Jesenjin kroz objektiv...

Daniel Toader, rođen u Novom Sadu 5.8.1983 godine. Od oca Koste i majke Viorike. Ceo svoj život je proveo na Limanu III gde je i išao u osnovnu školu. U toj školi je počeo da gradi stavove i ukuse za muziku, crtanje, generalno za sve.. Kao klinac slušao je pank i hevimetal kao i svi njegovi vršnjaci, ali ljubav prema muzici je počeo da ispoljava svirajući u jednom pank bendu. Kako umetnosti povlače jedna drugu, ljubav prema istoj se nije završila s muzikom već je prerasla i na crtanje. U skladu sa buntovničkom pank idejom grafiti su bili logičan sled. Uz grafite i pank muziku je odrastao. Detinjstvo i odrastanje na Limanu je priča za sebe, puna svakakvih baljezgarija…

Sve je to uticalo i oblikovalo ga kao čoveka i kao nekog ko voli da stvara. Po upisivanju u srednju školu intenzivira svirku i crtanje ali na kraju muzika pobedjuje. Sa novim društvom i novim okruženjem ide i proširivanje muzičkih ukusa. Po završetku srednje škole kao i svi vršnjaci nije ništa radio do jednog momenta koji je bio presudan u njegovom životu. Majka i otac, inače oboje novinari ga guraju na Radio Novi Sad gde se rađa nova ljubav, a to su mediji, (što je i logično obzirom na porodicu). Radio je spojio ljubav prema muzici i ljubav prema medijima. Ubrzo posle toga mu je sinula ideja da bi (kao i njegov otac) mogao da pređe s radija na TV. Posle pola godine upisuje kurs za kameru i montažu gde se rađa još novija ljubav, a to je ljubav prema pokretnoj slici. Tada u stvari počinje sve. Te 2004-te godine počinje prava pustolovina i istraživanje novog medija za njega. Kamera je ubrzo postala opsesija i ubrzo je postala i nacin izražavanja. Za to vreme menjao je TV stanice skoro na godišnjem nivou, hteo je da istražuje dalje. 2008 godine je shvatio na nagovor nekih priatelja i kolega da bi logičan sled bio upisivanje Akademije dramskih umetnosti (na koju nikada nije primljen). Tada, u stvari, počinje fotografska priča… Kupuje svoj prvi foto aparat “Nikond80” kojeg je nosio uvek i svuda sa sobom. Tako je, u stvari, otvoreno novo poglavlje , nova stranica pustolovine koja nosi naslov”fotografija”… Od tada pa sve do dana današnjeg nema dana da nije držao fotoaparat u rukama i da nije škljocnuo bar jednom. Pošto svoje fotografije ne posmatra baš kao ostali trudi se da bude originalan. Ima malo mračniji stil, što verovatno nosi korene iz muzike i filmova koje voli. Nikada nije izlagao nigde i to ga preterano i ne zanima. On sebe ne smatra i ne naziva fotografom vec to isključivo radi iz ljubavi prema fotografiji. Fotografiju koristi kao oruđe da savlada filmski izraz koji je opsesija jos od onog dana kada je prvi put uzeo kameru u ruke. Svaka fotografija je potencijalni kadar u nekom filmu, i na kraju krajeva najbolji način da se uvežba besprekorno kadriranje, jer na kraju niko pa čak ni oni najbolji ne snimaju filmove svaki dan…

…Još da napomenemo da je režirao za RTV serijal dokumentarno-igranih emisija „Vojvodina na dlanu”, koja je imala za cilj da predstavi neobična mesta i lepotu vojvođanske ravnice kroz prizmu, s jedne strane, istorijskih činjenica, a s druge strane, mitova i legendi, kojih malo ima u literaturi, a koje kao bitan element narodne kulture najbolje govore o esenciji ovog podneblja.

Dame i gospodo…Daniel Toader