Svaki pravi panker zna ko su Dead Kennedys. I ne samo panker, već i roker i svaki pravi levičar i satiričar (dobro, ne baš svaki). Naravno da svaki pravi panker zna ko je Jello Biafra. Borac za prava siromašnih, ugnjetavanih, beskućnika i nezaposlenih diljem Amerike pa i šire. Evo, kažu mi da ovi novi klinci ne znaju ko je Biafra. Kako ne znaju? Pa, ne znaju, nije ih briga. E, pa sad će silom ovo morati da pročitaju. Jello Biafra (ili Eric Reed Bucher, ali tako ga je samo mama zvala, i profesori u školi), rođen 1958. u Koloradu je pevač i tekstopisac grupe Dead Kennedys koji su nastali krajem 1978.godine kao američki odgovor na Sex Pistols i Ventures,mešajući teatralnost i kontrolisani haos na sceni. Biafra bi bio samo još jedan od pankera, da nije aktivno učestvovao u političkom životu Amerike. Član je Zelene Partije SAD i jedan je od najvećih kritičara američke vrhuške i njihove politike. Levičar po opredeljenju i ateista po uverenju, veliki je protivnik Crkve i njenog licemerja , koju napada što pored tolikog broja siromašnih i beskućnika pliva u zlatu i bogatstvu. Isto tako, poznat je i kao čovek koji se zalaže da se sruše svi stadioni u Americi (koji, po njegovom mišljenju, hipokrizijski odvraćaju pažnju od socijalnih problema) ne bi li se na tim mestima napravili domovi za beskućnike.

Aktivno se bori i protiv lažne slike blagostanja u medijima i zagovara direktnu akciju, civilno društvo i socijalnu pravdu. Jedna od najpoznatijih pesama Dead Kennedysa – “Kill The Poor” opisuje svu nepravdu američkog sistema.”Califonia Uber Alles” je uperena protiv tadašnjeg gradonačelnika Kalifornije, ali je i kasnije mnogo puta prerađivana i upotrebljavana, kada je napadao razne američke predsednike i guvernere, mahom republikance (meni to zvuči malo licemerno, jer ne prepozanjem aposlutno nikakvu razliku izmedju njih i demokrata, ali valjda su američki građani u stanju da to vide).”Holiday in Cambodia” je takođe imala odjeka u javnosti i već iz naziva pesme se vidi tematika obrađena u njoj, pošto se u njoj napada režim Crvenih Kmera pod vođstvom Pola Pota koji je ubio na milione svojih protivnika, a koji je podržavala tadašnja američka Vlada. Ipak, možda i najviše je odjeknula “Nazi Punks Fuck Off” koja je jasno distancirala bend od sve veće pojave fašizma među tadašnjim pankerima, a po sopstvenom Biafrinom priznanju i etiketirala Dead Kennedyse kao bend koji svira hardcore pravac underground muzike.

Biafra se čak 1979. i kandidovao za predsednika San Franciska , ali nije baš slavno prošao. Bio je šesti od deset kandidata. Dvadeset jednu godinu kasnije, nekoliko glasova je odlučilo da ne bude izabran za predsednika “Zelene partije SAD”. U međuvremenu se čak našao i u zatvoru, čekajući suđenje zbog žalbi takozvane “Parents Music Resource Center” zbog opscenih i nepristojnih tekstova i postera na unutrašnjem omotu albuma (Penis Landscape, umetnika H.R.Gigera) “Frankenchrist“.

Iako nije strožije kažnjen, to suđenje je imalo veliku političku konotaciju, a samom bendu je donelo još veću popularnost. Ipak, kako to biva u jeku svih tih zbivanja Jello odlučuje da raspusti bend i kupuje etiketu “Alternative Tentacles” pomoću koje traži nove autore i bendove koji će mu pomoći u kritikovanju režima.

Glumio je i u nekoliko filmova (Tapeheads, Highway 61, Skulhedface, Death & Texas, Punks Not Dead, Whose War? i najsvežije 2015. u Records Collecting Dust)

2001. godine se bend ponovo oformio, ali bez Biafre, pa je došlo do žestokih svađa ko poseduje  prava na ime grupe, ali je to utihnulo, jer Dead Kennedys ne snimaju nove pesme i albume, već samo sviraju koncerte.

Bilo- kako bilo, Dead Kennedys i Jello Biafra su i dalje jedan od najžešćih protivnika američkog režima u Americi i jedni od najvećih boraca protiv Amerike kao “svetskog žandara” koja se pod lažnom slikom “borca za demokratiju” bori za sopstvene “kolonizatorske” interese.

 

13090180