DŽON STAJNBEK
” PLODOVI GNEVA “

►Plodovi-gneva-Dzon-Stajnbek◄_slika_XL_39750513

Džon Stajnbek ( 1902 – 1968 ) je bio američki pisac, romansijer, pripovedač, pisac kratkih priča, drama i eseja, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1962. godine, kao i Pulicerove nagrade za književnost 1940. godine. Razlozi Švedske akademije za dodelu Nobelove nagrade Džonu Stajnbeku su: ” njegova realistična i imaginativna književna dela, kombinacija simpatičnog humora i duboke socijalne percepcije“. Godine 1964. Stajnbek je bio odlikovan i Predsedničkom medaljom slobode, a poznata zvezda Bruce Springsteen 3000 je dobio i jednu nagradu za svoju pesmu The ghost of Tom Joadinspirisanom romanom ” Plodovi gneva “. Stajnbek514GNJP58EL je pisac po čijim romanima je snimljeno 17 filmova, a ukupno je napisao 27 knjiga. Po romanu ” Plodovi gneva ” snimljen je film u režiji Johna Forda, koji je pored oskara za najbolju režiju, dobio i oskara za najbolju sporednu glumicu. Kao jedan od najboljih filmova svih vremena, nalazi se na 21. mestu prestižne liste ” 100 godina… 100 filmova ” Američkog Filmskog Instituta.

 

de86544486b8dc04c1a48fa272fff87d

Pred nama je pisac kojeg su svrstali u one pisce čije knjige nisu dozvoljene, čije su knjige bile spaljivane i izbačene iz biblioteka. Samom autoru su pretili smrću, da bi ga zbog toga čak i FBI jedno vreme čuvao. A sve to zbog svojih istinitih opisa siromaštva i bede tadašnjeg vremena, vremena kada je trajala Velika depresija u Americi ( globalni ekonomski krah, sa početkom 1929. godine, najduži i najoštriji sunovrat koji je ikada iskusio industrijalizovani zapadni svet. Po razoru uticaja na društvo, dolazi na drugo mesto, odmah iza građanskog rata )… vreme kada je 13 miliona ljudi bilo bez posla… vreme surove realnosti i tragičnih sudbina.

naslovna103

Roman ” Plodovi gneva ” je autoru doneo svetsku popularnost 1939. godine kada je i objavljen, da bi ga odmah nakon toga, američki kongresmen Lil Boreu napao i okarakterisao kao ” laž, crna, đavolja kreacija izvrnutog, deformisanog uma ” Knjigu je pisao 5 meseci, a danas primerak prvog izdanja vredi 15 000 funti.

Ova epska hronika i potresni roman je delo koje je u svoje vreme izazvalo mnoge i velike rasprave o teškom životu radnika i pomoglo u raznim reformama poljoprivrednika u Americi. Ovo je jedna izbeglička priča ljudi i jedne male farmerske porodice Džoud iz Oklahome, koja je bila primorana na zajam od banke, a zatim zbog peščane oluje i setve koje nije bilo, izgubivši hipoteku, proterana sa svog ognjišta. U potrazi za golim preživljavanjem, krenuli su putem 66 ka Kaliforniji. Plodnoj zemlji, ponevši u svojim teretnjacima sve što je moglo stati, a što je neophodno… sve što je ostalo, ako nije bilo prodato, bilo je spaljeno. Mnogima od nas, ova priča je veoma poznata.

plodovi-gneva

” … Dobro uzmi – uzmi svu tu starudiju – i daj mi pet dolara. Ne kupuješ samo olupine, nego i olupane živote. Još više – čekaj samo, videćeš – kupuješ jad i čemer. Kupuješ plug da podriješ svoju rođenu decu, kupuješ oružje i duh koji su te mogli spasti. Pet dolara, ne četiri. Nemam kud – dobro, uzmi za četiri. Ali opominjem te, kupuješ nešto što će podriti tle ispod tvoje rođene dece. I nećeš da vidiš. Ne možeš da vidiš. Uzmi za četiri. Kupuješ mnogo godino rada, rintanja na pripeci; kupuješ jad koji nema reči da zbori. Ali pazi samo trgovče. Dobijaš dodatak uz tu hrpu starudija i konje dorate, tako divne konje, dobijaš svežanj čemera što ima da nikne i procveta u tvojoj kući jednog dana… “

Vatra-pozar-Fort-Mekmari-Alberta-Kanada-9-620x350

Roman je jedna istorijska, autentična priča ljudi koji zbog proterivanja sa svoje zemlje, su pušteni da se sami snalaze i bore za ostatak života, verujući u bolje, pokušavajući da sačuvaju ono što je najbitnije – svoju čast i poštenje, pored svog siromaštva, bede, patnje i prljavštine. Tragajući za sezonskim poslom na plantažama pamuka, raznog voća i povrća, mnoge porodice su se rasturile. Jedni su se otrgli i otišli ne znajući kuda i gde, drugi su umrli od gladi, jer i ako je bilo posla za jednoga, borilo se njih deset nižom nadnicom.

plodovi_gneva_001

“… Logorovaćete kraj nekog jarka, 6855d34a239861da0dc52f65f843456dti i još pedeset porodica. On će da pogleda pod šatru da vidi imate li još nešto preostale hrane. Ako nemate, reći će: – Hoćeš posao? – a ti ćeš njemu: – Hoću gazda. Biću vam zahvalan za neki posao…a on će da kaže: – Mogu da te zaposlim – a ti ćeš: – Kada da počnem? – I on će ti reći kuda da ideš, u koje vreme, i onda će da ode. Možda mu je potrebno 200 ljudi, zato će govorito sa 500, a ovi će reći drugima, i kada dođeš na rečeno mesto, tamo vas je hiljadu. Tada će ovaj tip da kaže: – Plaćam 20 centa na sat – i polovina će ljudi da ode. Ali pet stotina je tako strašno gladno, da bi radilo i za same priganice. Onda onaj tip ugovori sa njima za berbu bresaka ili pamuka. Sad vidiš kako to ide? Što više može da vas skupi, i što gladnijih, to manje plaća. I uzeće drugara sa decom, ako može… “

U ” Plodovima gneva ” Kanzas, Oklahoma, Teksas, Novi Meksiko, Nevada i Arkanzas, sa svojim jednim zajedničkim nadimkom ” Oki ” se upoznaje sa Kalifornijom, obećanom zemljom, plodnom zemljom, koja je nekad pripadala Meksiku i Meksikancima, dok krdo besnih Amerikanaca nije upalo na nju i otelo, ukralo. I sada je tamo nagrnulo 250.000 – 300.000 izbeglica sa žudnjom za samo dve stvari: za parčetom zemlje koju će da obrađuje i hranom koju će da dobije iz nje da prehrani sebe i svoju porodicu.

5._rasel_li_dete_migranata_u_porodicnim_kolima-600x472

” … Bili su gladni i bili su kivni. I nadali su se da će naći dom, a naišli su samo na mržnju. Okiji – zemljoposednici su ih mrzeli, jer zemljoposednici su znali da su oni sami mekušci, a Okiji siloviti, da su sami siti a Okiji gladni; i možda su zemljoposednici čuli od svojih dedova kako je lako oteti zemlju od mekušna čoveka ako si kivan i gladan i naoružan. Posednici zemlje su ih mrzeli. A trgovci u gradovima su ih mrzeli, jer nisu imali para da troše. Nema kraćeg puta do trgovčeva prezira, a sva njegova poštovanja direktno su oprečna. Varošani, mali bankari mrzeli su Okije, jer se na njima nije moglo ućariti. Nisu imali ništa. A radni svet je mrzeo Okije, jer gladan čovek mora da radi, ako ima šta da radi, platodavac će mu automatski dati manje za njegov rad, i onda niko drugi ne može da dobije više… naučio sam jednu dobru stvar… učim je celo vreme, svaki dan. Ako si u nevolji obrati se siromašnome. Samo oni hoće da pomognu… samo oni… “

1631356_orig

Film “The Grapes of Wrath ” – 1940. Možete pogledati ovde: 

photo
Aleks Sanders