Posle dugo vremena uspeli smo da napravimo kratak intervju sa Nebojšom Simeunovićem, poznatijim međ’ svesnima pod nadimkom Sabljar. Frontmen i jedan od osnivača sada već kultne beogradske grupe ” Dža ili Bu” nam je bez dlake na jeziku dao odgovore na sva pitanja. Njihov koncert u Domu Omladine (BG), u petak 11. novembra je zabranjeno propustiti jer će na njemu pored pesama sa novog albuma ” Sedma sila” moći da se čuju i ostale, nikada zastarele pesme. Biće to intravenozni adrenalin sa ukusom bunta.

14633440_1365145866859031_5331887943240630387_o

 

Dotkom: Uskoro punite tries godina ko onomad “Stonsi“ , a i dalje odbijate da budete mejnstrim. Stav ili stanje?

Sabljar: Mislim da je u pitanju i jedno i drugo. Stav nismo nikad menjali niti nameravamo da to uradimo ikada. To nam je se više puta obilo o glavu. Poslednji put s pesmom Diktatore zbog koje smo propustili gomilu festivala ovoga leta. S druge strane ako mejnstrim ima definiciju necega što se sluša i ima veliku publiku onda smo to oduveki i bili. Stvar je samo što se ovde mejnstrim definiše samo po pravcu muzike koju sviraš. Tako i nije česta pojava da se loši i bledi bendovi bez podrške u publici definišu kao mejnstrim samo zbog pravca muzike koju rade, pa samim tim imaju prođu na televizijama i radiju. Najbolji primer toga je domaći MTV.

Dotkom:  Posle toliko godina sviranja napravili ste ipak jedan upečatljiv stil i trag. Neki to nazivaju crossover neki kako god već. Kako bi ti opisao misiju „Dža ili Bu“ ?

Sabljar: Iskrenost, iz srca i bez kompromisa. To je to, muzika može biti šta god.

Dotkom:  Kako opisuješ vas, kada sa ove distance pogledaš spot, „Živeo Staljin“  sa „TV Politika“ iz 1991.?

Sabljar:  Bili  smo klinci puni energije i želje da sviramo. Svirali smo po najvećim rupama bivše nam države  i uvek smo se dobro zezali. Nismo imali nikakav trip slave, uspeha, proboja. Jednostavno nismo ni razmišljali o budućnosti. Sve što se dalje dogodilo, dogodilo se samo od sebe.

14825585_10211364216767433_893373059_n

Dotkom: Da li se po tebi išta osim tehnologije promenilo od tad? (mislim na socijalno stanje društva i um pojedinca)

Sabljar:  Mislim da se definitivno dosta toga promenilo. Danas je sve puno površnosti, površnosti u svemu pa i u muzici, tekstovima, publici. Danas je mnogo teže naći publiku sa pesmama koji imaju viši nivo od prve lopte, sa tekstovima koji imaju priču iza priče, a takve sam uvek voleo da pišem.

Dotkom:  Mnoge personalne promene u bendu su pravile i prekide. Čime si se bavio u međuvremenu?

Sabljar:  Uglavnom radom u studiju i video montažom. Imao sam paralelne bendove ili kako se to danas kaže projekte. “X Mas Scandal”  polovinom devedesetih i “Chornobyl In House”  početkom dvehiljaditih. Sa ovim prvim sam snimio nikad ne objavljen album a sa ovim drugim bendom sam objavio album pod nazivom “12“ za Activ Time Branimira Loknera.

Dotkom:  Šta je vaše najjače oružje? Tvoji textovi? Dekijevo zakucavanje bubnja? Lucidni i oštri aranžmani? Ili… ?

Sabljar:  Sve pomalo. Tekstovi su nam uvek bili jako bitna stvar. Kid je tu sa mnom od početka, znači od 1987e godine i on je bio najviše zaslužan za takve aranžmane pesama.

Dotkom:  Ko ti je i zašto, najdraža osoba koju si upoznao baveći se muzikom.

Sabljar:  To je teško odlučiti, ima ih mnogo, počevši od Mikice Andrejića našeg oficijalnog fotografa pa sve  do mog kuma koji je sada gitarista u “Dža ili Bu”.                   

Dotkom:  Da li možeš da izdvojiš jedan koncert koji će ti ostati u sećanju do kraja života? Bez obzira gde je i kad bio.

Sabljar:  Mislim da je to bio koncert u Kraljevu na dan kada je preminula moja majka. Bend je bio za to da otkažemo koncert, ali ja sam odlučio da ipak sviramo. Mislim da bi i njoj bilo draže.

Dotkom:  Tetovaže su poslednjih godina postale kod nas veći trend od bureka.  Imaš li ti neku „šaru“ i ako ne, da li si razmišljao o tome?

Sabljar:  Imam jednu jedinu, list vutre, istetoviran ručno zašiljenim vrhom od bušilice i rotringovim tušem  krajem osamdesetih. Bleda je i ne liči ni na šta, ali mi je jako draga jer me podseća na to vreme.

Dotkom:  Oduvek me zanimalo, ko je kapetan Rahta Daba ?

Sabljar:  Potpuno izmišljen lik, kao i svi drugi u toj bajka-pesmi. Veštica Zangala, Princeza Julibana, Vrač Bimba Kahuna….sve smo ih izmislili jednog preduvanog popodneva ja i moj najbolji drugar Aleksandar Grujić koji nažalost više nije među nama. Sa njim sam imao i bend  “Chornobil in House” koji sam već pomenuo.

Dotkom:  Kako posmatraš danas rok kulturu u Srbiji? Gde se ona nalazi?

Sabljar:  Koprca se na ivici ponora. Ne samo što su nas seljoberi pobedili već su i ušli u naše redove. Današnja rok-end-rol publika, današnji pankeri uz paketić “super šala” slušaju seljoberštinu koja im se prodaje kao pank.  Najbolje bi im bilo da se lepo opuste i odu na Acu Lukasa. Uostalom tamo će se susresti sa slično odevenim drugarima.

Dotkom:  Slažeš li se sa mnom da je do sad, „Strašni sud“ naj „strašniji“ album koji ste do sad izdali? Ili imaš nekog svog favorita, ako je to ikako moguće?  

Sabljar: Pa po mnogima jeste ali meni je konkretno prošli album “Kukovo Leto” bio pomalo i bolji. O “Sedmoj Sili” da ne pričam mnogo. To je apsolutno najbolje što smo uradili. Prvi put sam u životu 100% zadovoljan, jer sa prethodnim albumima to nikad nisam bio.

14805634_10211364216727432_1752190128_n

Dotkom:  Postoji li neka vaša pesma koju najčešće pevaš u raznim situacijama ?

Sabljar:  Mislim da ne postoji.. Jedino je pesma “Odiseja” Leo Martina nastala tako što smo je prvo kum i ja pevali u pijanstvima, na turnejama.

Dotkom:  Koliko je potrebno odricanja da ostaneš kao iz Canetove pesme: „ Isti, poseban, slobodan…“ ?

Sabljar:  Mnogo, pogotovo u današnje vreme. Mislim da je to nekada bilo mnogo lakše. Danas se sve pakuje u formu, kliše.

Dotkom:  Sa kim do sada niste a voleo bi da se nađete na istoj bini? I obrnuto – sa kim nikada ne bi delili binu?

Sabljar:  Definitivno da ne bih nikad delio binu sa fašistima. To je granica preko koje ne bih nikad išao. Gadim se fašista a uz to mi je sve to i jako smešno. Treba biti teško retardiran i biti Sloven, Srbin i Fašista.

Dotkom:  Na šta si u životu najviše ponosan do sad? (sveobuhvatno)

Sabljar:  Na to što se nikad nisam stranački ili politički angažovao, mislim bio član neke stranke i na to što sam kritikovao sve koji su nas do sada jahali. Mislim da nikad neću odustati od toga da budem taj gadni, zlobni većiti opozicionar. Ali neko mora i to.

14877782_10211364216647430_1070863485_n

Dotkom:  A šta bi voleo da možeš da promeniš kod sebe?

Sabljar:  Da smršam na primer, mada je to jako teško uz fenomenalnu kuhinju moje žene.

Dotkom:  Oko vaše pesme  „Diktatore“ su se podigle neke glave da gunđaju, a Vi spremili ceo novi album. Osetili smo malo bibera uz alanfordovsko parče šlaga. Kakav je Vama?

Sabljar:  Već sam rekao. Apsolutno nešto najbolje. E sad da li je to samo trenutni osećaj ili je to stvarno tako, to može samo da pokažu vreme i ljudi.

Dotkom:  U petak 11. Novembra u Domu Omladine imate koncert povodom novog albuma „7 sila „ Spremate li nešto posebno za promociju? Npr. APN4 na sred bine? 😀

Sabljar:  Ne sviramo Motore već godinama. Mislim da ako stvari budu išle kako idu u posledje vreme, dužina koncerta bi trebala biti iznenađenje.

Dotkom:  Kada bi znao da će odjekivati kroz vekove, i da se neće razbijati kao talasi o hridi, nego ulaziti kroz uši do malog mozga, šta bi mogao da poručiš „mladosti“ Srbije?

Sabljar:  Ono što uvek volim da kažem, Ne verujte medijima, političarima, televiziji, mislite svojom glavom.

14813687_10211364216807434_1680947906_n