Ove nedelje smo razgovarali sa Draganom Đorđevićem, novosadskim frizerom koji je nakon skoro dve decenije jedan zanat zamenio drugim. Poput mnogih drugih i ovaj put stvar je počela zbog finansijskih problema i ličnog interesovanja, ali zameniti frizerski salon brodskom palubom, to je potpuno drugačija stvar. Pogotovo kada je ta paluba, paluba broda u “panonskom moru”

cam00055

Koje je tvoje osnovno zanimanje?

 – Ja sam po struci frizer. Bavio sam se time skoro 18 godina.

Zašto si prestao da se baviš time?

 – Zato što mi je dosadilo da radim za minimalnu zaradu kod kvazi gazda, koje te ne prijavljuju i kod kojih je šišanje 100 dinara. U principu ako nemaš svoj lokal… Ne isplati se baviti time.

Otkud na rečnom brodu?

 – Jedan rođak već duže vreme radi, pa sam se uz njegovu preporuku zaposlio. Radi se o kompaniji „Rubikon“  iz Beograda. Radimo uglavnom za inostrane firme. Krećemo iz Novog Sada kombijem, pa dalje u Evropu do mesta ukrcavanja. Onda se radi primopredaja smene, pregled broda i ako je sve u redu – polazak.

Šta je tačno tvoj posao na brodu?

 – Priprema broda, odnosno, ventila za utovar i istovar robe.

Dakle ti si „brodski mali“?

 – „Maći“, da.

Pretpostavljam da naravno i tu postoji razlika, mislim na brod. Na kakvom ti radiš?

 – Postoji mnogo vrsta teretnih i putničkih brodova, naravno. Ovaj na kome ja radim trenutno je tanker na kome se isključivo prevozi dizel, pošto je za to namenjen. On je 105 m dugačak i 10,5 širok. Recimo onaj koji prevozi benzin, ima drugačiju konfiguraciju trupa. Uglavnom se radi o trupu broda, zaštitnim komorama i sl.

Koliko vas opslužuje jedan takav brod?

 – Konkretno ovaj na kome ja radim opslužuje četiri čoveka, kapetan, strojar, mornar i ja! 

Pretpostavljam da za to postoje posebne škole ?

 – Naravno, u principu kao i na svakom poslu se uči svaki dan. Ne postoji ista situacija koja se događa, slična da, ali ista ne.  Ja nisam završio konkretno školu za mornara tako da imam u planovima da u bliskoj budućnosti položim školske ispite i naravno dobijem status mornara. Samim tim i plata je veća, ali i obaveze.

S’obzirom da radiš na brodu koji plovi isključivo Dunavom, kaži nam gde je Dunav po tebi najlepši?

 – Moram reći da je bečki Dunav najlepši, zbog prirode najviše. Jako je uzan, recimo, tamo ne mogu dva broda da se mimoiđu. Na sve strane se nalaze šporovi tako da jedan brod uvek mora da sačeka da prođe drugi. Ponekad i čitava kolona. Nekada to traje pola sata a nekada i nekoliko sati. Generalno, svuda je lepši nažalost nego kod nas. Nigde se toliko ne eksploatiše, kamen, pesak, šoder i ostavlja smeće u granju kao kod nas. Životinja ima neverovatno puno. Npr. dabrova ima svuda i samo što pred nama ne glođu drvo. Oni možda jesu štetočine, ali su zaštićeni. Kada naiđemo na bivši drvored njega nije posekao čovek, njega su pojeli dabrovi. Takođe se mogu sresti i videti i ostale životinje koje znamo da žive na reci ali ih ovde ne viđamo ili ih nema.  Žalosno ali istinito.

Šta ti je najteže na poslu?

 – Izgurati zadnjih deset dana! ( smeh) Ne, zaista, kada su ljudi po mesec dana zajedno na brodu ma koliko posla imali i ma koliko se trudili, ljudi krenu da bivaju napeti  tu zadnju nedelju. Mi smo mesec dana na kopnu – mesec na vodi. Bez silaženja. Ja sam doduše bio malo taličan pa smo imali stajanje i u Bratislavi i u Beču, što neki ljudi za 5- 6 godina rada na brodu ne dožive. Nekada se dogodi da ne čujem zvono za buđenje, protivpožarnu trubu, jer kapetan i strojar imaju svoje sobe ispod komande, a kolega i ja na pramcu mosta, tako da kapetan ponekad koristi i to kao mogućnost da nas cimne, a da ne napušta svoje mesto za tih skoro stotinjak metara, međutim umor učini svoje. Bukvalno se mesec dana živi na vodi. Rade se naravno i druge destinacije i za neke druge firme, ali osnova je ista.

Koliko traju radne smene u toku dana?

 – Nema pravila. Kad je utovar ili istovar – nema spavanja. Tek nakon utovara je malo opuštenije, malo. Oni su na svojim položajima a ja radim svoje. Dakle spremanje, ručka, doručka, kabina, palube, rudera…  Sve mora da bude perfektno čisto. Paluba mora da bude čista u svako doba  – picikato! Radi se naravno o čistoj etici posla.

cam00104

Postoje li sujeverja vezana za brod?

 – Možda na brodovima koji plove morima. Za ove rečne ne. Bar ja nisam čuo.

Svi znamo da i dan danas na morima postoje pirati. Postoje li i rečni pirati?

 – Naravno. U Evropi ih najviše ima u Rumuniji. To je bilo često jedno vreme. Meni se nije događalo, ali se zna. Napadnu tako što priđu sa sve četiri strane. Generalno ti ne možeš da se odbraniš, jer oružje na brodu nemaš! Ako izuzmemo kuhinjske noževe, čaklje, odnosno dugačke kuke i  ruke. Tako da je nemoguće odbraniti se kada neko naoružan upadne na brod. Ali to su uglavnom, profesionalni lopovi. Njih skoro niko i ne vidi. Pogotovo noću, kada je brod osvetljen vrlo malo. Neko ko je spreman da ti ukrade teret, dovoljno mu je i 15 minuta. Dovoljno je da je kapetan sam u ruderu – komandi, vozi dok su ostali u potpalublju na večeri za koju ti treba bar pola sata. Za to vreme kapetan se oslanja na radar, jer su to momenti kada se vozi isključivo pravo i njemu je pažnja usmerena ka pramcu. Može da ih primeti ali je to retko. Ili ako brod stoji usidren negde gde je mrkli mrak. Plovidba traje od 5 do 22 časa. To je pravilo, jer kao i u svakom transportnom saobraćaju postoji satnica koliko se vozi, ukoliko prekršiš pravilo izazivaš da te sklone sa reke. Tako da brod negde mora da se usidri. A profesionalni lopovi čekaju upravo takve momente.

img_20161231_091137

Postoji li neki međunarodni  pozdrav na reci između brodova?

 – Postoji. Mi ga zovemo „trotonka“. Naravno radi se o gigantskim trubama koje rade pod jako velikim pritiskom. A kada se na reci nađu dva broda, a kapetani se mahom znaju svi, i krenu da se pozdravljaju… Onda zvoni sve!

img_20161228_074950

Jesi li se nekada uplašio na poslu?

 – Kada prolaziš takozvani šlajz u Grabčikovu, to je prevodnica gde vezuješ brod u praktično jednoj velikoj kadi, gde se ispušta voda i samim tim se spušta i brod. Zavisno od vodostaja to može biti od 20 do 25 metara. To se radi jer je tu brana i kontroliše se nivo vode. Tu postoje vezovi, takozvane bitve, gde se alatom vezuje brod, a alat je vrlo debeli kanap. Nekad je pravljen od kudelje a nekad i od sintetike. I ti sa tim kanapom praktično držiš nekih 2000 tona! I tu ti moraš da ga „cinculiraš“ kako ti hoćeš. Tu sam se uplašio nebrojeno puta kada krene kanap da se zateže do granice pucanja. Doduše meni još nije pukao nijednom, ali sam čuo jednom kada je puklo u toj ogromnoj „kadi“, zvuk je poput bombe!

Postoji li neka rečna baza kojoj morate da se javite kada ulazite u novu državu?

 – Naravno. U svakoj državi obavezno se  ulazak prijavljuje rečnoj policiji, kao i podaci o članovima posade i tovaru. Bez toga se ne prolazi rekom ni kroz jednu zemlju. Kršenje tog prvog pravila košta 500 eura. Zatim postoji određeni broj rečnih kilometara gde moraš da postaviš njihovu zastavu. Zastavu zemlje kroz koju prolaziš, u suprotnom kazna je još veća zbog nepoštovanja zemlje kroz koju prolaziš. Mi plovimo pod slovačkom zastavom koja je na komandi, a na pramcu je zastava zemlje kroz koju plovimo.

Mogu li mornari normalno da žive i imaju porodice s’obzirom na takvo „radno vreme“ od mesec dana?

 – Mogu, naravno. Neki imaju porodice sa nekoliko dece i sasvim normalno funkcionišu. Mi mlađi koji ih još nismo zasnovali smo ipak „k’o pušteni s’lanca“ kada siđemo sa vode.

img_20161231_144427

Šta je sa onim čuvenim pričama o rumu i ženama na brodu?

 – Zavisi kojim ženama! ( smeh) Ne, naravno. Osim ako nisu tu zbog posla. A alkohol nije dozvoljen na brodu. Naravno uvek će se dogoditi da se nađe „čašica“ pre ručka ili pivo posle, ali više od toga ne. Generalno, alkohola nema, jer u svakom momentu moraš biti spreman za “ne daj bože nešto“ .

Ima li vremena za odmor u takvim uslovima života?

 – Zavisi. Nekada puno, nekada vrlo malo. Recimo zadnji put sam za dva dana spavao 4 ili 5 sati, ali sam zato posle toga spavao 10! Što je retkost! Jedino kada se usidriš i čekaš istovar ili utovar imaš malo više vremena da napuniš baterije i naspavaš se. Tada se vrši provera utovara ili istovara „robe“, šalju se informacije, čekaju potvrde i ostalo.

Hoćeš li se ikada vratiti struci?

 – Ne znam. Razmisliću. Ovde je plata ista i kada si na kopnu i kada si na brodu. U svakom slučaju ako ostanem na brodu, kao što rekoh, polagaću razliku školskih predmeta kako bih napredovao.  Trenutno mi se sviđa posao, jer mi je sve još uvek novo, a opet mesec dana učini da se ljudi počnu sklanjati jedni od drugih zadnjih par dana zbog napetosti. Videćemo još šta će biti!

cam00142