Koreni grupe MC5 zadiru još u 1964. kada dvojica gitarista iz Detroita,  prijatelja još iz tinejdžerskih dana i veliki zaljubljenici u ritam & bluz i soul ali isto tako i u gitarsku muziku Čaka Berija i Dika Dejla dođu na ideju da se udruže i osnuju grupu koja bi svirala neku glasnu muziku sa stavom buntovnika, prepunu brzine i energije.Vejn Kramer i Fred Smit (tako su se zvala ta dva prjatelja) raspuštaju svoje bendove i zajedno sa još jednim gitaristom,Bili Vargom i bubnjarom Leo DeDukom osnivaju bend koji vrlo brzo postaje lokalno poznat i popularan .Bend nazivaju “Bounty Hunters“.Isprva su u svoj repertoar ubacivali i neke džez kompozicije pod uticajem svog menadžera Džona Sinklera koji je bio muzički kritičar (uglavnom jazz muzike) i vođa radikalne političke organizacije “White Panthers” koja je nastala kao opozit tada vrlo popularnoj crnačkoj političkoj organizaciji “Black Panthers” za koju se šuškalo da je njihov član bio čak i legendarni Džimi Hendriks.Tako je Džon Sinkler izvršio ogroman uticaj da grupa u svoje pesme uvrsti politički angažovane tekstove i ubaci džez prizvuk.Dolaskom u grupu Majkla Dejvisa (bas),Denisa Tompsona (bubnjevi) i Roba Tajnera (vokal), bend menja ime prvo u Motor Siti Fajv (što bi bilo neko žargonsko ime za grad Detroit ) a ubrzo i u MC5 što je ustvari samo skraćenica istog.

Bend vrlo često nastupa po demonstracijama i protestima tada vrlo rasprostranjenim po celim Sjedinjenim Američkim Državama (zbog rasnih antogonizama,protesta protiv rata u Vijetnamu,socijalnih nemira…) i dobija epitet odličnog benda uživo.U hodu menjaju sopstveni zvuk i sve manje daju prednost dugačkim solo deonicama i improvizacijama a sve češće kao primarni izraz koriste brzinu,energiju i distorziju.Diskografska kuća “Elektra“im je prva ponudila ugovor i predložila da snime album i to uživo ne bi li verno preneli sve ono što ih krasi na koncertima koje sviraju gotovo svakodnevno.Neki delovi dva koncerta odsvirana 30.-og i 31.-og oktobra 1968.godine u “Detroit Teatru” izlaze na prvom albumu grupe nazvanom “Kick Out The Jams“.Album je objavljen u februaru 1969. i prilično dobro je krenuo da se prodaje dok nekom od cenzora (a tadašnja Amerika ih je imala puno) nije zasmetao početak pesme “Kick Out The Jams” na kojem se jasno čuje reč ” Motherfucker” zbog koje je naloženo prodavnicama i radio stanicama da bojkotuju grupu što je umnogome uticalo na pad prodaje ploče a i radikalan politički stav benda je bio trn u oku “puritancima” pa im je “Elektra” otkazala saradnju.

U isto vreme i njihov menadžer i duhovni “guru” Sinkler odlazi u zatvor zbog posedovanja narkotika pa MC5 prave priličan zaokret u zvuku , potpisuju za “Atlantic Records” ,prave melodičnije kompozicije,odustaju od “prljavijeg” zvuka i snimaju klasičan rok album sa ipak nagoveštajima nekog drugačijeg sounda ,koji je par godina posle toga osvojio svet ,a nazvan je PUNK.Grupa ” The Clash” je u mnogim intervjuima navodila upravo taj album kao omiljen.Treći album “High Time” je bio spoj energije prvog albuma i brzine i zvuka nalik na drugom albumu i pratio ga je prilično dobar marketing i izdavačka kučaća je gajila velika nade u pogledu popularnosti grupe i prodaje albuma ali se neočekivano ploča prodavala jako loše i nije dobacila do top lista što je tada bio neoprostiv kiks i MC5 ponovo ostaju bez izdavača.Iako su se ploče loše prodavale bend je imao vrlo dobru i posećenu turneju po Evropi,naročito uspešnoj po Skandinaviji (gde su i posejali seme hardrok-panka koje će nići tri decenije kasnije kada će veliki broj bendova svirati muziku inspirisanu New York Dollsima, The Stoogesima i naročito MC5).U Velikoj Britaniji su imali neverovatno posećeni koncert na Vembliju gde se desio i veliki skandal kada je među 60000 posetilaca bio i veliki broj Tedsa kojima se nije svideo ekscentrični izgled muzičara (Fred Smit je izašao u kostimu superheroja,Vejn Kramer je obojio kožu u zlatno a Rob Tajner je uskladio svoju afro frizuru sa svetlucavim sakoom i punom šminkom) a ni kakofonija koja je izlazila iz zvučnika direktno uslovljena količinom narkotika koju je grupa progutala i ušmrkala.

 

Kako to već biva ubrzo  dolazi i do raskola među članovima benda i grupa se zvanično raspada sredinom 1972.

Čitavih dvadeset godina Smit i Kramer,dva najvažnija člana benda odvojeno vode solo karijere sa dosta promenljivim uspehom što naročito važi za Freda Smita čiji je najveći uspeh bio to što je oženio Peti Smit,tada (a i sada) prilično popularnu pevačicu .Kramer je sedamdesete proveo uglavnom u šmrkanju kokaina,malo u zatvoru (zbog posedovanja istog), svirajući malo sa Johnny Thundersom, malo sa funky pop bendom Was (Not Was).

Osamdesetih niko ne zna gde je bio,verovatno ni on sam,pošto je stalno bio pod dejstvom narkotika, a devedesete su mu donele apstinenciju od droga i pokušaj reanimacije benda u čemu su ga omeli smrt Roba Tajnera (1991.) i Freda Smita tri godine kasnije.U sledećih desetak godina Vejn Kramer izdaje desetak dosta dobrih solo albuma a nekoliko izdatih kompilacija pokušavaju da vrate uspomenu na MC5 i po mom mišljenju itekako uspevaju.Naime,čitava jedna gomila bendova i u Americi a pogotovo u Evropi (čitaj,Skandinaviji) nastavlja put i utabanu stazu koju je pročistio MC5.Tehnički i svirački grupa nije bila ni blizu gomili tadašnjih popularnih bendova ali je uticaj na kasnije generacije bio nemerljiv.U Švedskoj i Norveškoj desetine grupa pod očiglednim uticajem Motor City Fivea ,gotovo istovremeno počinje da svira prepoznatljivu verziju manje ili više garažnog punknrolla : Gluecifer,Hellacopters,Backyard Babies,International Noise Conspiracy,Hardcore Superstar i konačno Turbonegro o kojem ćete vrlo skoro čitati na stranicama DOTKOMa.

 

 

 

13090180