avgustu,jer je bilo nemoguće zbog vreline. Bilo je par ,samo par puta da je bilo ispod 100 ljudi, 75 je negativni rekord.

DOTKOM : Imate li omiljenu svirku,omiljeno gde ste nastupali ?

ČABA : (Kao iz topa) Beer fest 2012. godine. Nastupali smo ispred 100 hiljada ljudi. Digla se prašina. Ništa se nije videlo.

ALEKSA : Nastupali smo kao “Prodigy Tribute Band”.

ČABA : Nastupali smo kao zadnji,od pola dva posle ponoći. Svirali smo negde 40 minuta. To veče su nastupali pored drugih i Hladno Pivo, Rambo Amadeus, i neposredno pre nas Vlatko Stefanovski. Vlatko je bio super, ali kad smo mi počeli da rokamo, polupijana (i pijana masa) je podivljala i napravila ludilo, haos. Znači digla se prašina do neba.

DOTKOM : Sviraš neposredno posle Vlatka Stefanovskog, gitarske legende. Kakav je osećaj, pogotovo tebi kao gitaristi ?

 

ČABA : Ja sam se,da prostiš ,usro’ kad sam video prvo, binu od 35 metara a ispred bine mnooogo ljudi, svaka dlaka mi se naježila i uhvatio me neki strah. To je pokretna bina, imaš bubanj koji je pokretan, već pripremljen unapred, koji se gura na pokretnoj traci. Imaš pet-šest pojačala, tonca samo za monitore. Nismo imali tonsku probu ali smo vodili dva tonca, jedan je bio na glavnom miks pultu a drugi je radio monitoring jer smo hteli da to zvuči kako treba.U isto vreme bio je to i jako moćan osećaj, osećaj potpunog zadovoljstva jer tako nešto do tada nisam imao prilike. Da sviram pred toliko ljudi, na tolikoj bini, posle takvog majstora.

ALEKSA : Ma, dobri smo bili. Ljudi su pitali :”jesu li to pravi Prodigy”?  Da si me video kakav sam bio posle koncerta, razmazan sav od znoja i prašine.Kao vampir, ne znam ni ja, ha ha.ha…..

ČABA : I još bih spomenuo, kao meni posebno dragu, svirku u Katoličkoj Porti kad je bio festival horova. Tad je Novi Sad ugostio preko dvadeset i nešto horova. I onda su zvali da sviramo na kraju. Bilo je preko 5000 ljudi, tako su mi rekli, ako može toliko da stane tamo, stvarno je bio puno. Zanimljivost sa tog koncerta je to što je Aleksa otvorio svirku kao pravi tenor pesmom “Ameno” od Ere (Nije Ojdanić 🙂  ).

ALEKSA : Kakva je to bila improvizacija. Ja sam operskim glasom, koliko mogu, jel da, pevao sledeći tekst : “Ameno,Domine,Igrao sam i ja nekad domine,s materom,s materom…”.Ha ha… Igor,klavijaturista svira podlogu a ja (imitira operski glas) “Ameno…Domine…Igrao sam i ja domine… ha ha…”

DOTKOM : U koliko zemalja ste bili ? Gde ste sve svirali?

ALEKSA : Ne baš u toliko puno. Pomenuo sam već Hrvatsku, Sloveniju, ceo region ustvari sem Albanije (ne bi imali problem n tamo da sviramo,nego nisu nas nikad zvali), Norveška, imali smo prilike da sviramo u Mađarskoj ali se to izjalovilo zbog obaveza članova benda. Bilo je reči i da idemo u Amsterdam ali je sve ostalo na rečima.

ČABA : Uglavnom smo svirali ispred većih bendova (ili posle) na festivalima, moto susretima i slično .

DOTKOM : Jeste li imali nekih loših iskustava sa nekim bendom, da su se poneli neprofesionalno, čisto me interesuje ?

ČABA : Ja nemam nikakvo loše iskustvo. Svi su bili sasvim OK,više-manje. Eto, uvek pominjem Nightshift kao primer. Svirali smo s njima kad su bili najpopularniji ali sve smo se brzo i lako dogovorili. Milan nas je uredno nazvao i rekao “Momci, mi donosimo Maršale, ponesite bubanj”. Sve kao po tacni.

DOTKOM : Fakat je da ste vi, ubedljivo, najbolji cover bend , po mom skromnom mišljenju .Jeste da to nije trka na sto metara ali..to je činjenica.

ALEKSA : Ja to ne bih smeo tako da kategorišem. Ima tu jako dobrih bendova kao što su : Gift, Milaćopezo (iako on isviraju bitno drugačiju muziku od nas), Loko iz Beograda je odličan, Makao, opet drugačija totalno svirka. Blue Moon iz Užica, tako da ima, ima dobrih bendova… Ne možeš ti reći ni za ove renomirane, autorske bendove koji je najbolji. Meni je, možda ovaj, tebi onaj. Stvar ukusa. Evo, recimo Gift ima svoju publiku, a mi imamo svoju. A Novi Sad je mali.

DOTKOM : Ima li neki bend s kim biste jako voleli da nastupite ?

ČABA : Ja mislim da smo svirali sa svim relevantnijim rokenrol bendovima u Srbiji, nismo sa Čolom svirali, ali on je neka druga priča, ha ha. I u bekstejdžu smo se družili sa svima. Sve su to normalni ljudi. Više nam je neispunjena želja da zasviramo za Novu Godinu na Trgu Slobode, recimo. I to su nam obećavali ali se do sada nije ispunilo. To je ustvari, više stvar politike i političke, trenutno aktuelne, opcije. Oni odlučuju o tome.

DOTKOM : A sa kim nikad ne biste svirali, ni pod kojim uslovima ? Ne znam koliko para da vam daju?

ALEKSA : Sa Cecom,ha ha… Sve vrste muzike dolaze u obzir, pop, etno, bilo šta, ali turbo folk, nikad. To ne želimo. To je “blato Srbije”.

DOTKOM : I evo jedno pitanje za kraj. Kako odučiti decu od “turbo folka”?  Ima li tome leka? Toj epidemiji ?

ALEKSA : To ti je državna strategija, po mom mišljenju, još od Miloševića. “Hleba i igara” narodu i to je to. Daj mu one najbanalnije muzike koja diže najbanajlnije strasti, emocije, zaglupi narod i lakše ćeš njime upravljati. Daj samo golih guzica, golih sisa… Daj te pevaljke što krešte… Pustili su tu kafansku muziku iz kafane a nije smela da izađe. Mada nije to pravi izraz, čast pravoj kafanskoj muzici, to je neki mutant, neki hibrid. Jedini izlaz je neki drugačiji politički sistem, da se napravi nova strategija vaspitanja dece i tinejdžera.

ČABA : Voleo bih da postoji bar jedna televizija naravno, nacionalne frekvencije koja bi puštala nešto značajno drugačije od ovog što možemo da vidimo na svim ostalim TV stanicama. Jer, bendova ima, ali nema prilike da se čuju i vide. Postoji taj Metropolis, ali ona ima stvarno nisku gledanost jer je lokalna televizija. Ipak,poznavajući naš mentalitet mislim da bi brzo došlo do problema oko autorskih prava i visine tantijema i traženja veza da te češće puštaju. Mislim da i kod kuće deci treba puštati drugačiju muziku od ove što im se nudi, kvalitetnu dobru muziku, jer iako isprva oni to negiraju posle nekog vremena oni reaguju na to,  i počinju da cupkaju, pevuše i prihvataju kao nešto što im se sviđa. Mislim da je to isto kao i kad deci serviraš stalno viršlu i salamu, deca će to uzeti da jedu i navići će se. Govoriće kako im je to omiljena hrana. A neko će opet biti malo pametniji pa će ponuditi i neki edamer sir, malo pršute, ili, zašto da ne, neku salatu…

ALEKSA : Prebrzo se živi, sve je instant, pa i muzika.Sve ja šalala. Sve je za jednokratnu upotrebu, na kvalitet se ne obraća pažnja. Mada, mislim da je i do kućnog vaspitanja,da ima dosta i do toga šta slušaju roditelji, kod kuće, a Srbija, nažalost ima puno nepismenih, neobrazovanog sveta kojima je turbofolk omiljen, mada klinci dosta pokupe i kod svog društva i ako neslušaju istu muziku kao većina drugih klinaca osećaju se izopšteno, pa i oni prihvate to što sluša većina.

DOTKOM : Hvala vam na intervjuu,svako dobro ! Baš vam hvala !

ALEKSA I ČABA : Hvala vama,pozdrav !