Imao sam tu sreću da budem tinejdžer u vreme 80-ih, verovatno najlepšeg perioda za odrastanje u turbulentnom XX veku.Pojava prvih personalnih kompjutera, BMX-ova, stripova, društvenih igara,

 

STranger Things 10

(Monopol, Risiko, Dungeons & Dragons (istina, ovu potonju nisam nikad igrao)) i besomučna jurnjava za loptom, da li da je proteramo između dve cigle , što je bila zamena za pravi gol ili ubacimo u obruč iznad nas.Tu je i pojava MTV-ja, nemački “Bravo” na kioscima sa posterima kao poručenim za zidove naših soba, još uvek je izlazio “Džuboks”, pojavio se “ROCK 84”, lopta i muzika su preuzela primat među svim mojim interesovanjima, pokoji devojački uvojak se stidljivo ubacivao između njih a roditelji su pokušavali (sa promenljivim uspehom) da mi ukažu na značaj knjige i škole na kasniji razvitak moje ličnosti, a ja sam od svih knjiga preferirao romane Stivena Kinga.Ukratko, osamdesete su bile kul, neverovatno kul.Kasnije su došle devedesete i sve pokvarile, ali nećemo o njima, ne zaslužuju.

 

Kasnije, kako sam odrastao i shvatao kako život nisu samo lopta i ploče, surova realnost i borba sa neuporedivo jačim protivnikom – Životom napravila je od nasmejanog optimiste jednog cinika i realnog pesimistu kojem su samo retki trenuci podsećanja na mladost i predivne osamdesete vraćali osmeh na lice. (U to ne računam trenutke provedene sa porodicom, koja mi je uvek bila oaza duševnog mira, za razliku od razočaranja državom, vremenom, prijateljima i situacijama).

Pre otprilike tri nedelje dobio sam priliku da sednem u vremeplov (za koji nisam znao da ga je napredna ljudska tehnologija uopšte i napravila) i da se posredstvom pokretnih slika zvanih film (u ovom slučaju serija) vratim u kul osamdesete.

Verovatno vam nije ni teško da pogodite da hoću da podelim svoje impresije o novoj NETFLIXovoj seriji ” Stranger Things”

STranger Things 2

Radnja serije se odvija u malom gradiću u Indijani gde žive četiri sasvim obična dečaka od 12-13 godina, dakle na ivici onoga što danas zovemo pubertet (što bi rekao moj dobri ćale, toga kod nas nije bilo 🙂  ).Provode jedan sasvim običan i miran život igrajući društvene igre, čitaju stripove i voze biciklove .Sve polazi naopačke kada jedan od njih odjednom – nestane.

 

I dok celo mesto traga za Vilom,nestalim dečakom na čelu sa asocijalnom i otkačenom majkom Džojs (koju odlično glumi već pomalo zaboravljena Vinona Rajder), isto tako za sve meštane – čudnim bratom Džonatanom i lokalnim šerifom koji konačno dobija želju za životom (smrt ćerke ga je pretvorila u alkoholičara bez nade) u priču ušeta za mene glavni lik – devojčica čudnog imena  i natprirodnih moći – Eleven (Jedanaest).U sve se umeša i VLADA SAD…

Stranger Things 4

…Tu ću stati da vam opisujem radnju.Ako vas je dovoljno zaintrigirala, nađite je na internetu.Ne morate piraterisati, ima je na gomili online servisa pa svih osam epizoda možete pogledati u dahu (kao što sam i ja).

Mene je serija dobila ne toliko pričom, bilo je sličnih, naročito u romanima Stivena Kinga (“Stand By Me”,recimo) ili nekim filmovima Stivena Spilberga  (E.T. ili Gunis) već atmosferom, nepretencioznom glumom i izvrsnim odabirom glumaca koji nisu kao u većini američkih filmova i serija super lepotani nego su predstavljeni kao obični ljudi sa svim svojim strahovima i manama.

Stranger Things 1

Najveći teret serije pored pomenute Vinone Rajder iznela su deca glumci, koja su, gle iznenađenja, sve samo ne instant lepuškasta američka dečica već družina sa neverovatnom hemijom i odlučnošću da nađu i naposletku vrate svog drugara.Muzika je posebna priča, tema serije kao da je izašla iz radionice Džona Karpentera a kroz svih osam epizoda u pozadini možete prepoznati neke hitove grupa kao što su Jefferson Airplane, Joy Division, New Order a možete čuti i Petera Gabriela (predivna obrada “Heroes” od Bowie-ja) i neke klasične američke popularne bendove 80-ih kao što su Toto i Foreigner a “Should I Stay Or Should I Go” od The Clash kao omiljena pesma jednog glavnih likova u seriji kao da predstavlja lajtmotiv u seriji.

Obzirom da se neke stvari nisu do kraja objašnjene (mada bih, generalno bio zadovoljan i ovakvim krajem) , pretpostavljam da će serija dobiti svoj nastavak, jer je jako dobro primljena i prilično je gledana ,a pošto pare vrte…

 

Ta ideja mi se i dopada a i ne, naravno da bih voleo da pogledam još neke avanture ove simpatične družine ali se bojim da se serije ne razvodni i izgubi na kvalitetu i kreativnosti kao i gomila serija koje sam ranije gledao i prve dve-tri sezone čekao sa oduševljenjem a kasnije prekidao da ih gledam jer su mi postale dosadne.Nadam se da će “Stranger Things” biti otporna na te bolesti i da će tvorci serije (njih nisam pomenuo a bila bi velika greška – braća Mat i Ros Dufer (inače zaslužni za jednu isto tako uspešnu i gledanu seriju – “Wayward Pines”) umeti da zaobiđu prepreke i “rupe na putu” i da će nam i druga sezona serije biti isto tako dobra i interesantna.