Nijedno dete ne traži da se rodi. Ovo dvoje koje imam želela sam. Što sam želela, to sam i dobila – dečaka i devojčicu. Oni su sada već odrasli ljudi. Traže svoj put i već koračaju njime. Ti si se desio slučajno, kao i mnoge stvari u životu. Ti nisi stvar.

Nisam sama donela odluku. Razgovarala sam sa tvojim ocem. Razgovarala sam s tobom. Tada si bio samo mala tačkica u mom stomaku. Vreme je bilo teško, eh, kakva greška.  Ne ti, nego odluka. Ako je to bilo teško vreme, kakvo je ovo danas? Životinjsko carstvo. Volovi, bravi, vukovi, lisice i kučke su na svim važnijim mestima i funkcijama koje nam određuje kako ćemo živeti. Ne samo kod nas , nego i u svetu vlada zakon jačeg. Zato mi je donekle i drago što nisi rođen da preživljavaš sve ovo.

Znam,odluka da se ne rodiš je više nego okrutna. Tada sam bila u šah-mat poziciji. Moj otac (tvoj deda) je tada bio jako bolestan i znala sam da mu je ostalo jako malo vremena da provede s nama. Nisam mogla da podnesem taj bol (koji i danas osećam) zbog gubitka, a da sam u drugom stanju.Ž ena bi trebala da je tada potpno posvećena bebi, nasmejana, zdrava, sretna. Tada sam bila razbijena bolom, umotana u paučinu tuge iz koje sam samo na momente izlazila.

Sanjam te, zamišljam te, znam da je to licemerno od mene. Znam da bi bio totalno drugačiji od brata i sestre. Kako to znam? Jednostavno znam, ne mogu da objasnim, ali je tako. Da si se rodio, danas bi imao 12 godina i bio bi moj ponos, moja snaga, koja me gura iz moje depresije,apatije i razočarenja koje osećam.

Oprosti što te nikada nisam upoznala, pomazila, okupala, prošetala, dala lek kad imaš temperaturu, spremala za vrtić, upisala u školu, pričala o simpatijama, grubijanima koji zagorčavaju detinjstvo drugima. Danas , i kada bi htela da te rodim, ne bih mogla, jer nisam više žena u tom smislu. kad bi mogla , to ne bi bio ti. Ne onakav kakvog te sanjam često.

Oprosti…

 

 

 

Snežana