RABINDRANAT TAGORE

“GRADINAR 41“

 

Tagore - Gradinar prednja
Rabindranat Tagore ( 1861-1941 ) je bio indijski književnik, dramaturg, filozof, esejista, slikar, kompozitor, prevodilac, pripovedač i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1913. godine za zbirku pesama “Gitandžali“ ( Pevačeve žetve, 1910. ). Napisao je više od hiljadu poema, osam drama, preko dve hiljade pesama, dvadesetčetiri drame, kao i velik broj eseja i proze. Najznačajnija dela su mu zbirke pesama “Gradinar“ i “Gatandžali“, a od romana “Brodolom“. 1915. godine britanska vlada ga je proglasila za viteza, ali Tagore se titule odrekao posle masakra 1919. godine u Amricaru ( grad u severozapadnoj Indiji u saveznoj državi Pendžab ) u znak protesta prema britanskoj politici u Indiji ( 400 Indijaca pogubljeno od strane britanskih trupa ). Pored toga što je prevodio svoju lirsku poeziju na engleski jezik, napisao je reči i muziku indijske nacionalne himne ( Đana Gana Mana ) kao i himnu Bangladeša ( Amar šonar Bangla ).

Tagore 1
Tagore je bio veoma blizak prijatelj sa Mahatma Gandijem, protivio se nacionalizmu i militarizmu kao principima, a umesto toga promovisao je principe razumevanja, tolerancije, duhovnosti i harmonije. 1901. godine osnovao je školu koja je sada poznata kao Višna Bharti, a mnoge njegove slike se mogu pronaći u muzejima, pogotovo u Indiji.
Svoje prve pesme je napisao u svojoj osmoj godini, sam se obrazovao kod kuće do svoje sedamnaeste godine, da bi posle toga na očevo insistiranje otišao u Englesku da studira pravo. Studije je ubrzo napustio, vratio se u Indiju i posvetio književnosti. Smatran je mudracem Istoka, čovekom bez granica i vizionarom kojem je ljubav bila vrhunski pokretač i razlog stvaranja.
Indijska poezija je oblikovana bogatstvom lepote prema istini, Bogu i stvarnosti. Ona je uvek vezana uz muziku, pevanje i ples, te se zbog toga ne recituje i samim tim se lakše i pamti, pa je tako i dostupna svima, i pismenima i nepismenima. Ona govori o životu, smrti, prirodi, ljubavi. Njeni temelji su na uverenju, da u svemu postoji dah života, da život nikad ne nestaje, da čak i posle fizičkog nestajanja iskra života postoji i sprema se za novi početak.

Tagore 3
Gradinar“ čini zbirku od 85 ljubavnih pesama u prozi, objavljena 1912. godine. To su pesme o ljubavi kao o najbitnijem i najlepšem osećanju koje čoveka čini srećnim, a ponekad i tužnim. Kroz njih je žena predstavljena kao stvarnost puna čežnje, ljubavi i sna, ali i sa malo straha, tuge i boli. Pesme su ispunjene snažnim osećanjem poštovanja, divljenja i nežnosti prema svemu onome što okružuje čoveka i pruža mu utočište. Jedna od njegovih najboljih pesama je “Gradinar 41” koju sigurno svi dobro znate i po naslovu “ Čeznem da ti kažem”, ali i pesma koju ja ne mogu da izbegnem kad je reč o Rabindranatu Tagoru

TAgore 2
Čeznem da ti kažem
Čeznem da ti kažem najdublje reči
koje ti imam reći; ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem samom sebi i odajem
tajnu svoju šali.
Olako uzimam bol svoj,
Strahujući da bi ti to mogla učiniti.
Čeznem da ti kažem najvernije reči
koje ti imam reći; ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblačim u neistinu,
i govorim suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.
Čeznem da upotrebim najdragocenije reči
što imam za te; ali se ne usuđujem,
strahujući da mi se neće vratiti istom merom.
Zato dajem ružna imena
i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se
da nećeš nikada saznati šta je bol.
Čeznem da sedim mirno pored tebe;
ali se ne usuđujem; jer bi mi inače
srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako,
i zatrpavam svoje srce rečima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući
da bi ti to mogla učiniti.
Čeznem da te ostavim zauvek;
ali se ne usuđujem, strahujući da bi
mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosito dižem glavu
i dolazim veseo u tvoje društvo.
Neprekidne strele iz tvojih očiju
čine da je bol večito svež.