Imali smo priliku i čast da nakratko porazgovaramo sa Milanom Šašićem, bluz entuzijastom, DJ-om u popularnom “Foxtrotu”, organizatorom koncerata i voditeljom popularne emisije na Prvom Programu novosadskog Radija koja se emituje subotom od 22 – 24h “Uz svetlost ponoćne lampe” koja traje već više od 35 godina a čije je vođenje od pre tri godine nasledio od popularnog Bogomira – Bogice Mijatovića.

uz-svetlost-ponocne-lampe_147c1

Kako stoji na sajtu RTV-a : “U emisiji koja je već decenijama simbol dobre muzike Radio Novog Sada ne robuje se žanrovima i ne prave se kompromisi prema trenutnoj modi i popularnosti jer je ona varljiva. Uz kratke komentare, urednik Milan Šašić predstavlja muziku snažnih emocija, s kvalitetnim i neobičnim vokalima i nadahnutim, ponekad angažovanim, tekstovima. To je muzika koja se opire vremenu i ostavlja trajni pečat”.

sasic-dj

DOTKOM : Predstavite se …

  • Milan Šašić, bavim se privatnim biznisom, godina – skoro šezdeset, zaljubljenik u bluz i ne samo u bluz, u kvalitetnu muziku, rekao bih.

DOTKOM : Otkud bluz, ljubav prema bluzu ?

  • Ne znam, to je krenulo odavno, još šezdesetih, slušao sam Radio Luksemburg, kupovao ploče, menjao se sa drugovima, nabavljalo se iz inostranstva.Prepoznao sam tu iskrenost u bluzu, mada nisam skroz isključiv.Slušam ja svašta…

DOTKOM : Misliš li da je bluz limitirana muzika? Kako neki kažu,puna klišea i opštih momenata.

  • Pa, bluz je koren svega. I rokenrola, i hard roka, pa ako ćemo pravo i džeza.Samo kroz bluz može da se iskaže ta prava emocija, bol, tuga ,radost… Pogledajte radove grupe Yardbirds, Cream, Hendrixa, Led Zeppelin, pa kasnije i Heavy metal, svuda je u osnovi bluz muzika.

DOTKOM : Još jedna floskula je da belci ne mogu svirati bluz na pravi način.Da li je to tačno ?

  • Jack Bruce, John Mayall, Alexis Corner, Allman Brothers band, Robin Trower, kasnije Stivie Ray Vaughan i ostali.Treba li da nabrajam dalje ?

img_2178_cr

DOTKOM: Da li sebe vidiš kao Bluz DJ-a ili jednostavno puštaš muziku koju voliš ?

  • Ja sam pre svega entuzijasta koji pušta ono što voli i ne samo to.Organizujem i koncerte.Uz pomoć još nekih prijatelja uspeo sam da dovedem dosta svetski poznatih i kvalitetnih muzičara kao što su : Terry Evans, koji nam je recimo pružio neverovatan koncert, Elliot Sharp, Tarbox Ramblers, onda odličan harmonikaš Sugar Blue, Ian Siegal, recimo, prvi put smo organizovali koncert bez reklame i plakata. Bilo nam je stalo da ugostimo stalne posetioce, koji nas prate, podržavaju i razumeju, te je ulaz bio po pozivu organizatora.Nisu mogli da dođu baš svi koje smo pozvali ali bilo je nezaboravno.Moji prijatelji i ja organizujemo koncerte za muzičke sladokusce i tu nema govora o nekoj zaradi, uglavnom smo u minusu.Ali pošto sve to organizujemo iz ljubavi prema muzici, kad se sve sabere mi smo u plusu.Nije mi žao nijednog dinara koji sam dao u tu svrhu.

DOTKOM : Koliko se sećam , bio si odgovoran i za “Blues Stage “ na EXITU ?

  • Jeste, ali to je trajalo samo dve godine, za više organizatori EXITA nisu imali sluha.Mislim da je to bilo negde 2004. i sledeće, 2005. godine.Prvi put doveli smo Iana Siegala, tada ne toliko poznatog bluz gitaristu, ali smo među prvima prepoznali njegov kvalitet, jer je on sada jedan od najpriznatijih i najnagrađivanijih bluz gitarista današnjice.Iste godine je bio i sjajni Austrijanac Ripoff Raskolnikov, jedinstvena i čudna figura .Sledeće godine na EXITU je gostovala i Ana Popović kojoj je to bio prvi koncert u Srbiji posle odlaska u inostranstvo.Uspeli smo da skupimo I SING-SING SINGERSE koji pre toga dugo nisu svirali zajedno.

DOTKOM : Kakva je budućnost bluz muzike uopšte ?

  • Menja se, naravno, kao i sve što se menja oko nas.Mnogi kažu da je zlatno doba bluza prošlo a ja im svima kažem da skinu crne florove.Kada me pogledaju začuđeno, objasnim im da nije sve umrlo sa Hendriksom i raspadom Creama.Sedamdesete jesu bile dobre za bluz i rok , generalno, onda je krajem sedamdesetih neki drugi zvuk preovladao, muzička industrija je sve uzela pod svoje, pa su čak i majstori kao što su John Mayall i Robin Trower i ostali bili prinuđeni na kompromise i pravili su loše albume sa drugačijom muzikom, ali su jedino tako mogli da opstanu.Onda je došao Stevie Ray Vaughan i doneo svežu krv u bluz.Pojavili su se Junior Kimbrough, R.L. Burnside, Otis Taylor… To su trenutno tri najznačajnija bluz izvođača, po meni.

     DOTKOM : Na koga treba obratiti pažnju od novijih izvođača ?

  • Danas imamo jednog genijalnog Dereka Trucksa koji je verovatno najbolji živi slajd gitarista današnjice , koji je preuzeo sve kvalitete jednog Duana Allmana i Elmora Jamesa, ali je uneo i nešto novo u bluz muziku.On je u bluz ubacio i elemente i soula I džeza i nekog orijenta i muzike Indije i Pakistana, čudo jedno.Isto tako , od novijih bendova jako cenim i Black Keys koji su za mene, jedan od najboljih novih bendova , baš zato što nisu ostali učaureni , nego stalno ubacuju neke druge elemente , eksperimentišu, nekad uspešno, nekad manje uspešno…A malo je falilo da Den Ojerbaha i Patrika Kernija (članovi Black Keysa) negde 2002-2003 godine dovedem ovamo .To su tada bile sitne pare (sitne , u odnosu na koliko sada vrede) ali se nekako izjalovilo.

DOTKOM : Koji je najbolji koncert kojem si prisustvovao u životu.Da li možeš da izdvojiš neki ?

  • Ako moram da izdvojim neki koncert onda bi to bio koncert Otisa Taylora 2007. Godine u okviru BEMUSA, mislim da je bio u “pozorištu na Terazijama”.Ne verujem da je bilo više od 50-60 ljudi jer je bio slabo reklamiran, još, pazi BEMUS, koji uglavnom okuplja ljubitelje klasične muzike. Nekoliko starijih ljudi kad je videlo o kome je reč izašli su već na početku koncerta, ali čovek je tako odsvirao koncert da sam ja ostao zabezeknut.Strašna svirka.I on je jedan od ljudi koji su pomakli granice bluza.

DOTKOM : Imaš li neki omiljen album, kojem se često vraćaš ?

  • Ima ih nekoliko, ali me je recimo, u novije vreme očarao album koji su uradili Jack Bruce i Robin Trower, dvojica iz stare garde, za koju imam mišljenje da uglavnom “žvaće staro”.Album se zove “Seven Moons” i fenomenalan je u svakom pogledu.Produkcija,svirka,emocije…Nema loše stvari.Eto i Jack Bruce nije više sa nama.

img_2179_cr

DOTKOM : Povremeno dolazim u „Foxtrot“ i vidim da su gosti uglavnom srednja i starija generacija Novosađana.“Klinaca“ i ove mlađe garde gotovo i da nema.Odbija ih muzika ili..

  • Ima i mlađih,ali naravno, u većini smo mi stariji.Ja volim da preporučim neku muziku za koju smatram da je kvalitetna pa dam nekoliko diskova tako nekoj osobi da ih presluša.ako mu se svidi bar jedan,ja sam svoju misiju ispunio.Svaki mesec meni iz inostranstva stigne po nekoliko novih diskova.volim da istražujem,otkrivam pa da to posle prenesem i na druge zainteresovane ljude.

DOTKOM : Kako edukovati omladinu koja (većina) evidentno nema ukusa što se tiće muzike ?

  • Samo im treba ponuditi izbor.Dati šansu da čuju i nešto drugo osim onog što im se stalno nudi na televizijama i radijima.Ja imam dve ćerke , koje recimo, ne slušaju taj šund koji vlada na ovim prostorima.To je dugotrajan proces, ali ja sam optimista i mislim da se i već sada, to menja nabolje.Ja, jednostavno ignorišem sve što mi s ne dopada i što smatram nekvalitetnom muzikom, jednostavno me ne zanima.Ima toliko toga što zavređuje moju pažnju da je besmisleno trošiti vreme na neke bezvredne stvari.

DOTKOM : Misliš li da je internet ubio draž slušanja muzike?

  • Nemam neki određen stav, ja ga gotovo i ne koristim.I dalje slušam isključivo preko fizičkih diskova.Ali, sigurno, sada je sve dostupno, manje-više.To ubija tu draž , čekanja, otkrivanja nove, dobre muzike.

DOTKOM : Šta će biti sa bluzom ?

  • Uopšte ne brinem, uvek će biti kvalitetnih izvođača i muzičara i onih koji će to slušati.

DOTKOM : Hvala ti na razgovoru.

  • Nema na čemu.