Jeste li skoro gledali vatromet                                  ?


fireworks-dotkom-ship-freedom-old-mention

Jedan od ovih divnih,world-war-i-in-1915-serbia-army potpuno novih i otkačeniji od prethodnih!!! Još više i više sagorelog kisika radi par minuta zabave. Međutim, kada se ti minuti skupe na gomilu, minut postaje sat. Sat postaje dan, dan – godina, vek- istorija! Tako se i istorija naroda sa ovih prostora, morate priznati, vezivala skoro najčešće, upravo za vrstu spektakla kao što je dobar vatromet! Pa makar i po cenu smrti. +

Ja sam kao klinac, ipak, imao uz lektiru o tome kad je bila koja bitka koje Armije, koliko je bilo mrtvih, ranjenih, zarobljenih. Koji su im brojevi ličnih karti i da li su urinirali jutros !!! To je bilo ludo. Ali voleli smo petarde! Međutim, tad ne samo da se nije moglo doći do kutije “kresača” nego ih je bilo teško nabaviti i na komad. Da smo hteli bojevu municiju mogli smo da se naoružamo k’o klinci iz “Cita de Deus“i krenemo u krvav pir. Tog “vatrometa”, nažalost nije manjkalo.

Međutim. Vatrometa nije bilo Nigde ! Imali smo “dimnjake”, vojne signalne bombe u boji. ” Bengalke” – velike baklje koje si mogao nabaviti samo preko “Debelog Futoga” koji je vodio “Red Firm“. I to je bilo, skoro, pa to. Ali ostala je još jedna stvar koju smo mi na brdu voleli da radimo jer smo imali savršene “udoline” za zvuk i odjek. Efekat je bio takav  da su matoroj baba Cviji popucali prozori! Ali je detonacija bila moćna! Srećom, uvek je bio neko stariji koji nam je prodavao foru kako da napravimo što veću buku, prasak. A da pri tom događaju, bude što manje oštećenja oko mesta detoniranja. Praktično, vojnički, jednostavno rečeno. Mi smo se igrali sa MES-om. Materijalno Eksplozivnim Sredstvima. Čikam svakog ko je bio tinejdžer devedesetih da mi kaže da nije pucao karabitom? Ako nije, onda i nije bio tinejdžer. Bio je kao Bane dobri sin. 😉 Ćao Đ.!

red-star-crvena-zvezda-fudbal-igrac-dotkom-baklada-red-firm-vojvodina-novi-sad

Dakle, posle svih tih piromanskih stvari, na kraju je spala knjiga na jedno slovo. K. Kao … Ne kao to. Kao, Karbit! Karbit je… Jedinjenje kalcijuma i ugljenika dobijeno topljenjem kreča i ugljena u električnoj peći, koje s vodom daje acetilen a upotrebljava se za zavarivanje, za rudarske lampe i sl. Otprililke !!!! Da ne davim. Mi smo to grumenje dobijali od ljudi koji su imali aparate za varenje. karabit-veliko-pakiranjeI caka je bila u sledećem. Pošto je stvar bilo “total illegal“, moralo se raditi u tišini. Ali kako ?!! Kad želimo da svi na kraju čuju? … I onda smo prestali da razmišljamo o tome, o lovi za petarde, o vatrometu, itd… Sve što ti je trebalo su bili kantica od neke farbe ili lepka, malo karbita, oko 10 grama. Par ludaka od drugara i šibica. 😉 Šibica je bila najveća caka! Trebalo je da se izbuši rupa na dnu kantice. Samo koliko ekser da prođe. Onda neko drži kanticu začepljenu na tom mestu prstom, a ostali se ispljuju na parče karbita u dnu. Čim završe prvi deo kantica se zatvara. Ovaj što je drži začepljenu kako gas ne bi iscureo kroz rupicu je spušta na zemlju. Centrira poklopac. Drugi na njegovu komandu staje nogom na kanticu, držeći je čvrsto, postrance. Prvi se udaljava i onda dolazi glavna faca! Čovek sa šibicom!!! 😀 Mnogi su koristili zapaljen štap. Ali nama je šibica davala prednost da pucamo na raznoraznim mestima i bezbedno se prebacimo, neupadljivo na drugu lokaciju. Bili smo svi Toma Sojer.

tom-sawyer-tom-sawyer-2011-film

sime-vatromet-prodaja

I pogle sad. Nema više ludaka sa Klise da pucaju karabitom. Bure. Nema više ni karabita. Sad imaš gomilu radnji gde u svako doba dana možeš naći gomilu exploziva k’o “dobar dan”. Legalno. “Clean”. Zabava je nestala i ostalo je samo takmičenje. Ko će ispaliti veći i lepši vatromet . Računa se lokacija, redosled ispaljivanja, račun od dobavljača da se utvrdi koja je po stopi porezovanja drugačija nego u binarnom sistemu mikro konfuzivne metodike rada. O sigurnosti? Ko će o tome još da brine!!! Ma brinućemo se svi !! Napadaju i staju u odbranu svog piromanskog gena, doduše, sada mnogo ublaženog, pa eto i lepog. Mora se priznati. Pa ipak, sve što na kraju nedostaje onima koji to stavljaju na ulicu je kako da to prodaju bezbedno. I samo dok se onaj koji kupuje ne zaštiti na propisan način i ispoštuje sve zahteve da bi se vatromet mogao započeti, ne događa se nikakav veći problem. Ali ako ga se dohvati amater, ume da bude od urnebesnog do strašnog. A ako bi ga se dočepala neka vojno-obučena budala… bilo bi belaja.GulP!

Sve u svemu ća bi rekli Dalmatinci: ” Molarija ! Ajmo se veselit’ !!! ” (I onda zvižduk, u “prste!”)

                                 N E     B A C A J T E       P E T A R D E !

                                                 STOP PETARDAMA !!!!