Sinoć smo svratili do CK13 , popularne “Crne Kuće“.Povod nam je bio da ispratimo promociju novog albuma grupe Rain DelaySelenophilia. Pratim taj bend već nekoliko godina i veoma mi se dopadaju njihovi pređašnji albumi, naročito izdanje iz 2011. godine “Slumber Recon” za koji odgovorno tvrdim da je jedan od najboljih ikada izdatih na srpskoj underground sceni.Žanr njihovog muziciranja ne mogu tačno da odredim, a izgleda ni oni to baš ne umeju ili neće jer je na Bandcamp stranici grupe (gde besplatno možete online poslušati sve pesme sa svih albuma, a ako vam se svidi to što poslušate možete kupiti za 5 Evra po albumu ili 18,10 istih novčanica za celu diskografiju što predstavlja popust od celih 35 %) za žanr koji sviraju doslovce piše – death metal/doom metal/metalcore/fusion pa vi vidite.Na kraju krajeva, preslušajte pa sami odredite šta to sviraju.A to što sviraju – sviraju više nego dobro, rekao bih čak predobro za ovu zemlju, koja očigledno ne ume da prepozna njihov kvalitet.Kako drugačije protumačiti činjenicu da sinoćnjoj promociji nije prisustvovalo ni cirka sto ljudi, nisam brojao ljude pojedinačno, možda je i bio trocifren broj posetilaca, ali sumnjam.

No, to nije sprečilo one koji su došli da se dobro zabave i provedu.A razloga je bilo više.

Prvo, ambijent “Crne Kuće” je za mene uvek nekako domaćinski i prisan, i uvek mi se čini da sve te ljude koji se tamo na bilo kojoj manifestaciji nađu, odnekuda poznajem i sa svakim mogu ući u normalan, slobodan razgovor bilo koje vrste. Drugo, cene su pristupačne i 140 dinara za Staropramen pivo i nije velik izdatak :).Treće, i najvažnije, muziciranje je bilo – sjajno.

This slideshow requires JavaScript.

Počelo je negde oko 21:45 kada je na scenu izašla Dunja Dačić – Dojo i samo glasom i distorziranom gitarom u najboljem maniru jedne Chelsea Wolfe otpevala nekoliko svojih pesama koje su mirne duše mogle biti upotrebljene za soundtrack fantastične serije “True Detective“.Ona nastupa od oktobra 2013. i iza sebe ima jedan album “Solstice“. Ne baš velik broj posetilaca, koji se kasnije, istina, povećao nagradio je mladu novosadsku kantautorku zasluženim aplauzima i čak je pozvao i na jedan “bis”.

Njen nastup je trajao nekih četrdesetak minuta a posle par minuta na binu su izašli Demist – symphonic metal band iz Beograda koji u svoj zvuk ubacuje i gothic i death elemente.postoji od 2008. godine a osnivači su klavijaturista i pevač Marko Lukić i pevačica (i to odlična) Dragica Maletić.Promene u članstvu su ih pratile do skora da bi konačno u sadašnjem sastavu snimili svoj do sada jedini album “Guilt & Pleasures” koji su nam predstavili u celosti , bar pretpostavljam, jer su u skoro sat vremena muziciranja imali vremena da odsviraju sve pesme sa njega.Najbolji momenti sa sinoćnjeg (prvog) predstavljanja novosadskoj publici su bile pesme “Nemesis” i “Generation Gray” upravo zbog potenciranja “lepotica i zver” stila kada je Markov “growl” odlično upotpunjavao visoko Dragičino pevanje ” a la Tarja Turunen” .Iako su iz publike tražili da Dragica otpeva “Wishmaster” od Nightwisha jer su mnogi na youtube servisu videli kako to dobro izvodi ona je to glatko odbila, uz duhovitu opasku da se oni zovu “Demist” a ne “Nightwish“.

This slideshow requires JavaScript.

Nagrađeni takođe burnim aplauzom i pozivom na “bis” bend je nastup završio nešto pre pola dvanest.Možda najjači utisak tokom njihovog nastupa ostavila je jedna lepa devojka u publici, u crnom korsetu, duge plave kose i dubokog dekoltea, ne ostavljajući ravnodušnim muški deo publike.

23.35Rain Delay izlazi na binu i kreće sa “Retention City” a publika se gura u prve redove i već ionako vrelu atmosferu zagreva još više.Slede ostale pesme sa novog albuma “Selenophilia” koji su odsvirali u celosti, a pošto ga ranije nisam slušao, na prvu loptu su mi se najviše dopale “Dorćol Late Recon” za koji su upravo snimili spot i naslovna, vrlo brzog tempa.Na “Ne Dal Mondo” su imali gošću koja je zajedno sa njima otpevala pesmu, a koliko sam razumeo ona je i koautor te kompozicije.

rd-2074

Pored nje Rain Delay je imao još dve devojke koje su uskakale na mesto ženskog vokala i obogatile ionako pun zvuk benda.Najbolji utisak što se tiče vokalnih sposobnosti na mene je ostavila treća, za koju sam zapamtio da se zove Goca i da je bubnjareva devojka :).Ona je osim pevanjem privukla pažnju i scenskim ponašanjem .Neki raniji “hitovi” sa mog omiljenog, već pomenutog albuma “Slumber Recon” kao što su “The Medina Division Has Ceased To Exist” i “Veneto Slumber Recon” su itekako prodrmale publiku, a meni ostaje žal što nisu svirali meni omiljenu “Par Ti, San Marco” ali ona se možda i ne bi najbolje uklopila u samu energiju koncerta jer je poprilično spora, ali zaista prelepa.

Ipak, vrhunac koncerta, za mene je bilo izvođenje kompozicije “Providence” koju je Dušan posvetio Novom Sadu, sa prethodnog albuma, koja mi je neobjašnjivo promakla iako sam album “Of Blood-Red And Gold” preslušao nekoliko puta.Bez preterivanja, to je jedna neverovatna pesma koja od balade u početku i funky dela u sredini i metal “krešendom” pravi za mene pravi-pravcati ” radijski hit” i ona bi, da je pravde, na svim stanicama morala da se vrti bar par puta dnevno.”Winged Lion” je zaista odlično prihvaćen a većina publike je zdušno pomogla bendu otpevavši je horski od početka do kraja.

This slideshow requires JavaScript.

Ne mogu da se setim baš svih kompozicija koje su svirali, ali pamtim da su sve bile izvanredno odsvirane (bend je jedan od najusviranijih koji sam imao da čujem u životu, a verujte, bio sam na mnogo koncerata).Uz već pritisak organizatora, bend je na bis odsvirao samo još jednu pesmu, kako su sami rekli – najbržu i završili.Bilo je 00:50.Sat i petnaest minuta – čistog zadovoljstva.Izvrstan koncert kojem je mana bila samo – nešto slabija posećenost, ali se nadam da će novosadska i srpska publika konačno imati snage da prepozna kvalitet i od Rain Delay naprave “mainstream” band ali u najboljem smislu te reči, znači, bend, koji će se pojavljivati na radiju, televiziji i štampanim medijima umesto gologuzih starleta i turbo-folk kvazi umetnika.Koliko je to moguće u ovom našem bolesnom društvu procenite sami.

Još jednom : Dule, Matija, Antonio, Nikola – hvala vam za odličan koncert i nadam se da ćemo se uskoro ponovo videti.

Za kraj, i da napišem šta mi se nije dopalo.Odsustvo bilo kakvog merchandise-a. Ni diskova, ni majica, ni nalepnica.Aman, ljudi, poradite malo na tom marketingu 🙂