Mnogi mladi, a i stariji čitaju radi zabave, ali i zbog interesovanja za posao koji će im doneti neku veću zaradu od prosečnih primanja na ovim prostorima, o radu na brodu.

Povodom toga pričali smo sa  našim sugrađaninom i prijateljem Ivanom Đuraninom koji je radio na jednom Kruzeru u više navrata. Možda ćete u razgovoru ispod saznati ono što vas zanima a ne piše ni u jednoj brošuri ili reklami za ovakav posao!

OLYMPUS DIGITAL CAMERA
OLYMPUS DIGITAL CAMERA

DOTKOM: Kako si došao na ideju, da radiš na brodu?

I.Đ: Bilo je sasvim slučajno. Dok sam bio u braku, supruga i ja, zajedno sa našim prijateljima, opet preko jedne poznanice upoznali smo čoveka koji se bavio „ regrutom“ ljudi i odlaskom na brod. Prvi korak je bio preliminarni intervju u Vrbasu, gde su proveravali naše znanje engleskog jezika, kao i naše životno rezonovanje, kako razmišljamo i koliko smo ozbiljni za ono što smo se prijavili. Bila je situacija, da je jedan momak na tom preliminarnom intervju bio izbačen zbog svog bezobrazluka.

DOTKOM: Za koju profesiju si se bio prijavio, za rad na brodu?

I.Đ: Svi smo se prijavili za rad u restoranu, „buffet steward“, koja nije baš najniža pozicija, ali pozicija od koje se najčešće kreće. To je „buffet“ restoran, švedski sto, gde se gosti broda sami poslužuju, gde nemaju nikakvu uslugu sa te strane. Mi bi smo bili tu da služimo piće, čistimo stolove…

DOTKOM: Da li si bio zadovoljan? Koji su tvoji utisci?

I.Đ: Prvi utisci su bili odlični. Sama ideja je bila odlična, da se pomerimo odavde, iz ove države, da vidimo više i dalje, naravno pre svega da zaradimo. U početku, bilo mi je sve strano, pogotovo profesija koju sam izabrao, jer to u životu zaista nikad nisam radio. Tek tamo sam i naučio kako se recimo pravi kafa sa mlekom, koji je odnos kafe naspram mleka. Prošlo je sigurno više od mesec dana, dok se nisam uklopio.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA
OLYMPUS DIGITAL CAMERA

DOTKOM: Koliko ti je vremena trebalo da dodješ od kabine do posla? Sa obzirom da si ti bio na kruzeru.

I.Đ: Prvih mesec dana, mnogo, možda čak i oko pola sata, dok kasnije kada sam se uklopio oko 10 minuta. Tad sam već upoznao i lift i sve prečice.

DOTKOM: Koliko si vremena spavao u proseku?

I.Đ: Ti potpisujes ugovor na 13h svaki dan, 6 meseci.

DOTKOM: Šta to znači?

I.Đ: To znači, da ćeš raditi svaki dan 13h, bez slobodnog dana, 6 meseci. I od tih 13h, nekad se dešavalo da ostaneš i do dva sata duže. Sve zavisi od posla koji si imao još dodatno da uradiš, koji nije vezan za uslugu, nego recimo poliranje srebrnog escajga i sl.

Napier, New Zeland

DOTKOM: Kada brod pristane u luku, da li ste smeli da ga napuštate?

I.Đ: Da. Ko nije bio na dužnosti, smeo je. Mi smo to koristili maksimalno, ali smo zato i minimalno spavali. Dešavalo se, ne baš često, da ni ne spavamo. Odspavaš nekih sat vremena, tek toliko da malo odmorimo. Ako bi imali priliku, u Americi smo kupovali „5 hour energy“, energetsko piće koje je bilo baš ultra, gde ti je dovoljno nekoliko gutljaja da ostaneš budan, da budeš baš nabijen energijom.

DOTKOM: Šta ti je trebalo sve od papirologije i pripreme za brod? Koliko para je potrebno za sam početak?

I.Đ: Prvi korak je taj preliminarni intervju u Vrbasu, posle se ide na obuku u Beograd, koja je trajala oko 7 dana, gde slušate o životu na brodu, kako se ponašate, kako radite itd. Agencija je bila svesna, da većina od nas, nije na primer, nikada radilo u restoranu i držalo tacnu u svojim rukama. Imali smo čak i demonstracije na osnovu toga. Što se tiče para, plaćao se test iz engleskog jezika i psiho-test, svaki oko 20e-30e, i agenciji 400e i to samo u slučaju ako ste primljeni i dobili posao. Od papirologije, sa naše strane, trebala mi je potvrda iz suda da nisam kažnjavan i da nisam krivično gonjen, kao i lekarsko uverenje da sam sposoban za rad na brodu. Lekarski smo obavljali u Beogradu.

DOTKOM: Da li si na brodu imao mogućnost da napreduješ?

I.Đ: Moj početni korak je bio Buffet steward, i pošto sam se trudio i vredno radio, moj supervizor koji  je sve to pratio, me je preporučio za room service i noćnu smenu. Što je daleko bolje od Buffet steward -a. Taj posao smo obavljali nas četvorica, jedan Peruanac, jedan Meksikanac, Aca i ja iz Srbije. Kasnije sam bio unapređen u pomoćnika konobara, radio sam sa mojim konobarem u restoranu sa 5 zvezdica. Unapređenje je značilo i veći i češći bakšiš. Najmanje sam dobio 2 dolara, a najviše 300 eura.

DOTKOM: Ko ti je bio najbolji prijatelj od njih?

I.Đ: Niko. Na brodu nisam imao nijednog prijatelja, sem svoje supruge. Svi smo imali isti stav, tu smo da radimo i da bude sve kako treba dok smo tu. I to je to.

Bora Bora

DOTKOM: Kakav je posao Room service?

I.Đ: Room service je usluga hrane i pića, uglavnom sve što bi gosti poručivali iz svojih kabina. Nas četvorica smo bili rasporedjeni, jedan prima porudžbinu putem telefona, drugi izdaje, treći raznosi. Sve ide lančano, zna svako koja mu je dužnost, i nema zabune.

DOTKOM: Da li si posle toga radio nešto drugo?

I.Đ: Ne. U prvom ugovoru sam radio to i očekivao sam da ću i u drugom, međutim kompanija ne dozvoljava, jer želi da te podstiče u napredovanju ka sledećoj lestvici, da bi što duže ostao da radiš za njih. U drugom ugovoru sam već radio kao pomoćnik konobara, mada nisam imao to zvanje, dobijao sam istu platu, dok sam u trećem ugovoru bio baš na poziciji pomoćnika konobara, iako sam radio kao konobar, sto znači samostalno primao narudžbinu.

DOTKOM: Da li si imao veću platu?

I.Đ: Da, imao sam. Zadnja plata koju sam dobio, iznosila je $2500, sa sve bakšišem.

DOTKOM: Koja je kompanija u pitanju?

I.Đ: „ Princes“ kompanija, isključivo prekookeanski brodovi.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA
OLYMPUS DIGITAL CAMERA

DOTKOM: Šta je po tvom mišljenju bolje, prekookeanski brod ili rečni brod?

I.Đ: Ja sam hteo da idem na rečni brod, jer je bolja priča, samim tim što nisi na otvorenom moru i brodovi su manji. Recimo ovaj brod gde sam ja radio, plovio je sa 3500 putnika i 2500 radnika na njemu. To je bio jedan mali grad. Dok na rečnom najviše bude oko 100-150 ljudi. A plata je ista, možda čak i bolja pošto je u euro valuti.

DOTKOM: Da li je bilo bitno što dolaziš iz zemlje Srbije?

I.Đ: Nije bilo bitno odakle si, bitno je da si dobar radnik. Svakako smo svi bili obeleženi, tačno se znalo ko je kakav, što u skorije vreme i sam shvatiš. Bili smo okarakterisani, svako na svoj način.

Talin, Estonija

DOTKOM: Kakvo je znanje tvog engleskog jezika?

I.Đ: Znao sam ga jako dobro, samo sam ga iskvario zbog velike količine raznih nacija i naglasaka. Interesantno je, što čini mi se, samo u Princes kompaniji, postoji takoreći „ brodski jezik „. To je jezik gde su iskombinovane reči iz naroda Španije, Portugalije, Indije, Italije, Srbije. One su se koristile za određene operacije koje smo obavljali na brodu.

DOTKOM: Kaži nam bar jednu na primer?

I.Đ: “Žaketa”. A žaketa je na portugalskom- onanija! Na primer, postojali su stubovi od mesinga koji su sastavni deo nekog šanka i ti si morao da ih žakuješ, drugim rečima da ih poliraš. To je jednostavno govor, kojim su se oni medjusobno koristili.Oslo, Norveška

DOTKOM: Misliš da je to neka brodska zaostavština?

I.Đ: Nije to zaostavština, nego je tokom godina slučajno nastao taj jezik. Neko ko nije radio na brodu, ne bi nikad to shvatio. Ima čak i jedna priča napisana isključivo tim rečima, koje imaju smisla od početka do kraja, samo ako znaš o čemu se radi. Drugačije ne.

DOTKOM: Kakve su žurke bile u potpalublju?

I.Đ: U potpalublju je bilo jako, jako veselo i to konstantno. Svako sa svakim, svako sa svačim, svašta u svakom. Široko. Kratko rečeno, ali to je to. U prvom ugovoru smo smeli da pušimo u kabinama, dok kasnije nisu zabranili zbog požara prouzrokovanim pijanstvom.

DOTKOM: Da li si imao nekih „ nepristojnih ponuda „?

I.Đ: Da, bilo je. Jednom prilikom, dok sam čekao suprugu sa pićem u baru, prišao mi je jedan Filipinac ( a njih najviše nisam voleo ), dosta isfeminiziran, slobodno je počeo da me muva. Drugom prilikom, u liftu, opet jedan drugi, me je slobodno uhvatio za zadnjicu, iako je znao da sam oženjen i da sam tu sa suprugom. Kulturno sam mu objasnio, da sledeći put, bude li to uradio, može da ostane bez iste te ruke.

DOTKOM: Da li si se ikada potukao na brodu?

I.Đ: Ne, nikada. Za taj prestup ideš kući, i ti i taj sa kojim si se potukao, bez obzira ko je kriv ili ne, bez obzira ko je prvi ili zbog čega počeo.

DOTKOM: Jedno indiskretno pitanje, kakve su crnkinje?

I.Đ: Lepe su i lepo se ophode, svi su ih hvalili. Ali recimo Filipinke su izrazito htele da budu baš sa ljudima sa ovih prostora. Koliko god su one htele sa nama, toliko su naši hteli sa Ukrajinkama.

Roterdam, Holandija

DOTKOM: Da li je bilo droge na brodu?

I.Đ: U mom iskustvu ne i nisam ni čuo da je bilo na našem brodu. Dok u drugim kompanijama sam čuo da je bilo i da se nisu baš dobro proveli zbog toga. Ova priča me je sad podsetila na jedan događaj, koji nema nikakve veze sa drogom a gde su  vlasti morale da reaguju. Neki konobari su bili podsticani od strane komapanije da plešu sa gostima, jedna vrsta animiranja.Tako se jedan moj kolega iz Južne Amerike, čini mi se iz Perua, našao na podijumu sa jednom gošćom. Ples je bio malo “prisniji “, čini mi se da je bila Samba, i njena majka se žalila kompaniji na njega, jer je njena ćerka bila maloletna. Kolega je momentalno dobio otkaz i morao je da napusti brod u pratnji FBI.

DOTKOM: Gde je granica te prisnosti, da ne bi morao da napustis brod i to u pratnji FBI?

I.Đ: Zaista ne znam. Možda čak to i nije bitno. Za njih je bilo bitno i dovoljno, što je ona maloletna.

DOTKOM: Koja je najbolja destinacija koju si posetio?

I.Đ: U prvom ugovoru smo imali ture od San Franciska do Aljaske, Džuno, preko Kanade i Viktorije, sve do Skagveja. A najinteresantija tura mi je bila od San Francuska do Sidneja. Taj kruz je trajao mesec dana i pošto sam ja tog momenta radio samo noćne smene, svaki dan sam izlazio u luke. Prvo smo posetili Havaje, pa Bora Bora, pa Pago  Pago, Fidži (Francuskua Polinezija). Mesta su kao sa razglednice, ali posle nekog vremena, sve postane isto…plaže, more, pesak, palme, ljudi koji piju koktele…

OLYMPUS DIGITAL CAMERA
OLYMPUS DIGITAL CAMERA

DOTKOM: Da li si se ikad setio Dunava, dok si bio na brodu?

I.Đ: Ne. Vode mi je bilo preko glave. Čak su i naše kabine u kojima smo spavali, bile ispod nivoa mora.

san francisko 221

DOTKOM: Da li si imao morsku bolest?

I.Đ: Da, da. Prvih nedelju dana bilo je baš problematično. Osećaj je sličan pijanstvu, nekako te sve vuče u jednu stranu i nagoni na pad. Rešavao sam to zelenom jabukom, mada osećaj normale  te brzo prođe. Dok su gosti lepili flastere po vratu. U svakom slučaju, vremenom se navikneš i bude opet sve ok.

DOTKOM: U koju luku si se najviše razočarao? Od koje si to luke najviše očekivao, a najmanje dobio?

I.Đ: Bila je to luka Fidži u Francuskoj Polineziji. Očekivali smo mnogo, ali razočarenje je usledilo odmah zbog sirotinje koju smo zatekli tamo. Na ulicama, i skoro na svakom ćošku, možete sresti čistače obuća, majstore poliranja vaših cipela. Ali bilo je interesantno što muškarci nose suknje, čak i njihova milicija, bez problema.  

Sve u svemu, na našoj brodskoj televiziji, imali smo jednu emisiju u smislu vodiča, koja te je svaki put obaveštavala o tom mestu gde se trenutno nalazimo i šta bi trebalo da posetimo od znamenitosti. Tako smo se i upoznali sa muzejom “ kanibala“, gde pored skupe karte, u sećanju mi je ostala i viljuška kojom su kanibali jeli ljudsko meso. Slična je muzičkoj viljušci, ima samo dva špica i služila je samo za obrok.

Fiji kanibal viljuška

DOTKOM: Da li je na brodu bilo slavnih ličnosti i da li si upoznao nekog od njih?

I.Đ: Ne, nijednu slavnu ličnost nisam upoznao, ali imam jedan zanimljiv događaj. Bio je to krug oko Novog Zelanda, gde je more uglavnom uvek nemirno, stalno su talasi i ljuljanje. Radio sam u room servicu, i dobio porudžbinu da odnesem čaj do jedne kabine. Kada sam otišao tamo, vrata kabine mi je otvorila, baš, baš fenomenalna žena. Preterano lepa i zgodna, i to lagano odevena u nekoj providnoj spavaćici. Odlučio sam da ispričam kolegi, i da ga zamolim da sledeći put ode on. Međutim, kada je on to uradio umesto mene, i kada se vratio, bio je u šoku. Ispričao mi je, da mu je vrata otvorio “ Zoro Osvetnik “ !!! Nisam mogao da verujem, rekao je da je to bio muškarac u kombinezonu lika Zoroa sa sve maskom na licu i mačetom u ruci, kao i žena koja je ležala na krevetu. Pošto je to bila kabina samo za jednu osobu i bila je samo njena, shvatili smo da je to ustvari njen posao, druženje sa “posebnom” klijentelom. Isto tako imam još jedan događaj, koji je ostao u sećanju. Kada se javljate na telefon, dok primate porudžbine iz kabina, pre toga vi morate da se predstavite, da kažete svoje ime. I pošto je moje ime prepoznatljivo, sa druge strane sam tog momenta čuo: “ Đe si jarane, može li 10 ćevapa?” To me je oduševilo!!! Pošto nema ćevapa, odneo sam mu pljeskavicu i tako smo se upoznali. Dečko je bio iz Sarajeva i putovao je sa svojom ženom Dženifer Lalić. To putovanje su dobili kao poklon, međutim pošto su svi gosti bili većinom stariji ljudi, penzioneri, oni su se družili sa nama, izlazili smo zajedno sa broda i zabavljali se.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA
OLYMPUS DIGITAL CAMERA

DOTKOM: Da li ti je ostao neko u pamćenju, od strane kolega ili članova posade?

I.Đ: Moj šef Mario, supervizor, je bio mnogo dobar čovek kao i svi gosti broda, čak i brat kapetana broda kojeg nikako neću zaboraviti. Radio sam kao konobar, i služio veći deo posade kao i njihove porodice. Restoran je bio ogroman, podeljen u razne sektore sa stolovima za dve, četiri i više osoba, što je podržavalo i do dvadeset osoba. Tako sam ja došao do kapetana i njegovog brata, koji je poreklom bio iz Australije. U svakom slučaju, moje sećanje je vezano za njega isključivo zbog bakšiša, jer to mi je najveći bakšiš u životu koji sam dobio i iznosio je 300e. Pružio mi ga je u ruku dok smo se rukovali da niko ne vidi, što sam naravno ja odmah i prosledio u svoj džep.

DOTKOM: Da li bi današnjim klincima preporučio da rade na kruzerima ili ne? Ili kojima bi preporučio, a kojima ne? Da li bi uopšte preporučio?

I.Đ: Da, preporučio bi mladima da rade na kruzerima, jer i pored novog iskustva imaju priliku da obiđu svet a pritom i da zarade novac, koji će verovatno potrošiti, ali to i jeste suština mladosti. Postoje ljudi kojima se to iskustvo dopada i koji su se pronašli u tome.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA
OLYMPUS DIGITAL CAMERA

DOTKOM: Postoji li mogućnost da se ostvari neki kontakt sa gostima za neku drugu opciju u svojoj budućnosti?

I.Đ: Da, postoji i to su ljudi često radili. Bilo je momenata da se ti njima dopadneš kao i oni tebi, i na takav način krene konverzacija. I obično takvi gosti tačno znaju šta je Srbija, gde je Srbija i šta se tamo dešava. I uglavnom budeš pozvan od strane njih, da im se javiš i da ih posetiš ako si u mogućnosti.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA
OLYMPUS DIGITAL CAMERA

DOTKOM: Da li postoji određeni posao na brodu, zbog kojeg bi se ponovo vratio da radiš, recimo neki duži period ili posao u kojem si se pronašao?

I.Đ: Trenutna je takva pozicija, da bih se isključivo vratio samo zbog para i to na određeno vreme.

DOTKOM: Da li odlazak na brod, je jedini izlaz za napolje, za izaći iz ove zemlje?

I.Đ: Jeste, jer kako i gde ti možeš drugačije da odeš? Možda ćeš otići na neki koncert u Budimpeštu, ili Beč, ili u Nemačku ako tamo imaš nekog od rodbine, a da obiđeš ceo svet, to nema šanse. I to još besplatno i da zaradiš novac.

St. Petersburg, Rusija

 

13090180