Ostavio je jedan od najdubljih tragova u muzici. Međutim da se nije bavio njom – po njegovim rečima bavio bi se fudbalom! Robert Nesta Bob Marley.

marlyfootball

Rođen 6. februara 1945. Od oca belca i majke Jamajčanke, nikada nije mogao da se „uklopi“. Jednostavno, nije pripadao „ ni tamo ni ‘vamo“. Njegov otac čije je prezime proslavio preko cele planete ga nije priznavao po pričama njegovih prijatelja. Navodno ga je pomagao dok nije umro kada je Bob imao 10 godina. Navodno, nikada posle susreta sa njegovom majkom nije više ni viđen po nekima… Navodno ..No.

Bob je sa 16 godina došao kući, ostavio knjige, uzeo gitaru i rekao majci i baki sa kojima je živeo u siromašnom selu Jamajke – Nine Mile, da ne želi da uči i da je muzika ono čime će se baviti.  Tog momenta je krenula njegova muzička karijera i borba iz koje će posle proisteći mnogo toga. Ali pre svega beše lopta i fudbal. Već tad je mlađani Bob bio u kraju poznat kao “Crveni” , zbog boje kože, kad se pričalo o fudbalu.

tumblr_msh4fqhmsj1sgk3w7o1_r1_1280

Allan Skilly Cole, Bobov najbolji prijatelj, još od ranog detinjstva i odrastanja u getu, je postao profesionalni fudbaler. Igrao je za profesionalce a sam govori da je Bob davao 101% sebe u svemu što radi. I da je takav bio i u fudbalu. Voleo je tu igru toliko da ga je koštala života. A možda i odatle potiče ona priča koja se pričala pre interneta – da je Bob Marli igrao za reprezentaciju Jamajke! 😉  

41jqqqklsl-_ac_ul320_sr230320_

Fudbalska lopta je bila prisutna svuda – govore svi koji ga poznaju. Igralo se u studiju, na ulici, u autobusu, hotelu, motelu, livadi, malim, velikim i profi terenima. I gde god da je igrao uvek je kraj sebe imao i gitaru… Mogao je da je ostavi i da postane i sam profesionalac. Ali, on je imao ipak drugačiju misiju. Kada se iz Kingstona prvi put doselio u Englesku dobio je na korišćenje kuću koja je bila u elitnom kraju. U dvorištu je naravno bilo non stop ljudi koji su razgovarali, prolazili, odlazili, dolazili i igrali fudbal.

tumblr_nhojzyia6h1sshnzbo1_1280

Rita Marley se priseća da je u celoj kući mogla da ga čuje kako se penje uz stepenište po tome jer se više ne čuje lopta na dvorištu. 1977. imao je turneju po Evropi. U Parizu je odigrao utakmicu sa lokalcima, ništa preterano, fer, korektna igra, ali  je zadobio manju ozledu nožnog palca, zbog koje mu je nakon pregleda ustanovljen melanom-rak kože. Bolest koja je genetski predodređena belcima, a Bob je bio i jedno i drugo.

Koliko god da je medicina tada bila sazrela, to će biti povreda koja će kasnije odneti jednu od veličina svoga doba.

bob-marley-soccer

1-1

Fotografija sa utakmice u Parizu gde je Bob povređen.

Bob je u to vreme prolazio kroz razne poteškoće kroz koje prolaze skoro svi koji imaju dodira sa slavom. Ne on nije imao problem sa drogom, koja je tako povezana sa njegovom Rastafarijanskom verom preko marihuane, koju je ona podrazumevala. Niti sa ženama. Imao je sedam žena i jedanestoro dece! I niko nije imao problema ni sa kim. Svi su znali kakav je, i to je bilo to. Dovoljno ljubavi za sve. I one na Jamajci i one na zapadu , istoku, starom kontinentu, ali pre svega Africi. I u tom periodu je učinio stvari koje su ga učinile besmrtnim, stvari koje nijedan običan smrtnik tad nije mogao da uradi. Bob je mogao. Vratio se u Englesku po drugi put.

bob-marley-soccer-football-dread-rasta-8

Doselio u Čelzi kraj, snimao sa novom postavom i uvežbavao svoje najveće delo „Exodus“. Ali i dalje se pikao fudbal. Igrali su često u stanu, studiju i na lokalnom stadionu. Tadašnja trvenja između Nacinalnog Fronta, desničarske grupe Engleza i ostalih subkultura su se jednom dogodila između Boba i njegove ekipe sa Englezima na istom tom terenu. Igrali su više puta i prašili ih isto toliko.

Jedan dan na trčanju, koje je Bob još od vajkada praktikovao, pao je sa strane dok mu je pena izbijala na usta. Zbunjeni prijatelji su pritrčali, on je izgovorio par puta „Rasta – Džah – farai“ , sabrao se ustao i nastavio. Nije ni znao šta se događa, jer nije išao na preglede. Na preglede povrede palca. Melanoma. Doktori su razmišljali sa pojavom bolesti na nožnom palcu, izazvane nezgodom u fudbalskoj utakmici, da mu amputiraju nogu, međutim već sledeći doktor iz Majamija je tvrdio da je dovoljno odstraniti samo deo palca i melanom će biti uklonjen. Tako je i urađeno. I nije to bilo tako zbog Rasta kulture i religije kao što mnogi misle. Njegovi prijatelji se sećaju u dokumentarcu „Marley“ , kako je bio najviše zabrinut da ako mu odseku ceo palac, ili ne daj bože nogu, neće moći da igra na bini, ali pre svega, da igra fudbal.

quote-football-is-a-whole-skill-to-itself-a-whole-world-a-whole-universe-to-itself-me-love-bob-marley-131-75-45

Uskoro mu je ustanovljen rak po celom telu. Doktori su bili u čudu kako je živ. Oni koji ga znaju tvrde da su ga ishrana o kojoj je jako brinuo, fizička kondicija i vera koju je imao, održale toliko u životu. Uskoro se obreo 1980. u Nemačkoj kod jedinog specijaliste za melanom na svetu. Otpali su mu dredloksi, bio je slab. Doktor mu je dao godinu dana. Umro je 11. Maja. 1981. u Majamiju.

Verujem da je mogao, sigurno bi za odlazak napucao jednu „pod prečku“… Bob Marley…