Na koncertu „ Hunger Aids Serbia 2016“ – u “CK13” sam naleteo na mlad tročlani bend čija me svirka ostavila zbunjenog i rešenog da popričam malo bolje sa njima. Nije se tu radilo o kvalitetu niti to što su im skoro sve pesme autorske i na srpskom… Bilo je tu i nečeg trećeg. Neke nevidljive energije svojstvene samo velikima.  Posle svirke smo se upoznali i dogovorili se da, kad im prođu školske obaveze, sednemo negde i malo u miru porazgovaramo. Oko mesec i po dana nakon tog razgovora, usledila je i priča na „Brod Teatru“. Idealno mesto za priču koja sledi. Oni su mladost Srbije. Oni su buntovnici sa razlogom. Oni su „CPR“ !

 10295732_781407845327282_2287176553664772304_n

Našli smo se Rista ( vokal – gitara–lirika – frontmen i najstariji u bendu), i Nikola, ( basista  i najmlađi po stažu u bendu). Bubnjar Peđa je bio odsutan iz opravdanih muških razloga u poseti jednoj Sremici… 🙂

DOTKOM:  I….?  Odakle  „CPR“ ?

Rista:  Odakle? … Iz mračnih hodnika Brutal Studia, kad nas je ispalio… ono, neki bend smo svirali sa „Krvolokom“  i onda se nije pojavio na probi gitarista pa smo zasvirali Cipo, tadašnji bubnjar, Peđa koji nije mogao da bude sad ovde i ja. I tada se dogodilo na probi da smo sklapali neku pesmu koju sam doneo i shvatili smo da imamo iste poglede, ista tumačenja. I tako je nastala ta jedinstvena ideja. I tako je i došlo do toga „Kako ćemo se zvati ?“ , što nije bilo uopšte problem , nego kao ajmo CPR – Cipi – Peđa –Rista, pa je bilo predloga i da se zovemo „PRC“ aj kao zvuči kao zajebancija, ali nismo hteli da se zajebavamo i tako smo došli na „CPR“ .

DOTKOM:  Tada ste počeli da radite pod tim imenom?

Rista:  Pa tada sam počeo da pišem pesme… Počeo sam da ih ispaljujem, išle su same od sebe, jedna za drugom. I to je sve bilo „klasika“ – jednostavno tako da smo sami sebe po defoltu uvrstali u pank bendove, i to je bilo iz te određene jednostavnosti i zbog razloga šta PUNK uopšte zastupa. Imaš neku određenu… Pa ne znam.. Pobuna bi bila da uzmem motku i odem ispred gradske kuće. To bi bila pobuna. A ovo je sve neko pripovedanje i bezmalo „kenjanje“ o pobuni. I hteli smo da izbegnemo taj kičeraj koji mahom prati sve bendove, sve te efekte, duple „hidraulične“ bass pedale… Jednom smo imali priliku da probamo sa njom međutim svi smo bili u fazonu: „ Beži bre! Zvučimo ko’ klasičan HC! „ I nismo hteli da nas neko pamti po žanru, hteli smo da nas neko upamti po tekstovima, energiji, muzici, ideji! Boli nas uvo da nas svrstaju i u folk bendove ako bi to poslužilo prosperivanju te ideje.

DOTKOM:  Kako pravite pesme? “ Ko“  je“ gde“?

Rista:  Pa uglavnom ja pišem tektove, imam tu svesku ispisanu tekstovima… I onda kada se nađemo, sednemo – pročešljamo kroz te tekstove, otprilike  -„…aha ovo  bi moglo da se uradi!“, pa onda recimo Cipo donese skicu za pesmu, i sad, gledamo kako bi to mogli uraditi. Ja sam imao već deo refrena u glavi i od toga smo počeli, tako je nastala prva obrada „GLAS TVOJ“. Dok je pesma „Bože pravde“ nastala za svega jednu probu uz dalje prepravke.

DOTKOM:  Misliš „obrada“ „obrade“, himne „ Bože Pravde“ – Jer ni sadašnji tekst nije originalan?

Rista: Da. A zanimljivo u to vreme su išli predsednički izbori, ako se ne varam, kad je ta pesma nastala i onda je to bilo zanimljivo – zvučalo je kao da sviramo za neku političku stranku, ali dobro sad… Skapirali su ljudi brzo o čemu se radi.

DOTKOM:  Dakle pesma nije bila politički angažovana?

Rista:  Pa nije da nije bila, …, ali daleko od toga da zastupamo bilo kakvu političku stranku niti neku politiku. Mi samo pevamo o onome što je dobro i što ne valja a nismo tačno precizirali stvari u njoj. Većina ljudi koja zna za nas za sad nas uglavnom i zna preko pesme „Bože Pravde“, i sad pošto je tu bilo i imena, dobili smo odeđene komentare, i onda je bilo, aj sad ne moraju imena, jer vlast će se promeniti a ostaće ista govna. Tako da smo ostali na tom površinskom ukazivanju problema. A šta je problem? Problem je onaj stav, „imam pljugu imam pivo i boli me…“ To je klasična priča koju će ti svaki klasičan čovek (klinac) reći. A ukazuje na probleme u društvu u politici, neću ja da kažem da sam sada za ove- one – kurtu –murtu, stoli me bojko za njih, ja sam tu, znam šta su moji interesi i šta su interesi većine.  Krećem se gradom i slušam stalno komentare kome šta smeta i ko je na šta kivan, a mogu da budem i subjektivno govno i da kažem, pa meni smeta , ovo, ono i kurac i palac! Opet ne bih o tome da pevam. Ono čime bih da se bavim kroz muziku je ono opšte generalno, dakle svima nam generalno smeta i ovo i ono i sve što nam smeta u društvu u kom živimo.

DOTKOM:  Kakve su vam ostale pesme?  Koliko kritike i crnog humora imate u njima?

Rista:  Pa ima tu svega, dosta zajebancije. Imamo stvar npr. „ 10 gajbi piva „ – Sušta sprdnja o nekom letovanju na koje smo trebali da idemo zajedno, da ne idem u sitna crevca. Pa smo onda hteli… Da! Da napravimo ljubavnu pesmu! Znaš neko nam se nekad isro’ da nama treba ljubavna pesma, i ja kao aj dobro, i onda smo napravili pesmu koja traju otprilike četrdesetak sekundi. Čak nije ni ljubavna pesma , nemam pojma ni šta je to! Minijatura.

DOTKOM:  Ja sam slušao vašu pesmu  „Devojka sa Vinjak očima“ – kako nju objašnjavaš?

Rista:  Pa to je ozbiljna sprdnja na današnje devojke, jer upoznao sam jednu devojku pod takvim okolnostima i ona se valjala po podu, povraćala… Čak smo bili i zajedno jedno pola godine posle toga. Mi smo imali svirku u CK13 i vidiš sad, lepa devojka – sve super!Do jaja obučena, sedi,  gleda, smeje se i samo Brljjuaaaaahhhh!!!!  „Pegla“ – stali svi gledaju, odvratan prizor. Nije ono kad vidiš neku stoku kako povraća uz banderu, dosta mu više i života, posla ili fakulteta pa ajde – udri po alkoholu! Nego, vidiš finu devojku, a ona je imala tada šesnest godina… Ne bih da je imenujem ni da upirem prstom u nju, nego samo želim da dam primer devojkama koje bi htele da se ponašaju kao dame, da ih tretiraju kao dame, a one same sebe tretiraju kao najgori ološ… Evo prošetaj se u jedan u ponoć po NS- u i videćeš, bleje klinke, drže se za čelo, kosu zabace sa strane, a najčešće likovi koji su izašli sa njima misleći da će malo da „omaste“ brkove, izašli s’njima i „omastili“ cipele od povraćke…

DOTKOM:  Dakle umesto brkova stradaju cipele?

Rista:  Ma umesto brkova otišle Martinke.. Ali nisu to samo Martinke ,otišle Maxarice , kurci – palci. Prođeš kroz „Laze Telečkog“ ulicu, ono devojka izađe iz lokala hoće da se šiba sa tobom ?!?

DOTKOM: Možemo li reći da je feminizam u neku ruku uzrok za takvo ponašanje devojaka ?

Rista:  Pa, ne, feminizam kao pokret što je nekad bio – da žene ne trebaju da budu tretirane kao životinje – ja pričam o neofeminizmu, o sranjima tipa muškarci su ništa, mi smo viša bića, avioni i ta sranja. Znaš ja mislim da su se tu malo zajebali, ja recimo nikada nisam video ženu da istovara kamion sa džakom cementa, malo su to iskrivili, dali sebi tu slobodu – ako to može muškarac – što ja ne mogu?! Mislim da su preterali sa tim, ali i da je glavni problem u odnosu muškaraca i žena u Srbiji. Imaš tipova koji se lože na to što će devojka da mu stuče pola lije radže i onda će oni da legnu da spavaju. Meni to nije jasno. Ja i dan danas iskrivim facu kad vidim svoju devojku da eksira bilo koje piće, i to opet u ekstremnim slučajevima. Tako da svaka pesma ima neku svoju suštinsku podlogu i zato nikada nismo lupali gluposti.

DOTKOM:  Kako drugi muzičari reaguju na vaš zvuk?

Rista:  Ma, srećemo tako kojekakve kolege.. Nazovi “ kolege“ pankere, metalce, ove one i svi su u fazonu – ma da, vi svirate pank, a to je, citiram, „kerov kurac“! Dobro, jeste „kerov kurac“  al voleo bih ti da pokušaš.  I na tome se uglavnom završi razgovor, jer ja sad ne bih da povlačim konopac sa nekim koja je muzika bolja – koja lošija? Nemam vremena. Uživam iskreno u raznoj muzici, a pank je samo bio najbolji način da izrazim svoja razmišljanja i osećanja s’obzirom da sam tekstopisac benda. Jer sve je to skup razmišljanja. Kad vidiš nas trojicu na bini, tu su ljudi sa strane, podrška sa strane.. Evo moja sadašnja devojka me naučila gotovo sve u muzici, čak onda kad sam jedva znao šta je „ Do –Re –Mi –Fa –So  – La – Si – Do“ , tako da sam danas jedan od najpismenijih pankera u gradu! Šalu na stranu, ali to su oni stereotipi , pankeri su primitivci itd, a ja ne bih stao iza toga. Treba ih samo jednom poslušati. Ne moraš na svirci gledati u pocepanu odeću, krš gitare, kako se čuje doboš,  pokvarene zube , poslušaj pesmu, probaj da shvatiš…

 

DOTKOM:  Da li bi mogao da mi navedeš po tebi, neki bend koji je kroz muziku i tekstove prišao najbliže tome putu  „tihog bunta“, ne mislim pri tom na „motke“ koji si pominjao, već bunt koji će probuditi ljude u sebi, promeniti ih iznutra?

Rista:  Ne volim da pričam o drugim bendovima iskreno, ali, mislim da sam naleteo kroz svoje dosadašnje otkrivanje muzike, ne po kvalitetu muzike već upravo o tom o čemu pričamo, je GG ALEN, ali on je bio extrem od čoveka i to mi se već vremenom učinilo kao imidž. Ja mislim da se njemu nije baš svaki put jelo govno na sceni, koliko je to postao znak prepoznavanja. Bio je svojevrsni ludak. Ali to je što se strane scene tiče.

DOTKOM:  A šta ćemo sa domaćom scenom?

Rista:  Pa što se domaće scene tiče, mislim da svako ko je iole bunt nije uspeo da preživi i zato nisam uspeo ni da ga čujem. Iz razloga što mi još uvek živimo u iluziji da mi imamo slobodu govora. Znaš, samo čekam da neka moja pesma padne nekome u ruke i da mi posle taj isti lupa na vrata zbog gluposti. Iskreno. E baš zato bi se pojavili razni likovi i iz tog razloga mislim da bi se to ugasilo. Baš zato ne može da se pojavi ni jedan bend i da onako stvarno – kaže ono što misli.  Mi imamo naše domaće pankere koji su se, onako, lepo proslavili al sve je to maskarada za oči „ Najk – Adidas“…

DOTKOM:  Kakav je osećaj kada vidite neke pankere, rokere, ljude, koji su se ’90. Javno borili protiv režima, deklarisali kao ovi ili oni, zauzimali strane. Borili se za nivo kulture koji je falio i dalje fali ovom narodu, i u međuvremenu kao da su zaboravili za šta su se borili. Jer sada sede u foteljama i kao da ne postoje. Kakav je osećaj kada prepoznate neke od njih ili ih vidite na ulici i sl.?

DSC00760

Rista:  Pa to je najveći problem. Zaboravili su kuda su pošli i zbog čega. A najbolji slučaj mi je bio Firči u Farmi! Nemam iskreno nikakvo specijalno mišljenje o našem nekom starom muzičaru, ali to.. Kad sam video je bilo toliko bljutavo da neko toliko nisko padne zbog neke male kinte. Ja verujem da nije on  imao mnogo izbora. S’obzirom koja se kinta nudi, tu se svako normalan zapita: Da li da? Da li ne? Al pogledaj sad šta sve ide iza toga, ja verujem da mu se gomila ljudi smeje iza leđa a meni je to sve jako tragikomično. Da neko ko je stajao iza određenih ideja, koje su se totalno suprostavljale jednom sterilizovanom amerikan-baziranom rijaliti šou „Farma“, na kraju  se pojavi u takvoj jednoj priči, i to još kao neki mračan, dark lik, načitan, obrazovan, „ svetski putnik“ bivši panker, još bivšiji bubnjar koji je odsviro dva albuma sa EKV – om , pa ostatak svoje karijere izgradio na tome. Došao kao zamena a kad su svi pomrli, izašao je kao neki „king“. Ja se kladim, da pola onih klinki koje popuše buksnu i slušaju „Anesteziju“ od EKV-a nemaju pojma da je to EKV, a ne Firči, a koliko su ga gledale na TV-u, Farmi i ludački odlepljivale i glasale za njega. Tako da koliko je to bilo dobro u to vreme, toliko mi je taj njegov čin bio bljutav posle svega. A trebalo je da postupi drugačije.. Ja bih dao da mi odseku levo uvo da takvi rijaliti ne postoje.

DOTKOM:  Nezvanično sam saznao da je jedan od bivših viđenijih pankera, a danas jedan od vodećih ljudi NSKC izjavio da je „CPR“ smešan. Zanimljivo je da je isti nastupao sa mnogim bendovima tih ’90. Pa i posle sa nekima  koji mnogo pliće pričaju priču koju priča „CPR“.  Dali je tu „stolica“ učinila svoje ili je nešto drugo u pitanju?

Rista:  Pa dobro,to je bila onako malo ironična izjava da neko ko pokušava da uspostavi iole malo kulture na jedan nekulturan način može biti smešan. Ali ja bih to postavio na drugi način, npr. Meni su određeni pornići bili zanimljivi kada sam imao možda trinest godina i onda posle određenog broja godina, meni to postaje smešno jer sam, da ne kažem, prerastao porniće i prešao na surovu realnost. A u slučaju dotičnog je fazon, što je on deo tog njegovog pornića, baš zato neće nikada za sebe reći da je smešan i njemu mogu biti smešne samo tuđe stvari.  Ja za nečiju tuđu pesmu da kažem da je smešna je apsolutno nekulturno. A za osobu koja je jedan od predstavnika Kulturnog centra to je nešto maksimalno ironično što sam mogao da čujem. Ja lično ne bih da komentarišem čoveka jer svako ima svoje mišljenje. I meni su mnogi bendovi koji su bili i ovakvi i onakvi pa u međuvremenu avanzovali i određene stvari postigli, a ja sada da pričam javno „e ovaj je smešan“, „ovaj je ovakav“, ne pada mi na pamet.  Ja imam svoj bend i za njega mogu da se trudim da iznesem određene kritike. Nikada ne bih nekom drugom bendu došao sa stavom „Al ste nikakvi“ , eventualno bih došao kao neko ko ih je slušao i sugerisao na neki tehnički problem ako postoji a da ga bend ne primeti. Ništa više. Isto tako I taj gospodin i bilo ko drugi ne vidim zašto ne bi mogao da mi pristojno dođe i da mi to kaže, prosto da ja vidim zašto je to tako. Jer pre svega ja želim da ispravim svoj bend i da uspostavim određenu kulturu u celoj priči, a eto, predstavnik Kulturnog centra nije imao dovoljno kulture da se predstavi i da iznese svoje mišljenje, tako da mislim da smo ušli u jednu zajebanu tematiku…

DOTKOM:  Koliko je onda zajebano pitanje: Da li mislite da se pojavio određeni muzički lobi u Srbiji među muzičarima koji su nekad bili underground i svojevrstan prepoznatljiv znak kulture?

Rista:  Da. Definitivno.

DOTKOM:  Kako onda objašnjavaš da se gomila njih „povukla“ sa tih „barikada“ i postala deo establišmenta?

Rista:  Pa ne bih mnogo da ih krivim, svi moramo od nečeg da živimo, a to što će oni izgovnjati jedinu svoju svetinju – ja im nisam kriv. Zato što ja to još uvek nisam uradio. Opet kažem, kad pričam o nekome uvek volim da krenem od sebe, dakle ja nisam bacio jedinu stvar koja se ovako na oko može videti da mi je svetinja, naravno ne bukvalno, ali ubacivanje rokenrola u šablon je kao jebanje za nevinost, iz razloga što se R’n’R zasnivao na tome da ne postoji nikakav šablon, a oni su taj šablon izgradili, šablon po kom mora da se ide. Znači, Tako da R’n’R bend danas mora da ima: to, to ,to i to tako, i da redovno ide kod Panjkovića na frizure. To je taj estetski šablon. A kod muzičkog se sveo na to da ja ne mogu da prepoznam neke pesme. Sve se svode na isti đavo. Sve su „ Mico, volim te, ljubim te…“ – a onda „Mi smo haos, mi smo protiv sistema“ i onda se rukuju sa čovekom – ovaj im rekao „ neka, samo vi to održavajte, samo da misle kako imaju slobodu mišljenja“. Tako da je R’n’R šablonizovan da bi nam napravili iluziju da mi imamo neku slobodu mišljenja i govora, jer ako dođe neki veći bend, kao Goblini prošle godine na koncertu „Ritam Evrope“ , i sad oni udaraju imaju neke pesme, jedna onako blago  pišanje po evropi, nije čak ni anti evropska, pa ono u toj pesmi pljuje i Srbiju. I sad mi ćemo to čuti i kontati „ Jebote, vidi kako su se progurali, stalno pljuju a niko im ništa ne radi!“. Ne kažem ništa lično protiv Goblina, naravno, oni su se u svoje vreme izgradili… i  opet ćemo misliti da imamo neku slobodu, ali opet do slobode se ne dolazi „plišanom revolucijom“,  već  ono što smo pomenuli ranije, a to je da je pravi bunt da uzmeš motku i staneš ispred gradske kuće. E tu je problem, kada su uspeli da sa tim bezobrazlukom toliko uđu u muziku, umetnost, sve ono što treba da oplemenjuje i uzdiže jedno društvo u socijalnoj svesti. I na kraju su uspeli to i da iskvare jer definicija umetnosti bi trebala da bude nešto što je lepo, ali lepa je i istina pa makar bila gadna, i spominjanje te istine je umetnost, jer iako nije lepa, ipak je ralnost.

DOTKOM:  Koliko su realni ljudi danas?

Rista:  Pa neki ljudi koji su postigli dosta toga u životu, sada da krenu da pričaju o nekoj lošoj situaciji ne mogu! Iz određenog razloga jer su zaboravili kako izgleda „loše“. Ja bih stvarno voleo da neko od velikana ode kod nekoga ko stvarno živi loše i koga stvarno jebu na svaki mogući način, i da se onda podseti zašto je on počeo sa tim pre 20 -25 godina… I to pričamo o rokerima koji su došli na određene pozicije. Tačnije bili su rokeri kada su sanjali da dođu na neke pozicije a sada su samo bleda senka rokera, ne znam ni sam čega… Nečeg…

DOTKOM:  Dali bi ste za određenu cifru ili poziciju pristali da i VI postanete bleda senka rokera?

Rista:  Pitaš 19 –togodišnjeg klinca koji je sad upiso fakultet?

DOTKOM:  Da, čini mi se da Vam je stav jasan i čvrst. Ne radi se o godinama.

Rista:  Definitivno ne.

11206879_648215831979818_1459925037590377033_o

DOTKOM:  Kad smo već kod toga, godina i ostalog… Da li bi predstavio „CPR„ ?

Rista: Pa ovako, da krenemo od Predraga Đorđevića, on nije trenutno tu, Peđa. On je bio basista ali je prešao na bubanj zbog bubnjarskog deficita, zatim ovde do mene Nikola Stojkov, za njega imamo gomilu nadimaka. S’obzirom da je novi, odnosno ima najmanje staža u bendu…

Nikola:  Da, uvek ja moram da trčim po pivo i cigarete jer sam najmlađi u bendu!

Rista: A ja sam Nikola Risteski, zovu me Rista i to je to…

DOTKOM:  To je to što se tiče uloga u bendu a po godinama? Koliko Vam je godina ponaosob?

Rista:  …Ja sam najstariji,  ’97. Zatim Nikola, on će za koji mesec da uđe u svet punoletstva. Da vidi malo kako je to kad roditelji ne odgovaraju za razna sranja i slično, a Peđa je ’99. Godište i on je najmlađi član. U ovoj postavi će sad u avgustu biti godinu dana od rada benda u ovoj postavi. Imali smo dosta prekida, stajki, zbog škola i tih naizgled smešnih obaveza ali opet to je vrlo ozbiljna stvar, jer ne bih da uništim neku osnovu u životu da bih postigao uspeh neke pesme sa bendom. To se može odložiti, s’obzirom da smo se tek isplivali na scenu, a ne da uskraćujemo sebi to malo što imamo. Nije isto upasti na budžet na faksu jer si učio i pokušati se upisati između probi.

DOTKOM:  Zdravo razmišljanje. Ali da se vratimo bendu, šta i gde idete sad?  U kom pravcu ide „CPR“?

Rista:  Pa nismo mi simfoniski orkestar da bi svaki dan vrteli probe, uglavnom ćemo da prevrnemo sve pesme, otklonimo nedostatke, poboljšamo ih i eventualno napravimo neke nove.  Možda neku parodiju. Mada već imamo „Gusku“  koja  je bila čista sprdnja, dakle ništa lično protiv  S.A.R.S. – a, jednostavno sam hteo da se pozabavim nekom popularnom melodijom, upalim YouTube i iskoči „žrtva“ ! „ Gusko, ja sam rešen, da tebe reš ispečem…“

DOTKOM:  U vašim pesmama nema vulgarizama i psovanja koliko sam uspeo da primetim.

Rista:  Nema, jer upravo to je samo privlačenje pažnje i ništa više. To sa psovanjem…

DOTKOM:  A da Vam neko sad dođe kao sponzor benda  i ponudi ozbilju lovu, da li bi ste napustili sve i posvetili se samo tome?

Rista:  Da taj iskomercijalizovani bend postane  „CPR„ – Ne. Ali da me neko zove sa strane u neki projekat gde bih ja nekome nekako pomogao, bih to uradio, jer situacija je zajebana i uradio bih to samo tako da ne oštetim moju prvobitnu ideju. A da mi neko ponudi ne znam koju kintu, da mi napuni ovo tvoje koferče sa buntevima love, i da mi kaže da „CPR„ treba da se promeni… Pa, jurio bih ga govnjivom motkom iz dvorišta, jer to bi bilo krajnje bezobrazno i taj neko može da ponudi  tako nešto samo iz prkosa. Jer mi niti smo do sad postigli bog zna šta, niti smo neki vrhunski muzičari, al mi smo, može se reći „klinci sa problemom“. A sad da priđeš klincu sa problemom i ponudiš mu da za određenu sumu, da proda svoju ideju,  a može se reći dugoročno, za sitne pare, koliko muzička industrija može da ponudi, ne bih nikako pristao da se „CPR„ iskomercijalizuje. A da ja nekome muzički pomognem u radu za određenu svotiu novca, to da, jer tako to funkcioniše.

DOTKOM:  Jeste imali nekih ponuda sa strane, da se pridružite nekom ili svirate u još nekom bendu?

Rista:  U najvećem udaru „CPR „-a , kad je ta ideja bila najsvežija, dobili smo ponudu Peđa i ja da uporedo sviramo i narodnjake! Smejali smo se na tu ideju, a onda kada nam je njegov ćale lično, čovek tezgari narodnjake sa bendovima, dođe sa kintom i pokupuje nam pivo, sokove…  Dođe ti da staneš i da se preispitaš, kao kada detetu tražiš informaciju tako što mu daš lizalicu. Najlakše ćeš kupiti čoveka sa onim što on nema.  Nemožeš ti otići kod Bill Gejtsa i kupiti ga za pare! Uvek kod čoveka postoji ipak ono čime ti njega možeš kupiti, ali opet tvrdim da to ne bi bila određena svota novca kojom ćeš ti kupiti čoveka da ubije svoju ideju. Ja kad bih ubio svoju ideju ostao bih kesa creva koja je nastavila da se vuče nekim svojim putem…

DOTKOM:  Dali bi „CPR„ nestao kada bi postigao svoj cilj?

Rista:  Da. Kad bi se desilo čudo. A kada bi se to desilo od „CPR“ –a, kao i ostalih pank rok bendova sa stvarnom idejom bi ostalo samo zabava. Kao u što su se danas pretvorili pank –rok bendovi, pretvorili su se u neku vrstu zabave jer to više nije prosperivanje ideologije.

DOTKOM: Kako gledate na starije pank – rok bendove iz ’90. I ranije?

Rista:  Pa ja mislim da su se svi oni previše opustili, nekih 10% je ostalo čisto radi zabave da se ljudima da neka slika i kako su se oni bunili nekada, tu je isto jako bitno poslušati bendove iz ’80. – ’90. Što neke podseća a nekima objašnjava protiv čega su se oni borili i kakvu su ideologiju zastupali, a uvek se nađe u istoriji uspona i padova, a ja mislim lično da smo mi u jednom žestokom padu, da svi pričaju –samo mladi ćute. Po priči, kao iz naše pesme „Juga“, ja nisam bio rođen ali iz priča i istorije svi tvrde da je za vreme Tita vreme bilo najbolje zato što se sva pažnja posvećivala mladima. Bila je država zarad mladih, a isto toliko su mladi onda uzvraćali istom merom. Ustajali sa ašovima i lopatama i izgradili SFRJ iz korena, tako da je sve to moglo da funkcioniše. Danas opet imamo tu neku iluziju da se brine o mladima a samo su neki sinovi, kumovi, glavonje na vlasti i niko živ ne može da progovori.  A ja ne vidim zašto ja sad ne bih mogao isto ovako da sednem i popričam sa nekim od državnih predstavnika? Ne bih mogao jer su oni glavonje jbg. A ni oni nisu problem. Problem je sistem koji je čak i njih naterao da budu ovoliki govnari. Tako da kad bi smo mi ponovo postala zemlja mladih ja nikada više ne bih mogao da pravim nešto kao što sad radim. Zamisli na šta zvuči Švajcarski pank bend? Šta viču : „ Jao banka mi digla 3% kamatu a ja ulagao da mi sin upiše tri fakulteta!“ – Možda bi u neku ruku i uspeli da naprave pank bend, sve zavisi od tačke gledišta, ipak. Ali to opet ne bi bio pank bend, to bi bio komedija bend, nešto, što bi se bavilo banalnim problemima. A u Srbiji je to surova propast kao neiscrpan izvor inspiracije, i stvarno bih mogao da im zahvalim što mi obezbeđuju toliko neophodnog materijala al to je samo u smislu da ću ja imati novi tekst… Zapravo ono što ja želim je i da nemam nov tekst.

DOTKOM:  Šta zaista želiš?

Rista:  Ono što želim je da nemam povoda da više pravim takve tekstove. To je cilj.

DSC00763

DOTKOM:  Koji su planovi „CPR“ –a? Dok se ne dogodi „čudo“?

Rista:  Spremamo album, na srpskom jeziku, a skontali smo da se ovi naši mnogo šlihtaju evropljanima, pa smo počeli malo da pišemo i na engleskom, kao mogli bi malo i „ovi“ da nas čuju, jer srpski je fleksibilan jezik, i ti tekstovi na engleskom u stvari vrlo dobro oslikavaju sve ono otpevano na srpskom, mada to sve ostaje u domenu zabave. A album koji snimamo će se zvati „ Pank iz doba Jure“, sa razlogom se tako zove, i da napokon možemo kad ga snimimo da delimo CD-ove, nemam nameru da ih prodajem jer mi je bitno da se čuje moja ideja. Meni kada bude trebalo kinte videćemo kako će to ići sa prodavanjem, mada sumnjam da bi iko kupio loše vesti. Imaju cveće i porniće ispred sebe na TV-u, a ono što se stvarno dešava za to ne bi dali ni 100 dinara. Sećam se, na Scena Fest –u je bio 300 dinara upad u Kvoteru, devet bendova je bilo a ako je bilo više od 100 ljudi nek mi neko prosvira metak u čelo. I doživiš tako nešto… Svi nešto kao podržavaju mlade bendove, scenu, vole ovo, vole ono, a ovamo nikog. Ja nisam znao ni da li da izađem da sviram, stojim iza scene i gledam veliku šupljinu a sa strane trče ljudi. I opet svi su jaki na rečima svi su revolucionari kao i mi do sad, al ne smemo mi sad još da potežemo motke na gradsku kuću, ali verujem da se nešto mora promeniti. Pitanje je vremena.

DOTKOM:  Pošto sedimo ovde u senci tvrđave kakav je po tebi odnos EXIT –a prema domaćim bendovima?

Rista:  Pa prilično škrt…

DOTKOM:  Opet, ove godine su se „Cock Sparrer“ pojavili na EXIT festivalu koji je odavno postao mejnstrim, dakle bend koji se nikako ne uklapa u tu priču. Kakvo je tvoje mišljenje?

Rista:  Pa evo iskreno, ja bih se pojavio u „Grand šou“ samo kada bi „CPR“  ostao onakav kakav jeste. Dakle ako su Cock Sparreri ostali onakvi kakvi jesu, nemam nikakvih problema što su se oni pojavili n EXIT-u. Mi smo imali ideje da odemo na EXIT , šta, dobićemo besplatne karte za 4 dana.  Ali ostaćemo isti „CPR“ , samo ćemo biti „CPR“ koji je svirao na EXIT-u. Dakle pojavio bih se bilo gde ako bi ostali isti kakvi smo bili u „DC“-u , “CK13” ili „Atomcu“, dok god nas neko ne plaća da menjamo svoju ideju svirati bilo gde – mislim da je to ok. Mislim da je bilo kakav javan nastup, na trgu da mi neko plati da sviram, meni bi čak bila čast što mi je plaćeno da ja svoju ideju sprovedem u centru grada ili na EXIT –u. Ja  lično nemam ništa protiv toga, neka me ispravi svako ko misli suprotno, ali ja mislim da se sve zasniva na ideji. To je naš stav, a stav je ključna tačka.

DOTKOM:  S’obzirom da pevate na srpskom što je retkost u nas, a njim se služe u svim bivšim republikama SFRJ, koja je u stvari vaša ciljna grupa?

Rista:  Pa naša ciljna grupa je epicentar problema. A to je Srbija. Ali siguran sam da i svi ostali iz te bivše države imaju iste probleme. Tako da što se tiče jezika bi i to mogla biti neka ciljna grupa na globalnom nivou, jer kako mene da razume neki tadžahistanac koji nema pojma gde je Srbija? A kada budem želeo da ukažem npr. Amerikancima na njihove probleme onda ću im pevati to na njihovom jeziku da bi me oni razumeli, a  s’obzirom da ja želim Srbiji, i šire, da ukažem na neke probleme neka to ostane na srpskom jeziku. A to što neko ima problem sa rimom i što mu je teško da ukombinuje 5- 6 reči to je već problem kojim se bave neuropsiholozi. Ne ja. U to ne zalazim. A to što većina peva na engleskom… Ribice se lože, super fensi gladak, glas poluuspešnog retardiranog tinejdžera, krene da peva pesme „ Bullet for my Valentine“ i sl. Skaču pred binom, vodica im curi niz butine… To je opet komercijalizacija muzike. Ono što je za crkvu bogohuljenje – to je ono što oni rade muzici. Opet kažem ako ideja ostaje ista – pojaviću se i na kineskom porno sajtu.

13267759_818124451655621_2275178581982619534_n

DOTKOM:  Nikola, ti svo vreme uz smešak mudro ćutiš. Imaš li nešto da dodaš na ovu priču?

Nikola:  Pa ja se u suštini potpuno sa njim slažem. „CPR“ je ono što jeste i ostaće ono što jeste.

DOTKOM:  Dali tebe dotiču stvari što se ljudi menjaju vremenom a samim tim i ideale?

Nikola:  Pa iskreno, ja se ne obazirem previše na to. Volim da sviram Punk, volim taj bunt, ne osvrćem se ni na čije komentare niti me interesuju tuđa loša mišljenja.

DOTKOM:  Koju svirku će te zapamtiti zauvek?

Nikola:  Meni je najbolja svirka prva koju smo imali u ovoj postavi u CK13, bio je neki Novembar, to mi je bila ujedno i prva svirka. Nikad neću zaboraviti jer su me oni gledali kao totalnog idiota jer sam imao nenormalnu tremu, ali, svirka je ipak bila fenomenalna…

Rista:  CK13 – Naša prva svirka. Ja sam malo preterao sa alkoholom i bilo je tu i par reči sa gazdom, na kraju, desilo se šta se desilo, i ko i svako ljudsko biće završio sam u bolnici, ali opet maloletan, pa ajde… Ali najbitnije mi je da smo svirku isfurali. Posle toga nas je nazvao Ozren iz CK13, rekao nam „ .. klinci zajebali ste stvar, ali možemo nastaviti saradnju uz vašu disciplinu…“ – i to poštujemo i dan danas kada tamo sviramo.

DSC00761

 

BOŽE PRAVDE

By CPR

O moj Bože pravde
Ti dodeli malo nade
Da ja ne pravim balade
Kako država nam krade

O moj bože pravde
Hajde baci nama s’neba
Kad Srbija to neće
Daj nam bar koricu hleba

Pa kakav je to način, bože
Kakva je to šema
Ne čuješ li naokolo
Da obnova se sprema

Ma nikakav ti dokaz nemaš
Il’ na nebu sada dremaš
Ova Srbija nam srce žiga
A tebe, bože, za sve briga

Bože pravde
Tebe nema

O moj Bože pravde
Ti dodeli malo nade
Opet pravim ja balade
Kako država nam pade

O moj bože pravde s’neba
Nama pravde ovde treba
Ne daj gej parade
Uh vidi bože, šta ti rade

Ako nastaviš ovako
I krv će tu da pada
Ako nastaviš ovako
Sada pada ova vlada

162b5abd89d24661daa2732860377e6a