Jako je puno činilaca koji su uticali na razvoj kuhinje i jela koja se pripremaju na ovim prostorima a to su : geografski položaj, prirodni uslovi, ali i migracije. Recimo, dolazak Nemaca je ostavio značajan trag na način pripreme jela koji se odomaćio u Vojvodini.I danas možemo čuti kako se za kuvano goveđe meso kuvano u supi kaže rinflajš, za jela od variva – cušpajz, a za predjela – foršpajz a za jela od testa pa i za neke kolače (krofne, štrudle i knedle) se još uvek kaže melšpajzNahšpajz je zbirna imenica za slatkiše i desert.Osim Nemcima gastronomija Vojvodine duguje mnogo i mađarskoj kuhinji jer smo od njih nasledili razne gulaše, paprikaše i perkelte.Turske uticaje u vojvođanskoj kuhinji vidimo kroz razne musake, đuveče, pilave, sarme i podvarke. Uticaji rumunske, slovačke, pa i ruske kuhinje nisu uopšte nebitni na ovim prostorima.

vojvodanska-k-3

U Vojvodini su verovatno najrasprostranjenija jela od testa tako da su nasuvo sa krompirom, rezanci sa makom, flekice sa kupusom, tašci (testo u kojem je sredini neki džem ili pekmez), gomboce, šufnudle, piroge,”ladnjače”, testenine sa sirom ili jajima i sl. veoma rasprostranjeni na ovim prostorima.

“Ladnjača” je jelo od testa gde je sastav sličan palačinkama ali znatno gušći. Njen sadržaj se izlije u tepsiju (đuveče) i prelije toplom mašću i peče u rerni dok ne dobije zlatnu boju. Takva može da posluži za doručak ili večeru uz jogurt ili kiselo mleko.

Supe i čorbe su najčešće prvi deo nedeljnog ručka. Najčešće se pripremaju kokošija, ali i od druge živine pa često imamo i morčiju, golubiju, pačju ili guščiju supu. Zajedničko im je to da su jake a bistre i žute kao dukat. To su odlike dobre supe.Teleće čorbe, čorbe od paradajza, karfiola, tikvica, nekad samo i od praziluka se mogu često videti na vojvođanskim stolovima. Bela čorba je takođe često prvo jelo na ovim prostorima.

                                                               BELA ČORBA :

vojvodanska-k-1

 Na malo masnoće izdinstati sitno iseckano pileće ili juneće meso.Kada je meso upola gotovo dodati na kockice iseckanu šargarepu, zelen, paštrnak, celer i naliti sa malo tople vode.Kada su povrće i meso skoro gotovi dodati vode onoliko koliko planiramo da poslužimo,tj. koliko ima osoba za ručkom (otprilike najviše 3 dl po osobi).Pustimo da provri i začinimo po ukusu.Obavezno se na kraju stavi lovorov list i biber u zrnu.Kada čorba provri sklanjamo sa ringle, u manjoj posudi umutimo jaje sa tri kašike pavlake.U taj “legir” dodajemo malo čorbe, sjedinimo i spojimo sa celokupnom čorbom da se ne bi stvorile grudvice.Može se dodati i malo limunovog soka ali ne mora.

                                                                          PRIJATNO !

Takođe, ovaj region je prepun raznih jela sa mesom ili od mesa.Nabrojaćemo samo neke : gulaši (gulyas – govedina), paprikaši (jelo koje se priprema od piletine, svinjetine, ovčetine, divljači i sličnog mesa sa dodatkom, naravno, paprike), perkelti (prženo meso u sopstvenom sosu), ćufte i fašir (jela od mlevenog mesa), punjena paprika i punjene tikvice.Vrlo je popularna i restovana džigerica kao i pokenes (pohovano meso)…

vojvodanska-k-6

Često se može videti na vojvođanskim stolovima za ručak, uglavnom nedeljni ili praznični – celo pile, ćurka, patka ili guska ili samo delovi istih 🙂

Uz razna mesa kod nas se često, pored salata služe i sosovi.Najpopularniji su sos od paradajza, mirođije, višanja, rena i belog luka.Kao dodatak u nekim delovima Vojvodine služi se i kompot.

Kao posebna specifičnost spremaju se kolači od “dizanog” testa, od kojih se posebno izdvaja štrudla sa makom. Štrudla sa makom ili makovnjača vrlo je čest deo svake praznične trpeze kod Vojvođana. Pored makovnjače pravi se i štrudla sa sirom, orasima, rogačem, višnjama i suvim grožđem.

vojvodanska-k-4

Od “masnog” testa imamo na trpezi često sledeće kolače : vanilice (krancle), šape – šapice (sa makom ili orasima), kolač na “metar” ili kolač na “mašini”.Za taj kolač je specifično to da se modla stavljala na izlaz mašine za mlevenje mesa a samo testo se ubacivalo u mašinu.Jedna domaćica je vrtela da testo prođe kroz mašinu a druga je sekla na izlazu od mašine.Kad se to testo ispeklo samo se uvaljalo u šećer u prahu i moglo je da stoji čak i do mesec dana ako ga prethodno ukućani nisu pojeli.

vojvodanska-k-6

Ovu priču ćemo svakako nastaviti, a dobrodošli su i vaši saveti i recepti koje ćemo objaviti u nekom od sledećih nastavaka ove vrlo popularne teme.