Kad odete kod frizera, bez obzira kog ste pola, verovatno vam ni na kraj pameti nije da mašinica za šišanje koju danas koriste svi frizeri i koja se razlikuje samo po marci proizvođača, ima svoju stariju sestru. Ručnu mašinicu za šišanje – nekada u narodu poznatu kao “Nularica”.
” Nularica “
Nikola Bizumić koji se rodio 1823 god. u siromašnoj porodici u Fruškogorskom mestu Neradinu, gde je posle školovanja u rodnom mestu, otišao u Irig da uči za berbera. Radeći malo u Irigu, malo u Rumi , konstantno umoran od makaza a kao vrstan berber dugo je razmišljao kako da unapredi svoje znanje zanata. A bez alata nema ni zanata! – Što bi rekao naš narod. I Tako je Nikola počeo da konstruiše ručnu mašinicu za šišanje! Međutim, Pošto je u Rumi položio kalfenski ispit a nije naišao na razumevanje svog mentora, koji ga je kao i ostatak tadašnjeg življa smatrao čudakom, po pitanju njegovog patenta za mašinicu za šišanje, em nije uspeo da pribavi tadašnjih 100 forinti da bi je napravio i patentirao, a i kada je uspeo da ih pribavi , nekoliko puta je pokušao da je patentira u Srbiji ali je naišao samo na prepreke, nerazumevanje i neodobravanje.
Nikola Bizumić 1823. Neradin – 1906. London
Kad je Nikoli bilo svega dosta, odlučan u svojoj nameri da unapredi svoj zanat i svetu predstavi svoj patent, gotovo bez išta novca je otišao pravo u London. Bila je godina 1855. A ko sad da se događa – zar ne? Englezi, promoćurni i takvi kakvi su, vrlo brzo su shvatili potencijal Nikolinog izuma. Finansijeri su se sjatili oko njega – mašinica je dobila zvaničan papir da je patent u vlasništvu Nikole Bizumića i proizvodnja je mogla da počne. Sam Nikola, kako bi što lakše uspeo u svetu biznisa uzima tipično englesko ime Džon Smit. Fabrike su krenule da niču i za 10 – tak godina cela Evropa se šišala Nikolinom / Džonovom mašinicom ! Uspeh je bio toliko ogroman da je od Engleske kraljice dobio titulu Ser -a. Dakle , Ser John Smith. Tako je ćaknuti Nikola iz Neradina postao vitez i zaradio ogromne količine para zahvaljujući ljudskoj sujeti i nezainteresovanošću svojih zemljaka. Samo da razjasnimo, posle njegove smrti njegovo bogatstvo je procenjeno na 22 miliona funti ! To je i danas ogromna cifra a možete li ikako da zamislite koliko je to bilo početkom prošlog veka !?! Zjuuuu….!!!
Međutim Englezi i dalje duguju oko 22 miliona funti sterlinga koja je u ono vreme trebala biti podeljena Bizumićevim naslednicima i državi. Ali, mudri Englezi su ga posvojili dajući mu plemićku titulu, a naša država se nikada nije pošteno potrudila da podrži zahteve Saveza pronalazača upućene i Britaniji pa je ova stvar ostala na “status quo“. Ali ima tu još nešto. Nikola se nikada nije ženio niti je imao dece, tako da je pitanje porodičnog nasleđa ostalo malo zakomplikovano, jer je Nikola u svom testamentu napomenuo da ostavlja svoje nasleđe, računajući i patent koji ga je proslavio), svojim rođacima do devetog kolena! Nikolini rođaci bi sad dakle, po svim izračunatim inflacijama, kamatama , porezima, bla, bla, bla opet nasledili nekoliko stotina miliona funti. A u njegovom rodnom selu kruže par urbanih legendi po kojoj je jedna ta da Engleska neće da isplati nasledstvo jer bi bankrotirala ?! Nikolini rođaci nemaju podršku države ni novaca da se tuže sa jednom od najmoćnijih imperija koja je svoje bogatsvo sagradila na krađi. E, tu dolazimo do jedne druge urbane legende, koja je čak malo potkrepljena i dokazima. Lokalni sveštenik iz Nikolinog rodnog mesta je je primetio da fale neke strane iz crkvenih knjiga rođenih. Po rečima prezvitera Georgija Zeljajić Sredanova, u crkvenim knjigama su upisani svi rođeni Neradinci iz tog doba osim Bizumića! Preciznije on tvrdi da se jasno vidi da su neke stranice iz knjiga iscepane i tako izbrisano prezime Bizumić iz hronike Neradina, bar one, pisane, zauvek.
Neradin
Treća urbana legenda, opet govori o tome da je za vreme Kraljevine Jugoslavije Petar Karađorđević pokušavao da naslednicima, a samim tim i sebi, obezbedi da dođu do nasledstva ali bez uspeha. Posle 2. svetskog rata to je pokušavao i Moša Pijade, naravno u ime FNRJ, međutim, opet bez uspeha. Ali da li je zaista tako? Ko zna ko je tu koga “ošišao”… Verovatno onaj ko je i iscepao crkvene knjige gde je zabeleženo da se ser Džon Smit ikada rodio na ovim prostorima… Tako da i nije mogao imati naslednike jel? Samo kako je onda imao državu? Pardon, sad sam već i sam zbunjen pored tolilko love u glavi o kojoj državi je reč… Jer Nikola Bizumić je umro u Londonu 1906.
London
I naposletku “šlag na tortu” – na osnovu njegove “nularice ” su kasnije napravljene mnoge poljoprivredne mašine, dodaci za kombajne, kosilice… Tako da bi njegovi naslednici imali prava na sve izume što rade po principu “nularice” “šašavog” Nidže iz Neradina. Koliko je to novca, ili koliko bi bilo – moj digitron nema opciju za tu kalkulaciju. Tako da nažalost ni Nikolini naslednici ništa osim veličine ponosa ne mogu da stave na kantar po pitanju svog pretka Nikole Bizumića.
Zanimljivo, “nularicu” je nadmašila samo električna mašinica – a kao što
znamo – struju kakvu poznajemo nam je svetu podario jedan drugi Srbin. Nikola Tesla. Toliko o nama… “ Da komšiji crkne krava! “…
Leave a Reply