jarmush-iggy-stooges-1

Džim Džarmuš je sa svojim poslednjim filmskim uradkom, dokumentarcem o jednoj od najboljih & najuticajnijih rok grupa svih vremena “The Stooges“-ima, uspeo u onome što malo kome polazi za rukom – snimio je iskrenu, nepatetičnu posvetu svojim idolima iz mladosti. Kako mu je to pošlo za rukom? Pa pre svega nije zapao u klišee u koji mnogi tvorci rokumentaraca redovno zapadaju, te prečesto u njima istaknu najsenzacionalističke delove nečije biografije. Najbolji primer za takvo šta je “Amy“, prošlogodišnji dobitnik Oskara za najbolji dokumentarac 2015-e, u kojem su autori previše stavili naglasak na Ejmin raskalašan način života & sunovrat u pakao narkotika. Ono, jeste da je Ejmi bila čuvena po neumerenom konzumiranju sveg & svačeg no to svakako nije ni jedna stotina onoga zbog čega je dotična dama bila bitna & zbog čega je ostavila toliko dubokog traga u pop-kulturi (za tako malo vremena). Toga u “Gimmie Danger” nema, nema jeftinog privlačenja pažnje i isticanja raskalašnosti o kojima raja toliko voli da čita, Džarmuš je pre svega stavio akcenat na normalnu,ljudsku priču o nekolicini mladića koji su svojom pojavom & delovanjem zauvek promenili izgled kulture 20-og veka. Počevši sa svojim stvaralaštvom još za srednjoškolskih dana (i menjajući imena od “The Iguanas” do “Psychodelics Stoogies“) dotična grupa je za svega par godina (od 1967 – 1973) uspela da ostvari toliki uticaj na široke narodne mase & buduće bitne bendove (spisak dotičnih je podugačak, napomenimo samo neke od najpoznatijih: Sex Pistols, RHCP, Rage Against The Machine, Slayer, Bowie-ja i Nirvanu), da se slobodno mogu nazivati i prvim garažnim bendom, dedama panka, tvorcima stage-divinga i pionirima u još nekolicini (za masovnu kulturu) bitnih stvari.

jarmush-iggy-stooges-4

Što se tiče samog filma, on obiluje više nego zanimljivim segmentima, počev od Igijevih izjava da su (kao grupa) bili pravi, iskreni rok-komunisti (u smislu da im pare zaista nikada nisu bile previše bitne, sve su uvek delili na ravne časti) pa do neverovatno zabavnih animacija (animacija a la Teri Gilijam, totalno u Monti Pajton stilu) koje opisuju rast & progres benda. Pa onda prikaz žute kamperice, koja je služila Igijevoj porodici kao kuća (i u kojoj je on imao svoj odeljak od čitava 2 metra prostora zvan “dečija soba” (u kojoj je svirao bubnjeve do iznemoglosti)).

jarmush-iggy-stooges-5

Zatim Igijev govor prilikom ulaska benda u “Rock and Roll Hall of Fame 2010“-e, gde se on zahvalio svim tim “siromašnim kreativcima” koji su kroz muziku kojom su se (beskompromisno) izražavali zauvek učinili r’n’r jednim od najbitnijih stvari u kulturi prošlog stoleća, sve pokazujući srednji prst kompletnom establišmentu.Prilikom govora za “Hall of Fame” su otprašili “Search & Destroy” energijom tinejdžera. I da ne nabrajam dalje, zanimljivostima & kuriozitetima dokumentarac nikako ne manjka, vredi sa velikom pažnjom & dubokim poštovanjem propratiti svih 108. minuta filma, jer u pitanju je nezaobilazni segment filmske istorije tj. delo koje je u samome startu zadobilo kultni status (status koji će vremenom samo dobijati na snazi).

jarmush-iggy-stooges-3

I umesto epiloga, kao najbolja preporuka za gledanje “Gimmie Danger“, stihovi jedne od njihovih najboljih pesama (“Search & Destroy“):

 

I’m a street walking cheetah with a heart full of napalm
I’m a runaway son of the nuclear A-bomb
I am a world’s forgotten boy
The one who searches and destroys
Honey gotta help me please
Somebody gotta save my soul
Baby detonate for me
Look out honey, ’cause I’m using technology
Ain’t got time to make no apology
Soul radiation in the dead of night
Love in the middle of a fire fight
Honey gotta strike me blind
Somebody gotta save my soul
Baby penerate my mind
And I’m the world’s forgotten boy
The one who’s searchin’, searchin’ to destroy
And honey I’m the world’s forgotten boyt
The one who’s searchin’, searchin’ to destroy
Forgotten boy, forgotten boy
Forgotten boy said hey forgotten boy

 

                                                                                                                         Dejan Josić