Zajednički prijatelj, Goran Stepančev mi je sredio “intervju” sa trenutno jednim od najpopularnijih ljudi u Srbiji, Dimitrijem Banjcem.Razmišljao sam šta bih to mogao da ga pitam što se već ne zna o Čvarkovu i Babi i ostalima iz “Državnog Posla“a da ne budem dosadan.I rešio da ga ne pitam NIŠTA! Palo mi je na pamet da se ustvari, vrlo malo zna ko je Dimitrije Banjac.Šta voli, šta ne voli, ima li neki hobi? Gde je odrastao i za koga navija ? Sve to i još malo više pročitajte u sledećem razgovoru :

D : Dimitrije Banjac, rođen u Novom Sadu, odrastao na Limanu, išao u O.Š. „ Jovan Popović“, pohađao je Gimnaziju, završio Tehnološki Fakultet, radio u NIS-u, sada u RTV-u.To znamo. Šta ne znamo ?

  • Ima tu još dve-tri stvari što treba dodati. Sladoled kod “Džafera”, recimo, volim. Burek kod „Lukića“ je bio dobar. Al’ to je to.

D : Jednom panker, uvek panker ! Da li je to tačno ?

  • Jeste. Ja sam ’76. godište. Išao sam u školu „Jovan Popović“ i kod nas su svi bili pankeri. Svi. Dobro, bila su dva metalca, možda. Od naše generacije, i od malo starije generacije – jedan. Ostali – svi pankeri. A i ovi metalci su voleli više Anthrax i slične bendove. To je neki thrash metal, pa i njih računam u pankere. I dobro pamtim kad je sve to presečeno. Još godinu-dve mlađi su bili pankeri i odjednom – prekid. Tačno pamtim dan kad je na školi osvanuo grafit : „Poselo 202“. To računam kao prvi „seljački grafit“ ako ne u Novom Sadu, a ono na Limanu. Kod nas na školi je postojala samo jedna slika, ne grafit, nego slika i to je bio onaj „Smart Aleks“ iz „Paklene Pomorandže“. Glava sa cilindrom, sa ukrštenim bejzbol palicama. To je nacrtala ona generacija iz `74./5.: Jelača, Klika, Borko Stefanović, Cina bubnjar…
  • I pored toga pisalo je „Dva minuta mržnje“ kao počast najvećem limanskom bendu ikad. E, onda je to prekrečeno i nažvrljano je nešto kao –„Delije-Grobari“ i taj grafit „Poselo 202“. To je bila neka prekretnica. Tu je već buknuo rat. Nacionalizam je krenuo na sve strane. Počeo je da se sluša turbo-folk, čiji začetnici su bili onaj Šašić i … ne znam ni ja ko sve još ? A nije se ni znalo za Cecu i ove ostale. Po meni je tačno taj grafit razdvojio te generacije, pankersku i turbo-folkersku.

2mm

D: Imao si bend. Koliko je to bilo ozbiljno ?

  • Vrlo neozbiljno, krajnje. U tom bendu sam bio više figura, drugi vokal, takoreći. Imali smo dva vokala u bendu. Prvi vokal je bio Šima (Miloš VojnovićTRI DRUGARA zine, prim.red.) Bas je svirao Buca iz Provokacije, gitaru – Papakarinjo i na bubnjevima je bio Borojev Ivan. Eto, to je bila postava. Bend se zvao „Triton – Gospodar mora“ i imali smo ukupno negde tri svirke. I pre toga sam imao neki pokušaj benda sa Milošem Zupcem, ali tu nema tragova. Svirali smo tu temu iz crtanog filma „Triton-Gospodar mora“ po kojem je bernd dobio ime. Druga pesma je bila obrada benda „Oi Polloi“ – Vrati Tobogan. To su bila ta dva mega-hita. Bar za nas.

D: Znaš li neki instrument da sviraš ?

  • Ne.

D: Znači, nisi nikad naučio drombulju da sviraš ?

  • Nisam, to mi je baš žao. Pokušavao sam, al nisam umeo da napravim rezonancu. To treba nešto posebno jezikom raditi al nisam umeo, nisam uspeo pravilno da to odradim. Na nekom rođendanu sam celo veče pokušavao, društvu je bilo zanimljivo, ali, eto… Imao sam mala usta, hahaha.

D: Šta te je još interesovalo u tinejdž dobu ? Šta si voleo da gledaš ? Čuo sam da si voleo Romera.

  • Da, postojali su ti video klubovi pa smo non-stop iznajmljivali neke horore. To smo stalno gledali. Neke zombije i strašila. Muzika, film, to sam voleo. Žene me nisu interesovale…tada. 🙂

D : Jel’ pratiš „The Walking Dead“ ?

  • Ne pratim. Zbog obaveza sam propustio dosta, mrzi me da gledam ispočetka, a ne želim da krećem od zadnje sezone. Tako da…eto, propustio sam, ali, generalno gledam serije i filmove. Pratim. Baš sam sav u tome. Imam i Netflix i HBO i sve živo. Slabo gde idem, ne izlazim, uglavnom sam kod kuće sa porodicom pa onda dosta gledam. Pazi ovaj podatak ! Prošle godine je izašlo 400 serija, tako da su oni dobrim delom preusmerili produkciju na serije. Dosta sam toga odgledao  – „Young Pope“,“ The Night OF“, ludilo ! “Stranger Things“, Netflixova produkcija, vrhunska serija. “Narcos“,“Daredevil“,“Westworld“ – vrhunske serije. Ne mogu da kažem koja je bolja od koje. “Westworld „ je radio Nolanov brat (od ovog što je radio Betmenovu trilogiju) i stvarno je jako dobro urađena. Način kako glume robote mi je odličan. Stvarno mi se sviđa serija.

img_2296

D: Hajde da se vratimo malko unazad : Kviz „Ako ne znaš – metak u čelo“ i Oliver Mlekar. Šta mi možeš reći o tome ?

  • Da, to je interna zezancija, kviz koji smo uređivali pod uticajem „Alana Forda“. Društvo iz kraja je to radilo, lepo smo se zabavljali.

D: Jesi li stvarno uređivao srpsko izdanje „Alan Forda“ ?

  • Ne bi se to moglo tako reći. Mladen (Urdarević) i ja smo radili obradu prevoda. Znači, redakcija „Color Pressa“ je dobijala original italijanske stripove od „Bunker Pressa“ pa je to prevođeno. A onda smo nas dvojica to obrađivali i ubacivali žargonske reči, upadice, jer je taj prevod koji smo dobijali od našeg prevodioca sa italijanskog jezika bio vrlo suvoparan, pa smo mi malo po ugledu na legendarnog Nenada Briksija, hrvatskog prevodioca “Alana Forda”, više približili našem i samo kitili i ubacivali neke pošalice, tako da negde smo imali toliko inspiracije da su morali da proširuju one oblačiće iznad crteža.Hahaha.
  • Ne znam, ja sam ponosan na to što smo uradili. Mislim da je bilo negde oko 40 epizoda. Malo smo imali problema i sa tadašnjim lektorom koji nas je malo i zauzdavao. Ja recimo, napišem štakor, a on prepravi u pacov. Moraš priznati da je štakor – efektnije. 🙂

D: Bio si sportski novinar. Kakva iskustva nosiš iz tog posla ?

  • Došao sam odmah posle faksa i mislim da sam radio negde, otprilike, šest godina. Šta da kažem, nosim samo najlepše uspomene. Imao sam tu sreću da je sportska redakcija, tada (a i sada je), bila dosta jaka. Imali smo Miodraga Jergića koji je radio odbojku, Krajnovića na rukometu, Otaševića na košarci, pa je tu bio još Peka Antonijević, Vlada Stanišić, reditelj Peca Vuković.Baš jaka ekipa i puno sam naučio od njih. Ispočetka sam bio čovek zadatka. Jedne nedelje – žensko rvanje u blatu, a sledeće nedelje lokalni fudbalski derbi : Hajduk Čurug – Mošorin.:). Pratio sam fudbal, uglavnom, Prvu, Drugu, Vojvođansku Ligu… Meni se to baš svidelo. Radio sam to jedno vreme čak i bez para. Kad je lepo vreme, to je super, a kad je hladno – baš i nije, da ne kažem goru reč. Jednom sam se smrzao u Temerinu, na TSK-u. Izdignuta tribina, vetrina duva, sav sam se ukočio, a oni dogovorili 1:0. Hahaha. Nas 12 na stadionu i svi čekamo taj gol da padne i na kraju je sudija morao da sudi penal. Hahaha.

img_2294

D: Koliko sada pratiš fudbal, sport uopšte ?

  • Pratim. Trudim se da pratim, koliko mi obaveze dozvoljavaju. Baš sam razmišljao, odavno nije bilo ovako dobre godine za fudbal kao što je bila ova 2016. Inače je bila grozna, mnogo ljudi je umrlo, poznatih i manje poznatih, ali je za fudbal bila fenomenalna bar po meni. Evo, recimo, Island mi je ogromno osveženje, pa Lester osvojio tako jaku premijer Ligu, to je fascinantno. To je presedan da u najjačoj svetskoj ligi neka ekipa sa tako malo para osvoji titulu. To je neverovatno ! I baš sam navijao za Lester, tako „divlja ekipa“ da osvoji titulu. Bilo mi je baš drago kad je ono Čelzi zeznuo Totenhema u onoj ludoj utakmici.

D: Ja sam vatreni Čelzijevac, čisto da se zna.

  • Uuu ! Ove godine su jako dobri. I ja mislim da tu ne postoji bolji igrač od Azara. Čovek razbija kako igra. Dakle, Lester je prvi presedan u fudbalu ove godine, drugi je Island, a treći presedan je ulazak Vimbldona u treći rang engleskog fudbala.

D: E, to je bilo moje sledeće pitanje. Koliko ti znači Vini Džons ?

  • Uuu, znači mi, baš mi znači ! Jel znaš da i on i njegova žena imaju rak, tako da se nigde ne pojavljuje, ne snima ništa ?

D: Kako ti se dopada Vini kao glumac ?

  • Odličan je. Baš odličan! Dopada mi se to što radi. I sve što radi Gaj Riči mi je odlično.
  • A što se tiče Vimbldona i „lude družine“ skoro mi je, kad smo bili u Botošu na snimanju, jedan čovek doneo šal Vimbldona iz 1992. godine. Pravi šal. Tih godina sam se ja dopisivao sa navijačima Vimbldona. Nije bilo interneta, nego pismima smo održavali kontakt. Tu mi je dosta pomagao Zgro (programski urednik SKCNS, prim.red.) koji je bio skroz u toj šemi sa engleskim navijačima. Bili smo skroz zaluđeni za engleski fudbal. Išli smo tih godina u Peštu da gledamo Ferencvaroš – Milvol. A on je išao, pre par godina, kad je Vimbldon pošao od početka, od zadnje lige, da gleda utakmicu nekog „divljeg“ kupa Vimbldon – Eš Junajted. Baš sam mu zavideo. Nismo nikad to njegovo gostovanje pretresli do detalja, ali možeš misliti kako mu je bilo ? Dobro, on ima taj problem što ne pije uopšte, pa ne znam da li su mu tamošnji navijači zamerili ? 🙂

D: Zgroa i celu tu ekipu pankersku sam upoznao u „Maksimum Rokenrolu“ u Skerlićevoj ulici, u bukvalno tadašnjem „hramu“ rokenrola. Sećaš li se te radnje ?

  • Naravno, kod Voje Žugića. Tamo sam kupio moju prvu ploču – Misfits/Ramones, split singl.

ramones-misfits

D: A šta sad slušaš ? Šta je kod tebe trenutno na vrhu top liste ?

  • Sad slušam „Rebetiko“. To je grčki bluz. To je meni potpuno otkačeno i mnogo mi se sviđa. Potiče iz nekih tridesetih godina prošlog veka, onda se negde izgubio, ali su ga sedamdesetih ponovo otkrili, remasterizovali i ponovo počeli da puštaju, slušaju i konačno, da ga sviraju. To je jedna muzika potpuno luda. Prelepa. Preporučujem je svakome ko ima vremena i volje da malo eksperimentiše, da posluša nešto novo. To je ustvari, muzika Grka koji su pre sto godina isterani iz Turske. To je bilo vreme posle Prvog Svetskog Rata. Dešavalo se jedno veliko pomeranje naroda i njih je otprilike milion došlo u predgrađa Atine i Soluna. Starosedeoci ih nisu baš radosno dočekali i smatrali su ih „poludivljima“ pa su ti dođoši počeli po predgrađima i najgorim rupama da „prže“ tu njihovu muziku. Ta muzika je čak naredbom generala Metaksasa (grčki general i diktator, vladao Grčkom od 1936-1941) bila zabranjena. Svaki buzuki koji se mogao naći je slomljen pa su oni počeli da prave one male buzukije nazvane „baglama“ da bi mogli da ih sakriju pod sakoe i kapute. Pesme su uglavnom o opijumu i alkoholu… ma, potpuno ludilo 🙂

D: Osim toga, jesi li ispratio možda šta je izlazilo ove godine od muzike ?

  • Nešto vrlo malo, poneki hip-hop ili ako mi neko od prijatelja preporuči nešto, ali nisam nešto preterano pratio scenu. Potpuno sam obuzet ovim „Rebetikom“.

D: Čitaš li šta ? Nađeš li vremena ?

  • Čitam, stalno čitam. Sad sam baš uzeo „Točak VremenaRoberta Džordana. Volim da čitam epsku fantastiku. I stripove čitam non-stop. Preporučio bih grafičku novelu „Brodekov izveštaj“. To je izdala „Fibra“. Strašno mi se svidelo. Preporučujem je svima, jako dobro urađeno. A ima i „Rebetiko“ – grafički album koji je izdala novosadska „Besna Kobila“ ili „Komiko“, nisam siguran ? To isto preporučujem, odlično je. Strip opisuje jedan dan života najpoznatijeg patrijarhosa„RebetikaMarkosa Vavamkarisa. Opasno dobro !

david-pridom-rebetiko

D : Šta još Dimitrije Banjac voli da radi ? Šta mu prija ?

  • Ništa posebno. Volim da prošetam, tu po Keju, kad stignem. Nemam puno ni vremena, ali volim tako da prošetam malo, da odmorim glavu.

D: Omiljena klopa ?

  • Volim da jedem, hahaha. Svašta… čekaj da smislim nešto. Pica i Kola, hahaha. Ovo kao da se u spomenar upisujem. 🙂

D: Omiljena zemlja ? Jel’ bi voleo da živiš negde osim u Srbiji ?

  • Grčka, isključivo ! Grčka !

D : I za kraj, da li ti smeta popularnost ? Jel’ počela malo da ti ide na živce ?

  • Ne, ja sam dosta zatvoren i na prvu loptu me ne prepoznaju ljudi. Dosta sam drugačiji od lika kojeg glumim, tako da me ne prepadaju na ulici. Jednom-dvaput se našla neka pijana budala, ali i to nije bilo ništa strašno. A i uostalom, vole nas ljudi i kad me prepoznaju to bude učtivo i pristojno. Hoće da se slikaju i tako.

D: Nisam hteo ništa da pitam u vezi glume ali moram. Hoće li biti Kišprdilova još ? Planirate li nešto na tu temu ?

  • Pa, ne znam. Ispao sam malo iz lika. Čvarkov je dosta drugačiji od Kišprdilova po karakteru i trebalo bi mi malo vremena da se vratim. Ali ko zna ? Možda i čuvamo nešto, hahaha.

D: To je to. Mnogo, ali mnogo ti hvala na razgovoru. Svako dobro !

  • Hvala i vama !

img_2304

                                                      Dimitrije Banjac sa obožavaocem 🙂

Ovo je samo prvi deo razgovora sa momcima iz “Državnog Posla” pošto slede “bonus tracks” razgovori sa Nikolom Škorićem, Dejanom Ćirjakovićem i Mladenom Urdarevićem u kojima ćemo otkriti koji su njihovi hobiji i kakvi ukusi za muziku, film, knjige…

…Budite strpljivi i čitajte DOTKOM.

img_2303