Mediji nas non-stop zatrpavaju besmislicama, stalno gledamo ili čitamo šta nose (ili ne nose ) starlete, šta kažu (i lažu ) političari, kriminalci nam postaju idoli mladih a kada neko od običnih ljudi pokaže i dokaže da je lako biti čovek onda to bude više od vesti.Videli ste već na društvenim mrežama i web portalima da se bez ikakvog razmišljanja Užičanin Miloš Vujić bacio sinoć pod šleper i od sigurne smrti pod točkovima velikog kamiona spasao devojčicu koja se otrgla iz ruke ocu i krenula preko ulice.

Ovo jeste vest i treba predstaviti svetu ovog heroja i hrabrog mladića, ali to nećete videti na Dnevniku ili u ozbiljnim štampanim medijima, možda u tabloidima ili “žutoj štampi” koji će ovaj događaj predstaviti kao “Nećete verovati šta se desilo” ili “Pročitajte kako je mala devojčica mogla poginuti” sve u cilju podizanja tiraža.

A šta se ustvari,desilo ? Na trotoaru tik uz pešački prelaz, u oštroj krivini na Aleksića mostu, Miloš Vujić  je opazio dete koje je zakoračilo na ulicu niz koju se kretao kamion. Reagovao je trenutno…

Miloš Vujić

Miloš kaže : “Sa druge strane pešačkog prelaza stajao je sredovečan čovek koji je jednom rukom držao dete a drugom trotinet. Devojčica se odjednom otrgla iz ruku  i krenula na drugu stranu, pravo pred kamion.”

Otac je nemoćno gledao i očajnički uzviknuo „Neeeee !“ Regovao sam instinktivno,nisam razmišljao.Zakoračio sam na kolovoz i bacio na devojčicu”.

U letu je uhvatio u naručje i držeći nju pao na leđa u drugu kolovoznu traku. Kamiondžija je imao vremena da izmanevriše i izbegne Miloša i devojčicu, a sreća je da niko nije u tom trenutku naišao iz suprotnog smera.Adrenalin je u njemu toliko proradio da nije stigao ni da pita kako se devojčica zove, ni koliko ima godina ,ni ime oca,ništa.

Otac je samo plakao, pitao kako se zove, kako može da mu se oduži,ali je Miloš zbunjen ostavio devojčicu i odšetao.

Tek uveče je shvatio šta je uradio i šta je moglo da se desi oboma.

” Ne bih sebi nikada oprostio da je dete stradalo na moje oči. Teže bi mi bilo da ceo život vrtim slike deteta koje gine nego da sam i sam ostao povređen. Jednostavno nije bilo vremena za strah i razmišljanje” –kaže Miloš Vujić,dvadesetpetogodišnjak,student prava iz Užica,bivši odbornik u užičkom parlamentu.

Milos-Vujic-odbornik

O sebi kaže da ne misli da je heroj ali da mu je drago što se priča o tome,jer zna da je učinio dobro delo a u današnje vreme se malo priča o dobrom.