duh-3

                                              KAD NEMA GLAVNOG ARHIVATORA

 Posle (uspešno !? ) odrađenog razgovora sa DIMITRIJEM BANJCEM, dobio sam izuzetnu priliku da porazgovaram i sa ostatkom ekipe koja stvara “DRŽAVNI POSAO“.A i oni su iskoristili situaciju da pričaju slobodno o tome kako se privatno osećaju bez stega nemilosrdnog, nadređenog, državnog činovnika.Evo kako su odgovorili na moja blic pitanja: 

                                                             DEJAN ĆIRJAKOVIĆ

D : Ćiro, hvala ti što si pristao da malo proćaskamo.Znam da ste u gužvi, snimanja, predstave, probe…    Ne znam puno o tebi.Ono što znam je da imaš bend – TRIPCYCLE.

  • Ma, ništa.Nije mi teško, zaista…A Tripcycle, to je “carska” grupa (čuje se grohot u pozadini, ostalih u ekipi „Državnog Posla“)

cira-1

D: Našao sam to na Youtube-u.Nije moj fazon, ali dopada mi se, kvalitetno je.

  • (Upadaju redom Stojče, Banjac, Nikola i Mladen sa raznim upadicama tipa : “Jesi li pustio ton ? Kad si došao kući, jesi li odsekao kosu” ?)
  • Dobro, da prođemo i to.Uozbilljite se, molim vas! Nemoj da se obazireš, navikao sam, haha.

D: Znam da si završio Muzičku akademiju, da voliš da sviraš.

  • Da, sad sam opet oformio Tripcycle.Posle par godina nastavili smo sa radom.Vraćamo se, valjda ćemo svirati uskoro pa ćemo vas zvati na koncert.

D: To je šta, kakav je to žanr ? Trip-hop, psihodelija, malo elektronike? Kako bi okarakterisao taj muzički izraz koji izvodi Tripcycle ?

  • Pa da, tako nekako, mada se nismo striktno ograničili na žanrove.Sviramo ono što osećamo, pa šta ispadne.Imamo potpunu slobodu jer nikad nismo vijali komercijalni uspeh i ni ne očekujemo ga, pa sviramo šta nam se svira.Skoro sam slušao onog Đovani Đorđa (Đorđo Moroder, vrlo bitna figura muzike osamdesetih, mada i sada ima nekoliko hitova, pre nekoliko meseci radio je sa grupom Daft Punk i ostvario ogroman uspeh) koji kaže kako je mnogo bitno da te ništa ne ograničava, ne sputava, da kad stvaraš muziku budeš otvorenog uma.Ne moraš da paziš na formu, da li ima strofe, refren.Stvaraš ono što osećaš.Ne pratiš trendove.

D: A šta privatno slušaš ? Ako stižeš od obaveza?

  • Ne, baš naprotiv. Baš slušam dosta muzike.U zadnje vreme sam se vratio svom omiljenom bendu PRIMUS (Opa !, prim. Red.).Kupio sam neki dobar plejer pa na njemu sada slušam njihove i nove i stare albume.Slušam novi album DAFT PUNKA, to mi se jako sviđa.U zadnje vreme se ponovo vraćam Filipu Glasu.On mi je neverovatan.Jako ga volim.Slušam BLACK KEYS.Dobar bend, vrlo raznovrstan.Slušam Džeka Vajta.Dugo mi je trebalo da ga svarim i shvatim, ali sada kad mi je „legao“ jako često ga slušam.Kada sam mu ušao u fazon – baš sam se navukao. Koga ono još slušam u zadnje vreme, ne mogu da se setim, ali, definitivno slušam puno muzike.

D: Gledaš nešto ? Filmove, serije ? Sa porodicom?

  • Ne, ne baš ! Nisam baš toliko blesav ko Dimitrije i ovi ostali pa da neprestano buljim u ekran.Pogledao sam naravno, ponešto, ali ne tripujem se baš toliko.Više se ložim na muziku.

D: Sport ? Pratiš li ga ?

  • Pratim samo NBA. I samo igram basket.Ostali sportovi me gotovo ne interesuju.

D : Moram priznati da mi i ličiš na pravog basketanera.Likom i građom, nekako.Imaš visinu, duge ruke 🙂

  • Pa da, valjda , haha

boskic

D : Ok, Novosađanin si, u kom delu grada si odrastao, što bi rekli, odakle si ?

  • Odrastao sam na Bulevaru (Oslobođenja) kod Željezničke Stanice, u onim kulama.Tu smo u tom kraju „pičili“ basket po ceo dan.Išao sam u Osnovnu školu „ Kosta Trifković“.To su bila lepa vremena. I onda sam se, nažalost, preselio na Detelinaru, negde 1992. godine.Bilo je prilično „zajebano“ tamo, bar u početku.

D: Zašto ?

  • Pa, uleteo sam „Detelinarcima“ na penal.Dečko sa „Bulevara“.Nov, sa trinaest godina.Idealna meta, haha.Loša karma, jebi ga. Prve tri godine su me svi pitali odakle sam.Ne znam da li se sećate onih čuvenih presretača po ulici.Otprilike svaki taj razgovor je tekao približno ovako : „Ej, matori, dođi ovamo! Odakle si ti ?” A ja odgovaram : „ Pa ja sam odavde, sa Detelinare“. „Ne laži, koga poznaješ odavde, koga znaš“ ? A ja ne znam nikoga , tek sam stigao, možeš misliti tog driblanja.

D: To nije bilo ništa novo, dešavalo se to i u ostalim delovima grada.Pošto sam ja sa Klise, u moje vreme to baš nije mnogo popularno pa sam svima lagao da sam sa Salajke ili baš iz Save Kovačevića, tamo mi je živela tetka i deo detinjstva sam tu proveo, imao sam dosta drugara, to mi je bilo nekako najbliže , a prolazilo je,haha.

  • Jeste, bila su gadna vremena.Mogao si gadno da nastradaš ako se ne svidiš lokalnim siledžijama.Posle sam živeo jedno vreme na Grbavici.Sad živim na Limanu.

D : Znači ,“dođoš“ na Limanu ?

  • Jeste, pravi sam „ dođoš teški“ ali volim Liman.Ipak, u šali, uvek govorim da sam sa Detelinare, to ne vole Limanci.

D : Ne znam šta bih te još pitao .Hvala ti mnogo na potrošenom vremenu.

  • Ma ništa, blic pitanja. To najviše volim. Daj sad Brku pa njega malo propitajte.Hvala i vama.

                                                                 NIKOLA ŠKORIĆ

nikola-1

D : Sedi ovde.Sve nam lepo priznaj, hahaha.Tako, lepo.

  • Evo, spreman sam , pitajte.

D : Sve što znamo o Nikoli Škoriću je da je rođen u Rijeci, rokerskom gradu.

  • Da, pankerskom. Rijeka je bila pankerski grad pre Novog Sada.I onda sam došao u drugi pankerski grad, haha

D : Jesi li živeo na Klisi ?

  • Ne, otkad sam ovde stalno sam na Limanu, ustvari, nešto kratko sam bio u Kraljevića Marka, ali uglavnom sve ove godine sam Limanac.

D: Izvinjavam se, pogrešna informacija.Došao si kao tinejdžer ?

  • Da, završio ovde Gimnaziju „Svetozar Marković“, i onda upisao Filozofski, završio za Profesora Istorije

D : Nisi nikad radio kao profesor ?

  • Nešto malo, jako malo.Radio sam tri meseca na zameni u Gimnaziji „Laza Kostić“.A predavao sam engleski u privatnoj školi „New Vision“.Još postoji ta škola.To je bilo fino iskustvo.Tamo sam radio jedno osam godina, sigurno.Svašta sam još radio, prodavao sam opremu za grejanje, nosio bandere.Baš svašta.Od svoje devetnaeste godine sam stalno bio zaposlen sa vrlo malim prekidima.A ovo ovde, RTV, „Državni Posao“ , pre toga „Noćna Smena“ i „Velika Srbija“.To je sve slučajno počelo, stvarno igrom slučaja , ali ispalo je dobro.I traje, još traje.

D : Kaži mi, to mi je osnovna ideja kojom sam hteo da se vodim tokom ovog razgovora, šta voliš da gledaš, da slušaš ? Hteo sam da vas predstavim kao obične ljude koji se ne razlikuju od ostalih.

  • Pošto sam završio istoriju, to je kao neki usud, volim sve što je staro.Ne mogu da se podičim da pratim nove savremene muzičke trendove, nego nekako, kako vreme prolazi sve više idem u prošlost. I kao klinac preferirao sam taj neki hard-rok.Imao sam veliki uticaj jednog mog rođaka koji je bio „matori hipik“.On mi je bio uzor.Išao je stopom u Stokholm na Stonse.On je, verovatno, tada živeo najbolje od svih u to vreme, u staroj Jugoslaviji,haha.I tako sam počeo sa tim pločama koje sam dobijao od njega.U to tinejdžersko doba su mi idoli bili Hendriks i Azra.Dosta sam voleo i Guns N Roses. Kada se pojavio grandž tu sam baš otkinuo.Jako mi se svideo taj pravac.I to je celoj mojoj generaciji bilo baš „van konkurencije“.Gotovo svi iz mog društva su voleli te „grandž“ bendove.A u poslednje vreme mnogo slušam bluz, kantri, Toma Vejtsa mnogo slušam.I malo mračniji zvuci me dosta privlače.Valjda to ide s godinama. Vejts je valjda jedini muzičar za čiji bi koncert bio spreman da izdvojim neke veće pare, haha.

img_2300

D : Jesi li gledao naš „Tribute bend Toma Vejtsa“ – „Rain Dogs“ ?

  • Jesam, dobri su, dobri su „Rain Dogs“.Odlično to izvode.

D : Još nešto ?

  • Pa, eto, baš mi je žao što nisam otišao na ovaj poslednji koncert Leonarda Koena u Beogradu.Imao sam kartu, ali sam bio sprečen, zbog obaveza.Drugu šansu neću imati jer je čovek od skora pokojni.Stvarno šteta.Mnogo mi je žao što nisam otišao na taj koncert.

D : Šta voliš da gledaš ?

  • U zadnje vreme, kao i svi, uostalom, stalno gledam neke serije.Svi smo postali okupirani serijama.ima tu dosta dobrih stvari.Puno se ulaže, jaka produkcija.To prelazi već u bolest, u hiperprodukciju, toliko se toga snima i naravno da se to sve ne može ispratiti.U zadnjih par godina najviše mi se dopala serija „Fargo“.Ja jako volim braću Koen i mislim da su genijalni.To je serija nastala na osnovu njihovog istoimenog filma.Pratim i „Igru prestola“.Iščitao sam i knjige.To je baš svetski hit, i meni se dopada.Malo su možda i preterali, naročito knjige, nema im kraja, al’ dobro, prodaje se.Ljudi to vole.I ja volim tu epsku fantastiku kao i Dime ali mi je Tolkin u tom žanru i dalje neprevaziđen.Ko klinac sam zapatio „Gospodara prstenova“ pa mi je ostao u srcu.Volim i Marvelove superjunake.Nisu mi loši ti NETFLIXovi „Daredevil“ i „Luke Cage“ i slični.Ma, gledam svašta.I previše.Dobar mi je i „Luter“ i švedski krimići.Veliki se tu novac vrti, očigledno se dobro prodaje pa se i snima.

D : Sport ?

  • Što se tiče sporta košarka mi je uvek bila broj jedan.U srcu na prvom mestu.Fudbal, na sedmom, recimo.Između, ništa, skoro ništa.To neko gledanje i praćenje sporta mogu da zahvalim svom ocu koji je pratio apsolutno sve što se ubrajalo u sport.Zanimljivo je da više znam sportskih junaka iz osamdesetih nego danas pošto se kod nas u kući gledao isključivo sport.Tata je bio uvek veliki „Partizanovac“, mada smo  u to vreme, u Rijeci, bili lokal-patriote pa smo išli redovno na „Kantridu“ da gledamo utakmice.Jedino kad je igrala protiv „Partizana“ nije navijao za „Rijeku“,haha.Ipak, u zadnje vreme sam se od fudbala prilično „ohladio“.Ne mogu da kažem da navijam ni za koga pošto smatram da se to pretvorilo u suštu suprotnost onoga što sport treba da predstavlja.Najviše mislim na domaći fudbal, mada ni svetski fudbal nije imun na te bolesti.Previše je para u svemu tome da bi se bilo šta prepustilo slučaju.

D: Šta još imaš zanimljivo da nam kažeš u vezi sporta ?

  • Sin mi je pre skorog vremena počeo da trenira košarku, pa sam sa njim počeo ponovo da gledam NBA, EvroLigu…I još uvek jedino uživam dok gledam košarku.Kao klinac imao sam idole – Leri Birda, Medžik Džonsona, Majkla Džordana.Dok su igrali Divac i Stojaković navijao sam za Sakramento.

D: Ja lično ne volim puno NBA.Sve mi je to kao polu-namešteno, kao cirkus, predstava.

  • Jeste, ali ne možeš da kažeš da to nisu atlete, vrhunski igrači, ima šta da se vidi tu.Ipak, mislim da je novac pokvario skoro sve, nema više tu draž, te igre, tog nadmudrivanja protivnika.Ukratko, pre je akcenat bio na igri, sad je na novcu.Jako je teško ostati normalan u svemu tome kad ti, recimo, kao tinejdžer dobiješ ogromne količine novca.profesionalni sport je postao kao takmičenje „modernih gladijatora“.Zanimljivo mi je da slušam šta ima da kaže Duci Simonović.Ponekad i pretera, ali je dosta toga u pravu.On to dosledno govori već četrdeset godina i tu mu skidam kapu.Da rezimiram, trudim se da mi navijačke strasti budu na minimumu.Ne znam kad se to izgubilo, kad su navijači jednih naših klubova prestali da navijaju za ostale naše klubove. Sad navijači Vojvodine, Partizana, recimo kad Zvezda igra protiv nekog stranog kluba, navijaju protiv Zvezde.I obrnuto, Zvezdaši takođe to isto rade.to mi je neshvatljivo.

D: Ja sam takav, moram da priznam, ja sam Vojvodinaš i uvek navijam protiv Zvezde i Partizana.

  • To nije lepo,haha.Mada donekle mogu da i razumem.Jer sad je baš specifičan momenat, da ne širimo tu priču, zašli bi već u politiku.

D: Mi na DOTKOMU izbegavamo svaku vrstu politike, tako da ćemo ovde završiti naš kratki razgovor.Zahvaljujem ti, iz sveg srca.

  • Bilo mi je zadovoljstvo.

                                                                     MLADEN URDAREVIĆ

mladja-1

D : Mlađo, jel bi ti rekao par reči za naš sajt ?

  • Pa, ako treba. („Treba,treba, upada Dimitrije – „I najavi radio što su sad skoro krenuli“ !)

D: Da, da, radio.Ja sam fan „Alarma“ ili već kako se sad zove vaša emisija.

  • „Alarm“ ili „Kod Daška i Mlađe“.Krenuli smo 29. novembra, na stari Dan Republike, uz veliku pomoć i neke novčane priloge vernih slušalaca, osnovali smo svoj privatni internet radio i idemo svakog radnog dana od 7-10 sati, a ostatak dana ide muzika.Kvalitetna.

D: Slušao sam, i drago mi je što ponovo radite i što vas ponovo možemo slušati, ali imam jednu ozbiljnu primedbu.Bitrejt je 64 kb/s, što je, po meni, kriminalno.Da bi se uopšte slušala muzika potreban je veći bitrejt. Za govor nije problem, ali kvalitet zvuka je loš.

  • Morali smo da napravimo kompromis, da smanjimo bitrejt da bi nas što više ljudi čulo.Taj odnos bitrejt / broj slušalaca određuje cenu zakupa servera pa smo morali da idemo nauštrb kvaliteta zvuka.Ali, popravićemo, vremenom.Problem je to velik, ali tek počinjemo.Mada neki kažu da je ovako bolje, duplo manje potroše megabajta kada skidaju,haha.

dasko-i-mladja

D: Skoro sam pričao sa čovekom koji se vrlo razume u tu materiju, pravljenje internet radija, jer sam i ja čak došao na neku ludu ideju da osnujemo DOTKOM radio.On mi je rekao da je trenutno najbolje puštati muziku u AAC formatu, ne u mp3, jer je kvalitet zvuka bolji a bitrejt manji.On kaže da je ekvivalent AAC 32 kb/s – 160 kb/s u mp3-ju.Velika razlika u protoku .A postoje ti konvertori koji očas to prebace iz jednog u drugi format.

  • Zanimljivo, nisam razmišljao na tu temu.Ipak, zasad ostaje ovako jer nas većina ljudi slušaju zbog naše priče i nisu toliko muzički osvešćeni i nije im toliko bitan taj muzički deo.Njima i ovaj kvalitet zvuka – „pije vodu“.Šta da se radi, posle svih problema nagomilanih uspeh je da uopšte radimo.

D: Sve znam i sve mi je jasno.Nego da pređemo na drugačija pitanja.Naš kolega sa DOTKOMA i iz Pošte , ilustrator,  Hugo Nemet je tvoj saborac iz benda „Ragman“.Imaš li vremena za bend, svirate li ?

  • Ne sviramo, nemamo vremena.Rastrzan sam na sve strane.Malo ću ovih dana sa jednim drugarom koji dolazi iz Rijeke, Zlatkom nešto sviruckati ali ništa ozbiljno.Voleo bih posle Nove Godine da nađem malo vremena da ponovo počnemo da vežbamo.Voleo bih da „Ragman“ snimi taj četvrti album.Mada, kad će biti vremena i volje , videćemo.
  • img_2298

D : Otprilike znam tvoj muzički ukus, ali, reci šta slušaš trenutno? I ti si izašao iz panka,mislim, tvoji počeci su pankerski.

  • Naravno, kao i većina mojih drugara i kao većina ljudi iz te generacije.Svi smo visili u „Maximum Rokenrolu“ i tamo formirali svoj muzički ukus.Šta je stizalo raznim „underground“ putevima to smo i usisavali u sebe.Fan sam „Replacementsa“ i „Husker Dua“ i uopšte te muzičke scene osamdesetih i to slušam i dan-danas.Mada, volim i soul i rokabili i još brdo stvari.Volim i da sviram i da slušam.Naročito volim sa Hugom da sviram.

D : Hugo je takav kuler, sjajan tip.Slažeš se ?

  • Naravno, Hugo je izuzetno talentovan čovek, multi-talentovan i ja ga baš obožavam.Kako dobro crta, tako dobro i svira. On tako lako napravi pesmu kakvu ja nikad ne bih znao da napravim.Kod njega je sve tako lako.A vrlo je opušten, ali, malo voli da je u drugom planu.Vrlo je skroman tip.Ima veliko srce i dobar je čovek.

D : Stižeš li da gledaš nešto? Neke filmove, serije? Šta ti se dopada ?

  • Gledam.Moj ukus je ipak malo alternativniji od većine. Sad pratim jednu britansku seriju, zove se „Detektoris“ i vrlo mi se sviđa.Izuzetno je duhovita a ja volim britanski humor.Dopada mi se i „Portlandia“ gde glumi Fred Armisen koji je dugo bio u „Saturday Night Live“.To je serija sastavljena od skečeva.Isto mi je vrlo duhovita.Silom prilika, i zbog posla kojim se bavim moram da gledam da bih bio aktuelan.Da bih napisao neki scenario za „Državni Posao“ trudim se da budem informisan i aktuelan.Inače, cela ekipa je sastavljena od – fanova.Mi se jako „ložimo“.To nam je nekako zajednička osobina.Neko se „prima“ na fudbal kao Dime, neko na muziku kao Ćira, Nikola na serije, ja na sve živo,haha.

D : Za kraj razgovora,ukupnog razgovora sa ekipom „Državnog Posla“, preporuči nam neku knjigu. Šta čitaš, trenutno ?

  • Čitam trenutno, biografiju Stivena Fraja, britanskog glumca, koju sam, čudom našao na Najlonu.I to englesko izdanje, knjiga se zove „The Fry Chronicles“ .To preporučujem. I preporučujem knjigu „PakaoMajkla Hejstingsa koji opisuje II svetski rat na malo drugačiji način, kroz živote i sudbine ljudi, pojedinačno.Meni je interesantno jer je retko ko obrađivao tu temu na taj način a meni je zanimljivo jer sam istoričar po profesiji.

D: To bi bilo to.Hvala puno.Hvala celoj ekipi što ste nam izašli u susret.

  • Ma ništa, hvala vama !
  • img_2302