Prođe i ta 2016. godina. Retko odvratna. Što se mene lično tiče imao sam i gorih, ali na globalnom nivou, na polju muzike i kulture uopšte, bila je grozna. Spisak umetnika koji su prestali da postoje (bar kao živa bića) je podugačak, rekao bih predugačak. Ipak, na polju kreativnosti uopšte nije bila loša. Bar, za moj ukus…

Muzike sam se naslušao, prilično. Mada, ni približno koliko sam želeo. Slušao sam je na plejeru na putu do posla i od posla, kod kuće kad sam imao vremena na HI-FI sistemu, kad je smetalo ukućanima onda sa slušalicama na ušima, na raznim koncertima… One muzike koje nisam želeo da slušam, takođe sam se naslušao. Ne svojom voljom, naravno.

Na kraju kad svedem utiske, ostalo je tu nekoliko albuma kojima ću se često vraćati, a par diskova je već ušlo na moju večnu TOP listu. Pa, pređimo na stvar.

O nekim albumima koji su mi se svideli već sam pisao na stranicama DOTKOMa. Novi Devon Allman – „Ride or die je često puštan u mom plejeru i krajnji utisak je da je to ploča od 50 minuta krajnje raznovrsnog bluz-roka i ploča uz koju nećete uzalud potrošiti vreme. Albumi sličnog žanra koji su mi se, takođe, svideli su i ona BLINDISDE BLUES BANDA – „Journey to the stars i ona četvorice braće Braun – BROTHERS BROWN – „Dusty Road“ sa istoimenim hitom, verovatno pesmom koju sam najčešće puštao ove godine. Neverovatno zarazni spoj Dire Straitsa, Erica Claptona i gospodina koji se odaziva na ime Chris Rea.

Hteo sam da napravim TOP 5 omiljenih mi albuma ove godine, ali sam ipak spisak morao proširiti na TOP 10 jer neke albume nikako nisam smeo da izbacim sa liste. Neki albumi bi verovatno ušli na listu da sam imao više vremena i da sam ih više puta preslušao. To naročito važi za bendove kao što su Gojira, Meshuggah, Fallujah, Obscura, Textures, Ten Foot Ninja, švajcarski poweraši Freedom Call  i nešto blaži The Dear Hunter, Marillion i Port Noir kao i Leonard Cohen i Iggy Pop, ali, jednostavno, nisam ih preslušao više od jednom-dvaput. A čini mi se da su snimili odlične albume. Dakle, ovako…

10.KATATONIA – „The Fall Of Hearts“ (Na ovom albumu Jonas i društvo su uplovili malo i u „prog“ vode što je po meni, naravno, veliki plus. Mišljenja sam da je falilo samo više tzv. hitova da bi ovaj album bio na višoj poziciji. Kako sam već naveo u članku koji sam napisao na stranicama ovog „Zabavnika“ još 1. juna –  „Fall of hearts” je jedna od onih ploča koje imaju nekoliko slojeva i koje se moraju slušati sistematski i u više navrata. To što su ovo vremena u kojima vlada hiperprodukcija i u kojima, generalno, nemamo previše vremena za detaljno slušanje muzike može da bude i minus. Ja ipak , toliko volim ovaj bend da je broj pluseva koje bih im dodelio – beskonačan.

9.FATES WARNING – “Theories Of Flight” (Tek posle n-tog slušanja shvatio sam da mi se ovaj album sviđa. O, itekako mi se sviđa. Trebalo je vremena da ga svarim ali, vredelo je. Jedan od mojih omiljenih bendova, večito u limbu između undergrounda i mainstreama, napravio je još jedan sjajan album kojem ću se sčesto vraćati, ali, gle čuda moj omiljeni pevač Ray Alder je ove godine pevao na još boljem. O tome na vrhu liste 🙂

8.THE LIVING END – “Shift” (Bend oformljen još krajem osamdesetih izdao je svoj najbolji album do sada. Njihov stil ustvari je konglomerat punka, rocka, rockabillyja pa čak i popa što se može čuti u više nego izvrsnoj Staring Down The Barrel”, apsolutnom hitu za ovo leto. Ova ploča je omaž “osamdesetim” godinama i to je argument više da joj se često vraćam).

7.RIVERSIDE – “The Eye Of Soundscape” (Posle smrti gitariste Pjotra Grudzinskog u februaru, pomislio sam kako će im trebati godine da se oporave i izbace nešto kvalitetno. Čak sam bio i skoro ubeđen da će se bend raspasti. Do toga nije došlo, ali je zvuk grupe drastično promenjen (bar na ovom izdanju, koji i nije klasično zvanično izdanje benda, više neki “intermeco” dok ne razmisle kojim bi pravcem krenuli. Dakle, dupli instrumentalni album, po formi nije skup pesama, kojem pi po “defaultu” trebalo često da se vraćate. Vraga, meni je baš prijala kompilacija nekih starih, ponovno snimljenih pesama i nekih skroz svežih ambijentalnih instrumentala. Apsolutno, ploča uz koju sam najčešće “meditirao” ove godine).

6.TESSERACT – “Errai” EP (Još jedan “intermeco” još jednog omiljenog mi benda. Četiri pesme sa albuma “Polaris” ogoljene do kostiju i prepuštene pevaču Danielu Tomkinsu da nam prikaže svu njihovu lepotu. Moram priznati da je u tome potpuno uspeo.)

5.TESTAMENT – “Brotherhood Of The Snake” (Velika četvorka “thrash metala”- Slayer, Metallica, Megadeth, Anthrax je 2016. godine, svaka ponaosob, izdala vrlo dobar album i dokazala da taj zvuk itekako još uvek ima šta da ponudi. Meni lično se ove godine od takvog zvuka najbolje “primio” novi album, večito nezasluženo zapostavljenog, Testamenta, koji je na ovoj ploči dokazao da zaslužuje epitet “veliki”. Brze, glasne i moćne pesme sa ovog albuma oduvale su prašinu sa mojih zvučnika, jer sam ih prilikom slušanja često odvrtao daleko više od “proseka”. Moćna ploča i moćno pevanje Čak Bilija).

4.DAVID BOWIE – “Blackstar” (O ovoj ploči je već sve rečeno. Fascinantan testament jednog od najvećih umetnika u istoriji čovečanstva).

3.AMIGO – “Little Cliffs” (Najveće iznenađenje u protekloj godini. Debi album koji me je pomerio sa stolice i koji će zauvek ostati jedan od omiljenih. Alternativni stoner zvuk na tragu jednog “Helmeta” I “QotSA” ali to je više plus nego minus i to prvenstveno zbog načina pevanja gospodina Podesvika, ali pedesetak minuta ovog albuma prođe brže nego što možete da zamislite i onda samo pritisnite “repeat” i ponovo pođete u šetnju pustinjskim krajolikom, kanjonima na kraju horizonta sa jedne strane, a sa druge polusasušenim palmama. Izvrstan, zaista izvrstan album, vrlo slušljiv i zarazan).

2.REDEMPTION – “The Art of Loss” (Moj već pominjani omiljeni pevač Ray Alder ima još jedan bend u kojem zarađuje platu sem FATES WARNINGa i iako ne mogu reći da mi se više sviđa od prog legendi, moram priznati da je ove godine REDEMPTION napravio bolji album. Od prve do poslednje minute, a na dvostrukom deluxe izdanju minuta ima ukupno 100, nema praznog hoda, nema dosade. Atmosferični progresivni metal izlomljenih rifova – baš onakav kakav volim i kakvom ću se često vraćati. Ovo bi bio album godine da nije…)

1. ROTTING CHRIST – “Rituals” (Grčki velemajstori “nezgodnog” imena imaju diskografiju punu “nebrušenog dragog kamenja”. Moram priznati da mnogo ljudi nije prepoznalo ogroman kvalitet ovog benda, ali isto tako, moram priznati da mi je neizmerno drago što sam ja taj – jedan od retkih koji je umeo da shvati kakav kvalitet poseduju braća Tolis (Sakis I Temis). Jedanaest neverovatnih pesama sa nesvakidašnjom atmosferom i vanvremenskim rifovima vode u predvorje pakla. Sreća moja što sam ateista pa sve to posmatram samo kao umetnost).

DOMAĆA LISTA

O većini albuma sa ove liste već je pisano na ovom sajtu tako da bih “palamudio” nego samo nabrojao najbolje diskove koje sam uspeo da saslušam više puta da bih mogao da dam objektivan sud.

5.DREDDUP – “DEATHOVEN : Rebels Have No Kings” / WOLFS HUNGER – “Bežte živi,vraćaju se mrtvi) (Dva fantastična albuma, svaki u svom žanru, kvalitetni u svakom pogledu)

4.DR.POINT BLANK – “Povratak Korenima – Gitarologija” / ASYMMETRY – “Fragility”

3.PROLEĆE – “Bezobrazluk”

2.HIQULUS – “Unique”

I aposlutni pobednik 2016. godine po mom skromnom mišljenju :

1.RAIN DELAY – “Selenophilia”

Nadajmo se da će nam 2017. Godina doneti bar ovoliko dobrih ploča kao prethodna i da će ROKENROL pobediti NEUKUS !

                                                 ZORAN POPNOVAKOV