Ne umem baš da objasnim otkud ta ljubav prema češkoj kulturi.Jako volim da čitam češke pisce.Čitao sam i Čapeka i Hrabala i Havela a Kundera mi je ostao omiljen pisac za sva vremena i pročitao sam sve njegove knjige koje su mi došle pod ruku.“Šala”,”Nepodnošljiva lakoća postojanja”,”Smešne ljubavi”,”Oproštajni valcer”

Sve te knjige su mi posle čitanja ostavljale neki neodređeni osmeh na licu. Prosto, prosto sam se dobro osećao posle čitanja tih naslova.Jirži Mencl i Miloš Forman su i danas za mene režiseri iz prve lige omiljenih .Filmovi kao što su Formanovi “Gori, gori, moja gospođice”, “Crni Petar”, “Ljubavi jedne plavuše” (kasnije njegove holivudske radove kao što su “Let iznad kukavičjeg gnezda”, “Amadeus”, “Kosa”, “Čovek na mesecu” koji su remek-dela kinematografije, prosto ne ubrajam u češke jer su, eto, snimljeni i odigrani na engleskom jeziku) ili Menclovi “Strogo kontrolisani vozovi”, “Striženo-skraćeno”, “Svečanost visibaba”, “Selo moje malo”, “Služio sam engleskog kralja” su i dalje moji omiljeni filmovi kojima se često i rado vraćam.

milan-kundera-6

Milan Kundera ima posebno mesto u mom odrastanju.Njegove knjige su obeležile moje tinejdžerske dane i za kratko vreme sam pročitao sve što je napisao, a moglo se kod nas naći.

Kundera je rođen 1929. u Brnu.U rodnom gradu je 1948. godine maturirao a zatim upisao filozofski fakultet “Karlovog univerziteta” u Pragu.Završio je nekoliko semestara i prekinuo studije.Studirao je muzičku kompoziciju kod poznatog profesora Vaclava Kaprala.Čak je i sam komponovao nekoliko kompozicija u mladosti.Kunderin otac je bio poznati klavirista i profesor Akademije muzičkih umetnosti u Brnu.Kasnije završava Filmsku akademiju gde je kasnije predavao svetsku književnost.

Ogledao se u svim književnim rodovima.Pisao je i liriku i dramu i prozu.Pisao je prvo na češkom a kasnije i na francuskom jeziku pošto je posle poznatih dešavanja na tzv. “praškom proleću” i okupacije Čehoslovačke od Sovjetskog Saveza degradiran kao čovek i pisac, emigrirao u Francusku.

milan-kundera-2

 

Ovaj kratki roman je napisao posle petnaest godina pauze i već u dubokoj starosti.Naime, Kunderi je već 87. godina! Kao i sve što je ranije napisao i “Praznik beznačajnosti” obeležavaju likovi unutar romana.U ovom slučaju to su četvorica prijatelja : Alen, Šarl, Kaliban i Ramon i kroz njihove šaljivo-ozbiljne odnose pisac gradi atmosferu samog romana.A ona je karnevalska, razigrana a opet neobavezna.Ništa preterano važno se ne dešava u njihovim životima, ali, jednostavno imamo utisak da Kundera stoji sa strane i beleži njihova podsmehivanja jedno drugome, njihova mala ogovaranja kada se neko izdvoji iz društva i kroz humorno-satirične psihološke potrete približava nam svakog od četiri prijatelja.

Osim svoje šaljive strane, roman ima i drugo značenje a to je stari Kunderin način – rušenje mitova, demistifikacija.U ovom slučaju – materinstva.Nečeg tako velikog i važnog.Ovde on jednom svom junaku, Alenu daje poziciju “izvinitelja” koji se izvinjava svima i u svakom situaciji jer je, kako se kroz priču otkriva, neželjeno dete i kroz zamišljeni dijalog sa majkom kroz majčine reči : “Biću iskrena.Oduvek mi je izgledalo grozno što u svet šaljemo nekoga ko to nije ni tražio.”i dalje :”Svi nagvaždaju o ljudskim pravima.Kakva šala!Tvoje postojanje nije zasnovano ni na kakvom pravu.ti vitezovi ljudskih prava ne bi ti čak dopustili ni da vlastitom voljom okončaš svoj život.ni svoj pol nisi izabrao.ni boju svojih očiju.Ni svoj vek.Ni svoju zemlju.niša od onog što je bitno.prava koja čovek može da ima, odnose se jedino na nevažne sitnice zbog kojih uopšte nemamo nikakvog razloga da se borimo ili da pišemo čuvene deklaracije!”

milan-kundera-5

Treća dimenzija ovog romana vezuje se za fantazmagoriju i to društveno-istorijsku.Kroz prizivanje duhova Staljina, Hruščova i Ždanova i anegdotu o dvadeset četiri jarebice koje ga disciplinovano čekaju da budu ubijene (kao i mnogi Staljinovi neprijatelji, pre i posle toga), odluka da grad u kojem je veliki Imanuel Kant proveo ceo svoj vek ponese ime nevažnog, bolesnog (i često upišanog) Kalinjina ili diktatorov lov u “Luksemburškom vrtu” u Parizu, pravom centru francuske aristokratije kroz vatromet komike i satire, parodije i burleske Kundera pretvara užase totalitarizma u urnebesnu lakrdiju.Upravo kroz ovu dimenziju, znajući da je diktator proganjao šalu i smeh paranoično okrećući ga protiv sebe Kundera pokazuje da smeh razara autoritet i moć.

milan-kundera-1

Šta nam onda preostaje u ovom usranom životu, pita se Kundera ? “Šala, smeh, dobro raspoloženje.Život je jedan, jedini i naspram “ozbiljnosti velikih istina” ostaje nam – beznačajnost, to vam je suština postojanja.Ona nas prati svuda i uvek.Prisutna je čak i u užasima, krvavim ratovima, najvećim nesrećama.Često je potrebna hrabrost da se ona prepozna u tako dramatičnim uslovima i da se nazove svojim imenom.Ali nju ne treba samo prepoznati, beznačajnost moramo naučiti da volimo.”