Dva filma su obeležila i definisala ’90-e. Prvi je bio Tarantinov “Pulp Fiction” (1994), drugi  beše Deni Bojlov “Trainspotting”(1996). Oba filma su besprekorno uhvatila momentum decenije, savršen su zeitgeist poslednjih 10 godina dvadesetog veka. Sada se ekipa ovog drugog vrnula da nam pokaže šta se u medjuvremenu, za ovih 20 godina desilo sa našim vrlim (anti)junacima.

2017-107

Priča počinje Mark Rentonovim (Ijan MekGregor) povratkom u Edinburg. Izbivao je dugo vremena, živeo je u Amsterdamu gde je i ženu sebi pribavio no sada je toj vezi došao kraj, Renton je pred razvodom i to je jedan do glavnih razloga zašto se uopšte i vraća u rodni mu grad. Prvog koga potraži je dobri stari Spad (uvek simpatični Ijan Bremner), prevashodno zato što zna gde može da ga nadje pošto se čovek sve ove godine nije makao iz svog mega-raspadnutog stana (u mega raspadnutom-soliteru, sa mega-raspadnutom terasom na vrhu istog).

2017-109

A takav mu je i život, manje-više (totalno raspadnut, jel). Spad se nikada nije skinuo sa heroina, mada je i takav nikakav uspeo da zasnuje vezu sa izvesnom Gejl i sa njom dobije sina Fergusa. Spada totalno grize savest, zna da je uništio sve što je mogao i jedino o čemu mašta je da bar jednom vidi osmeh na licima žene i sina. Znajući da takvo šta ne može da im priušti, odlučuje se na poslednji korak -na samoubistvo gušenjem plastičnom kesom (pre toga naravno pribavi impozantnu količinu medikamenata i sjuri sve to u sebe).

2017-113

U takvoj situaciji ga zatiče Renton i spašava mu život cepajuću mu tu kesu sa lica. S tim da pre nego što je uspeo da je pokida, Spad se isprovraćao u istu tako da ja ne znam kojim rečima bih dočarao prizor  kese pribijene uz lice natopljene povraćkom narandžaste boje. Uglavnom, to je prvi susret Rentona i Spada i njih dvojica obnavljaju prijateljstvo, nastavljajući dalje sa druženjem.

2017-121

Sledeći na redu je susret sa Sajmonom aka “Sick-boy”-em (Džoni li Miler). Sajmon je vlasnik prave propasti od birtije i u vezi je sa izvesnom bugarskom prostitutkom Verom Kovach. Sajmon i Vera se bave ucenama bogatih mušterija, tako što Sajmon snima malom kamericom neverovatne seksualne kavalkade Veronike i klijenata joj, te snimke potom stavlja na USB i zahteva od svakog od tih usnimljenih nesrećnika po hiljadu funti mesečno. Uglavnom, susret Rentona i Sajmona je manje srdačan, iako se prvo normalno zdrave & pozdrave, u roku od pola sata izbije tuča na kvadrat, gde demoliraju pola kafića. No, dobro, to je  početna inicijacija, dalje i njih dvojica nastavljaju sa “normalnim” druženjem, ipak su oni bili najbolji prijatelji.

2017-110

Ostao je još samo Begbi (nenadmašni Robert Karlajl), najgori & najludji od sve te ekipe. Begbi robija sve ove godine i, nakon što mu sud ponovo produži kaznu na još 5 godina, odlučuje se na beg. To izvede tako što nagovori svog cimera da ga dvaput probode u predelu stomaka, što ga instant dovodi do zatvorske bolnice iz koje on beži u roku od odmah  (naravno). Odlazi do svoje žene i sina i smesta nastavlja da bude iskonski Begbi – kreće da obija kuće bogatuna, sve vodeći svog sinka sa sobom. U medjuvremenu se sreće i sa Sajmonom koji ga obaveštava da se Renton vrnuo u grad što Begbija više nego “obraduje”, pošto žarko želi da ga nadje i da mu lagano dere kožu na šiljak (zbog poznatih dogadjaja iz prvog dela,jel). Ne moram ni da vam posebno naglašavam kako će  izgledati njihov prvi (slučajni) susret, da se naslutiti.

2017-114

2017-117

I bi bila otprilike okosnica radnje “Trainspotting 2” (susret stare ekipe, ekipe koja se nije videla 20-ak godina i svodjenje starih računa plus promišljanje o tome ko je gde i šta u životu postigao). A kako radnja samog filma dalje odmiče (i dogadjaji postaju sve urnebesniji & luzerskiji), moglo bi se zaključiti da se ekipa i nije mnogo promenila za ove dve decenije. Mada nije baš tako. Najveću promenu u stvari doživljava Spad, kome Renton objasni da je on klasični večni ovisnik i da bi trebao da postane ovistan o nečem drugom, ne o heroinu isključivo. Spad ga posluša i, nakon neslavne epizode pokušaja da postane “ovistan o boksu”, krene da piše jako dobre priče, priče koje opisuju ceo njihov život.

2017-116

Uglavnom, ekipa prvog dela se (napokon) vratila da nam ispriča nastavak priče o omiljenim nam luzerima ’90-ih. I vidi se da su svi, počev od Denija Bojla pa do kompletne glumačke ekipe, iskreno uživali u tome. A pošto su u pitanju i naši (moji) omiljeni luzeri, uživali smo i mi, publika. Sve u svemu, odličan nastavak stare priče i onaj ko je voleo prvi deo, uživaće i u ovom…preporuka (za sve one koji odrastaše u ’90-im i mnogo voleše “Trainspotting”) (y)

2017-112

P.S. Muzika, koja je toliko bila bitna u prvom delu i ovog puta je odlična. Od klasika iz  ’80-ih (“Queen”, “Blondie”, “Frankie goes to Hollywood”, “The Clash”, “Run DMC”)  preko pesama koje su bile zaštitni znak prvog dela (Igi Popov “Lust for Life” I Underworldova himna “Born Slippy.NUUX” (ovog puta odradjena i  obradjena od istih autora pod imenom “Slow Slippy”)) pa do novih snaga (“Wolf Alice” i “Young Fathers”), u pitanju je verovatno jedan do boljih soundtrack-ova 2017 (kako i treba da bude).

2017-120

P.P.S. Dok sam mirno i spokojno gledao film udubno zavaljen u sedište velike sale multipleksa neko mi je u sred centra grada maznuo bicikli. Prvo sam bio izbezumljen od besa a posle skontah, ako je to bila “cena slave” tj. cena koju čovek treba da plati da bi pogledao uredan nastavak kultnog mu filma iz mladosti – onda neka bude tako, svakako se sam film bavi upravo likovima koji (u prvom delu) kradoše sve što se moglo i dalo krasti… 😉

2017-111