Petak. 1. u mesecu! Plata!!! Svako ko iole razumno razmišlja pomislio bi kako je u jednoj, dobrostojećoj, (još uvek), državnoj firmi, plata jednog običnog šljakera iz proizvodnje u najmanju ruku dovoljna da se sa njom može preživeti mesec. Da, ali negde drugde… Kako negde drugde? Pa ne znam… Negde gde je državna firma – Državna, negde gde je plata -plata, a ne delovi novca za plaćanje neizmirenih obaveza prema državi. Jesam li ja to rekao “Država”? …

Zoli do mene svo vreme dok ređamo poštu mrmlja sebi nešto u bradu i pogledavši ga perifernim vidom primećujem da on u stvari i ne gleda puno šta gde ubacuje. Shvatam da se digitron u njegovoj glavi upalio. Sad matori Zoli prebira po glavi, koliko će para danas “leći” na račun, koliko može da podigne a da ga ne blokiraju, jer je kao i 99% zaposlenih, ispucao dozvoljen minus do zadnjeg dinara, uzeo beskamatnu pozajmicu na šest meseci, kupio za sebe i sina po par patika na potvrdu o administrativnoj zabrani, što mu mesečno odnosi još po hiljadu i nešto dinara, pa još 450 dinara za sindikat…571c4cde641fba65cdfd96ea73de72e3

 A pre nedelju dana se  u polupravdanju hvalio kako je srećan jer nema zahtevnu decu , pošto, bože moj, ćerka mu slavi 18. rođendan! Ali dovoljno razumna sa svojih 18 godina , ćerka je zamolila roditelje samo da li bi mogla da pozove par prijatelja kući i da budu sami. Zoli je bio više nego oduševljen tom idejom kao i njegova supruga pa su tu noć prespavali kod kumova… Razumno dete. Ili dete kome ne treba puno objašnjavati kako stvari stoje što se tiče monetarnih sredstava? U ovoj državi gde su ti otac – poštar i majka – medicinski radnik. Jesam li ja to rekao “Državi”?

Tako i krenusmo na teren. Svako sa svojim mislima, svako u svojoj dubiozi, svako sa istim pitanjem. Kad “legne” plata danas, koliko od te iste plate mogu da potrošim u narednih dan -dva? Jer taman da niko i nema nikakvih rashoda, sa cenama koje se podižu kao divlje zgrade po gradu – trka plata protiv poskupljenja je izgubljena u trećem danu. Petak, plata, sunčan dan bez i jednog osmeha…

bg-postari-790x511

Posla je u neku ruku bilo manje – više kao i obično. S’obzirom da su se u zemlji spremali izbori a samim tim i promene, jer ovde su svi navikli da uz bilo kakve izbore idu sigurno nekakve promene, banke su slale nove opomene, izmene, dopune… Stranke su obaveštavale bivše, potencijalne i neodlučne članove o svojim namerama, i namerama drugih, uvijeno u cvetni aranžman koji ne bi zajedno mogli ni uz najluđu maštu da naprave pogrebno preduzeće “Konkordija” i studio “Walt Disney”-a. Magnati mobilne telefonije svoja najnovija dostignuća u ponudi – “kupi na odloženo plaćanje”, i naravno razne državne ustanove , poput “Sokoj”-a, koji su slali opomene, tužbe, i pretnje plenidbom za neplaćene račune radio “transfuzije”… Uvek sam se pitao koliko plaćaju Džastin Biberu za emitovanje njegovih pesama? Jesam li rekao ” Državne”?

Sunčan i topao dan je na ljude delovao umirujuće, pa sam teren pregurao dosta lako. Nije bilo pitanja tipa: “A što si mi sad to doneo?” ili “Koji su sad TO računi?” ili najbolje od svega: “Pa zar opet računi! Majku mu…”. Ne Svi su se manje više “gušterisali” ispred svojih radnji, “prezauzeti” poslom u prepodnevnim časovima a svi nezaposleni su pili kafe i sokiće čitajući dnevnu radioaktivnu štampu po kafićima, zaboravivši da se posao ne traži sedeći uz kafu, na stranici: “Novo na Imanju”…

baste-kafici-novi-sad-apolo-katedrala-rtv-aleksandar-korom-jpg_660x330

Vratio sam se rasterećen, delom umoran od pokušaja da smislim “perpetum mobile” osmeha koji je jedini izostao ceo dan sa svih lica, delom jer sam već shvatio da ću svojih 1300 dinara koliko mogu da podignem od ovog dela plate, sasuti u grlo, u “Crnom Govečetu”, skupa sa još nekim kolegama… Bar ćemo organizovati neki “posao” van posla i zaraditi neki dinar. I taman kada sam ušao u kancelariju i seo za svoj sto do prozora koji je gledao u dvorište pošte na kom je jedna klupa bila “klupa za pušače”, misleći kako je nastala tišina i da ću u miru bez ijednog spoljnog uticaja zadržati taj svoj “mir”, iz dvorišta se začulo par glasova koji su dolazili prema istoimenoj klupi… Bile su to tri koleginice iz šalter sale i stara “čelična ruka blagajne ” Teta Boja.

Boja – ” Danice, ja sam ti lepo rekla, dok se oni gore dogovore ode sve u tri lepe…”

Danica  – ” Znam Iboja! Al’ ja sam blokirana a sutra mi ide rata za kredit! Nemam od koga da pozajmim 13.500 da uplatim pa kad me odblokiraju prekosutra ja bih vratila! Eto imaš li ti?!

Boja – ” Nemam, jebi ga… Nazovi kadrovsku vidi jel šta može…”

Margita – “Ma šta: “jel može?” – moglo’ bi sve, nego namerno neće da nam srede! Kome je to u interesu – namam pojma – al da nas jebu – jebu nas u zdrav mozak!”

Boja – ” Dobro de Margita šta si ti tako nadrndana? Pa ti nemaš nikakvih obustava na platu? Što se ti nerviraš… Pusti nešto ćemo smisliti…”

Margita – ” Jeste! Nemam ja ali Dragan ima! Ima obustavu cele plate već 4. mesec! A rata za kola ide li i ide! Da bar ide ko kola, mi se stisli kad smo kupovali, ajd kao nešto polovno do 2000 e , a sad, ispade krš za godinu dana i još mi stoje pred zgradom jer ni za plin nemam da sipam, pa budim decu u pola 6 i vodim u boravak dok onaj moj nesrećnik crnči i dirinči kod one barabe što ih zavlači svaki dan od svanuća do sumraka!”

Danica – ” I onaj moj, eno ga, ko krpa… Kad dođe kući ni ne skine se, samo sedne i kako je seo – zaspi. Ne smem ni da ga pitam da odemo negde. Zadnji put mi je rekao: “sramota me je ovakvo lice nositi po ulici”…

Boja – “Dobro de, Dano, nemoj plakati, pa nije smak sveta… Jebem mu mater naći će se neko da nas reši ovog stanja stagnacije! Pa će se valjda stvari vratiti u normalu! “

Prvi put sam za 12 godina čuo Teta Boju da je opsovala! Već sam i završio sa razduženjem spreman da se udaljim iz prostorije i odem da se odjavim ali me nešto magnetski držalo kao voajera da sedim i slušam razgovor između četiri žene koje se po ceo dan obraćaju narodu ove države uz osmeh i obavezno “Dobar Dan! Izvolite!“. Jesam li rekao “Države”?

1139698_26-01

Odjednom se oglasi Milica koja je bila pred penzijom, to znači da joj je ostalo još najmanje dve godine rada, ukoliko država ne promeni mišljenje o tome kada i sa koliko godina muškarci i žene, po starosnoj dobi ili sa godinama radnog staža ostvaruju pravo na penziju… Jesam li rekao “Država”?

Milica” Ma znate šta, vas tri? “ – počela je da govori polako, sa glasom u kome se osećao umrtvljen duh prekaljenog borca, ” Nosite se i Vi i priča o plati u tri lepe…” – ” Kakva plata?, vi “ovo” zovete platom? Pa to nije ni hranarina… images Možemo da se skupimo i svaka da kupi po džak palente pa da nam potraje do petnestog… Al’ da jedemo samo mi i muževi! Deca kod baba i deda ko ih ima, ko ih nema, šta da mu radim?! Nek ih dovede kod mene daću im ja svoj deo…”

Boja – ” Dobro, dobro, dobro… Ajde polako, poludećemo svi ovako razmišljajući…”

Milica– ” Ma nema šta da se poludi… Kako kaže onaj kolega poštar: – ” Ovde moš’ radit’ il’ lud il’ pijan!”,  ja sam izgleda luda, a pošto ne mogu da pijem rakiju k’o poštari mogu ovo…”

Margita – ” Daj i meni jedan ponestalo mi…”

Danica – “Od koliko je to? 10 miligrama? Ma daj, ionako moram da zakažem kod lekara da dignem novu kutiju i da uzmem nešto za kičmu…”

Boja – ” Daj i meni dva kad već imaš, ajd’ … nek ide više sve..”

Milica – ” …e , taman mi ostane još osam komada , to mi je do prekosutra – pa ko živ -ko mrtav”…

bensedin

Izađoh iz prostorije misleći koliko je još potrebno da dostignem granicu do nekoliko miligrama / grama dnevno, kao moje koleginice. Zadržavši se nekih 15 -tak minuta u razgovoru sa Rođom na hodniku, bistreći svetsku politiku i domaće proizvode, uzoh od njega cigaretu u nameri da je popušim na onoj istoj klupici gde su do malopre, bar sam mislio, sedele moje starije koleginice… Izašavši u to malo dvorište, tipično za takve zgrade a najslličnije dvorištima ustanova u kojima borave ljudi koji su tu zbog protivzakonitih radnji i dela, začuh slabašan grupni smeh koji je dopirao sa klupe. Bensedini su učinili svoje…

” I šta kažeš? Neće da poprave bravu u zgradi jer niko neće da bude predsednik skupštine stanara? “ – Pita Milica Margitu, i sve četiri kreću da se kikoću. “Ma da! Pa ko je lud da bude? To ti je k’o da si predsednik države!” – i opet ih hvata taj zarazni smeh…crazy_cartoon_smile_classic_round_sticker-rf739940c045f4ae1b9a6cff4f48c95e7_v9waf_8byvr_324

Jesam li rekao “Države”?…

 

 

 

 

13090180