Dobili smo priliku da popričamo sa jednim od najmlađih bendova na srpskoj metal sceni, novosadskim „thrasherima“ Deathonation. Pročitajte i prijatno se iznenadite njihovim razmišljanjem i elokventnošću kao i mi.Na pitanja DOTKOMaša odgovarali Ivan, Relja i Siniša. Zborno mesto je ponovo bio kafe “Pero” u Železničkoj ulici broj 10. Zahvaljujemo se osoblju na ljubaznosti i dobroj usluzi. Zahvaljujemo se Gorani Stepančev na posredovanju.

img_2504

  • Otkud metal ? Kad i kako ste počeli da ga slušate, ne da svirate ?

Relja : Sa deset godina sam zavoleo Guns’N’Roses i Metallicu. Inače, moji roditelji takođe slušaju tvrđi zvuk, pa se može reći da to nosim iz kuće. Ćale mi je čak i svirao u bendu Asphyxia, krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina.

Ivan : Kad sam video na Evroviziji Lordi, a godinu- dve kasnije na istoj manifestaciji i Terasbetoni krenuo sam da slušam metal. Vrlo brzo sam otkrio i Metallicu, Megadeth  i ostale bendove.

  • Kako ste bendu dali ime „Deathonation“ ? Šta uopšte znači to ime ?

Ivan : Priča je krajnje apsurdna. U srednjoj školi je jednom profesorica geografije rekla „da će svi Srbi stati pod jednu krušku (ili šljivu), pa me je to asociralo na – „smrt nacije“ – Death o’ nation, a ujedno znači i kad se izgovori – detonacija. Tako da je to jedna zgodna igra reči. Banalno, ali to je cela istina.

deathonation-thrash-1

  • Čini mi se da “thrash metal” doživljava renesansu. Svi veliki “thrash” bendovi su u zadnjih godinu dana izdali ploče i svi su snimili vrlo dobre i odlične albume. Slažete li se sa tom konstatacijom ?

Relja : Meni se jako sviđaju i novi Slayeri i nova Metallica. Takođe i Testamenti i Kreatori su objavili odlične albume. Ma i ostali. (smeh)

  • Zvučite mi prilično „old school“. Hteli ste tako ili, jednostavno, nije bilo para za malo nabudženiju produkciju ? Znaš šta hoću da kažem, kao da ste izašli iz osamdeset osme.

Relja : Mislili smo da je to pravi zvuk za naš bend.

Ivan : Da, bar za prvi album, a videćemo kasnije, očekujem na drugom malo više progresije kako u muzičkom, tako i u produkcionom delu. Očekujem da ćemo i mi kao muzičari napredovati, ali se nadam da će to pratiti i produkcija, u skladu sa našim mogućnostima.

  • Jako ste mlad bend (bar po godinama), ali ste, evo, već uspeli da izbacite i EP i full album. Koliko uopšte postoji Deathonation ?

Ivan : Deathonation, zvanično postoji od 2013. godine, a nezvanično od 2012. kada smo gitarista Predrag Andrejević i ja pokrenuli tu priču. U septembru 2013. su nam se pridružili Relja i Vlada, a Siniša nam se priključio kasnije, 2015. godine. On nam je treći bubnjar, zvanično (posle Mihajla Međedovića i Alena Grujičića).

  • To je izgleda postala moda – menjati bubnjare ?

Ivan : Pa, ne znam (smeh). Tako se namestilo, tražili smo bubnjara koji nam potpuno odgovara. Sa drugima se nismo pronalazili kao muzičari.

Relja : Prvi nije voleo „thrash metal“, sa drugim smo imali neke nesuglasice, valjda smo uboli sa ovim trećim (smeh).

deathonation-thrash-3

  • To nekako prelazi u moje sledeće pitanje . Predstavite članove grupe.

Ivan : Ja sam Ivan Falb – pevač

Relja : Ja sam Relja Škrbić – ritam i solo gitarista, istu ulogu ima i Predrag Andrejević

Siniša : Ja sam Siniša Nikolić, bubnjar

Ivan : Fale nam gitarista Predrag Andrejević i Vladimir Čokorilo, basista, koji su trenutno odsutni.

  • Gde ste dosad nastupali i koji vam je koncert ostao u sećanju (po brojnosti, atmosferi ili ukupnom utisku) ?

Ivan : Po brojnosti i atmosferi bih izdvojio naš nastup na „Zlofestu“, decembra 2015. na kojem smo nastupali sa kultnim „Nadimačem“, našim prijateljima „War Engine“, veteranima „Obscured“ i thrasherima „Prototype Unleashed“. Sve novosadski bendovi, osim „Nadimača“.

  • Ivane, moje mišljenje i savet upućen tebi. Ali, podvlačim , to je samo moje mišljenje. Mislim da bi veća upotreba „growla“ obogatila vokalne deonice. Zato mi se na albumu  i najviše sviđa pesma „Soulstealer“.  Pored vokala tu mi je jako dobar i onaj dugi solo i uopšte, nekako mi je najkompleksnija pesma.

Ivan : Ja vokale radim po osećaju. Nekako, već u riffu osetim kojom tehnikom bi bilo najbolje da otpevam pesmu ili neki deo pesme. U „Soulstealeru“ sam osetio da bi „growl“ dobro došao, kao i u još nekim pesmama, recimo „Evil voice“. Naravno, još ću raditi na unapređivanju moje vokalne tehnike, to nije sporno.

  • Nisam vas pitao, koliko imate godina, znam da ste prilično mladi ali ne znam tačno koliko ?

Relja : Ja imam 17.

Ivan : Ja imam 22.

Siniša : Meni je dvadeset.

Ivan : Basista ima 18 , a drugi gitarista ima dvadeset.

deathonation-thrash-omot

  • Gde je sniman album, ko vam je pomagao u snimanju i uopšte, dajte nam nekih detalja o albumu ?

Ivan : Album je sniman u studiju „OWL“, producent je bio Marko Nikolić. Bubnjevi su snimani u studiju „Brutal“. Imali smo varijantu i da bude kucani bubanj, ali naše je mišljenje da našem zvuku više odgovara „live“ zvuk bubnja. Bilo bi jeftinije da se „iskuca“ bubanj, ali nismo to želeli.

Siniša : Za ovu vrstu muzike koju mi sviramo, živi bubanj je kako se kaže, uobičajen.

Ivan : Nisam apsolutno protiv „kucanog bubnja“, ali to je za bendove koji sviraju modernije pravce – metalcore, deathcore, industrial metal. Kod njih to može da prođe, ali mi smo „old school“ i to radimo na tradicionalnji način.

  • Ivane, jel’ ti pišeš tekstove ? O čemu su, koje su teme vaših pesama ?

Ivan : Da, ja pišem sve tekstove. Na ovom albumu nisu konceptualni. Teme su raznolike, od filozofskih i psiholoških tekstova do socijalnih, fantazije i istorijskih tekstova. Nisam se ograničavao samo na jednu temu. Možda sledeći album bude konceptualan, ko zna.

deathonation-thrash-4

  • Da li na koncertima svirate isključivo autorske pesme ili se provuče i koja obrada ?

Ivan : Uglavnom sviramo naše pesme, ali provuče se i koja obrada. Baš na našem zasada poslednjem koncertu, krajem prošle godine smo svirali stvar od Death-a „Crystal mountain“.

Relja : Volimo da sviramo i „Masovnu sahranu“ od „Horor Piknika“ (smeh)

Ivan : Na samim našim počecima smo svirali uglavnom obrade, Metallicu, Kreator, Megadeth…

  • Šta slušate privatno od muzike?

Relja : Ja slušam svašta, od Rainbowa i Doorsa do Kreatora, Destructiona, Sodoma, Metallice i Slayera.

Siniša : Ne slušam samo metal. Često slušam i rok i alternativu, ponekad i pank rok. Recimo, Red Hot Chili Peppers su mi jedan od omiljenih bendova. Imam šarenolik ukus.

  • Mislim da je to vrlo bitno za neki bend, da se ne zarobi samo u jedan pravac i da je važno slušati što više muzike i što više muzičkih pravaca. Slažete li se sa mnom ?

Ivan : Ranije sam slušao isključivo “thrash”, brazilsku školu (Corzus, Vulcano,MX, Atomica, Sepultura), nemačku školu (Kreator, Sodom, Destruction, Tankard). Sada već malo šaram. (smeh)

Siniša : Slažem se. Dobro je za muzičare i ceo bend da čuju nešto novo, drugačije pa to mogu posle i da upotrebe u svojim pesmama. Da iskoče iz šablona, jednostavno. Ubace razne tehnike u svoj stil muzike.

Ivan : Mislim da smo to i uradili na ovom albumu. Ubacili smo neke fazone i iz drugih žanrova metala, ali na način koji se svirao osamdesetih.

img_2513

  • Duga kosa – kratka pamet, kaže stara poslovica. Slažete li se ? (smeh)

Siniša : Naravno (smeh) (bubnjar Siniša Nikolić je jedini „kratkokosi“ član grupe, prim. Red.)

  • Interesuju li se za vas i van Srbije ? Imate li neke ponude za sviranje ?

Siniša : I ne baš. Ne otimaju se za nas.U suštini, mislim da bend sam mora da pronađe način da se reklamira i da traži mesta i termine za sviranje.

Ivan : Nismo zadovoljni ni ponudama ni odnosom ljudi koje drže klubove i mesta za svirke prema nama, ali se nadam da će se i to promeniti.

  • Tara Kerac vam je uradio omot za album. Da li vam je pomagao i u muzičkom delu pošto znam kako dobar može da bude ? Pratim šta je radio u bendovima Disdained, Obscured i Wolfs Hunger .

Relja : Nije nam pomagao u studiju. Za omot smo ga „nahvatali“ preko gitariste Predraga Andrejevića koji je ranije svirao u „Frozen Moonlightu“, a Tara je i njima radio omot. Pre svega nam se svideo njegov rad na omotu EP-ja grupe Toxic TraceChapel of Insanity“ pa smo ga zamolili da i nama uradi omot za album.

  • Čini li vam se da je metal scena u Srbiji malo živnula ? Opet ima baš dobrih bendova, naročito u NS. Da pomenem samo neke – Wolfs Hunger, Northern Revival, Hiqulus, Wolfram, War Engine, vi…

Ivan : Bendova ima, odličnih bendova, ali bojim se da nema publike. Neki klub se napuni samo ako se bend baš potrudi da zainteresuje svoje prijatelje i drugare. Stalna publika koja ide na koncerte postoji u velo malom broju. I dalje je ljudima važnije da kupe „krmaču„ piva nego da plate kartu za koncert.

  • Moram vam reći da je to tačno, jer s kojim god bendom smo pričali za DOTKOM svi kažu isto. Nema dovoljno publike. Publika na underground koncertima su ili prijatelji ljudi iz bendova, ili muzičari iz drugih grupa ili poznanici. Jako malo ima ljudi sa strane koji dođu iz čiste radoznalosti. To je izgleda najveći problem današnje scene. Čini mi se da nikad više nije bilo mesta za sviranje. Ima li nade za metal i RNR uopšte ?

Ivan : Ne slažem se. Mislim da ne postoji mnogo mesta na kojim bismo mogli da sviramo. CK13, Dvorište i to je to. “Kineska četvrt” je vrlo zatvorenog tipa i jako je teško bendu kao što smo mi da se ugura u Fabriku ili Quarter. Do pre pola godine je tamo još i bilo moguće svirati, ali sad se vlasnik promenio, uslovi su se promenili i jako teško je svirati tamo. U „Kineskoj četvrti“ se moglo svirati dok je postojao DC ali on je sad izgoreo… Nekad i kad se ugovori svirka postane problem kada tonac, jednostavno ne želi i ne može da isprati naš zvuk.

  • Jeste li razmišljali da nađete „tonca“ koji bi bio kao šesti član grupe ?

Relja : Naravno da smo razmišljali, ali je problem i zbog finansija i zbog nemogućnosti da se nađe pravi čovek za to.

Ivan : U Novom Sadu tako nešto i može da se organizuje, ali bilo gde da odemo, u neko udaljenije mesto, to je čovek više. Čovek koji mora imati isti tretman kao i ostali iz grupe, znači biti plaćen, a još nismo na tom nivou kao bend.

deathonation-thrash-2

  • Kako organizujete svirke ? Koji su vaši uslovi kad organizujete neki vaš koncert ?

Ivan : Pošto smo sad već relativno afirmisan bend, imamo prava da tražimo neki novac za učešće na nekom festivalu ili koncertu, ali se dosta puta dogodi da pristanemo da sviramo i za plaćene putne troškove. Naš rezon je da treba što više svirati, a da će vremenom neki novac i doći. Nadamo se. (smeh).

Relja : Sve zavisi od toga gde se održava svirka. Nekad pristanemo i da sviramo samo za putne troškove, negde tražimo procenat od ulaznica, a nekad tražimo i nešto para. Sve zavisi koliko budemo uspešni u pregovaranju (smeh).

  • Kako je bilo neko veče na „Festivalu Srpskog Podzemlja“ ?

Relja : Bilo je odlično, s obzirom da smo otvarali festival na jednom od dva stejdža, brojnost je bila odlična. Ceo festival je jako lepo organizovan. Zvuk i oprema su bili super i publika je lepo reagovala, bilo je šutki , crowd-surfinga , pevanja… Skroz smo zadovoljni.

  • Što se tiče opreme, kako tu funkcionišete ?

Ivan : U suštini, nemamo kompletnu opremu, ali imamo dosta toga.

Siniša : Kada sviramo u drugom mestu, nosim činele, doboš i pedalu. Očekujem da timpane i bas bubanj nabavi organizator. To je, čini mi se, normalna stvar i što se tiče drugih bendova.

Ivan : Imamo jedno gitarsko, jedno bas pojačalo, ja imam stalak i mikrofon.Znači, imamo ono najosnovnije, ali ćemo nastojati da dokupimo još tehnike da imamo punu opremu potrebnu za jedan bend. Želja nam je da jednog dana imamo svoj studio i prostor za vežbu.

Relja : U suštini, sve što zaradimo od svirki, ne popijemo nego ulažemo u nas, u opremu ili se „šteka“ za snimanje. Mislimo da je to ispravan put.

  • Da li ste se prijavljivali na „Gitarijade“ ?

Ivan : Prijavili smo se za zaječarsku „Gitarijadu“, ali zaista ne znam šta je sa tim bilo. Ne sećam se razloga zašto tamo nismo svirali, da li su nas odbili ili… nemam pojma. Videćemo da ove godine pokušamo da sviramo na nekoj „Gitarijadi“ u okolini. (Beška, Kisač)

Relja : Koliko se sećam, dobili smo nekli dopis na e-mail kako nismo među izabranim bendovima. Nije više ni važno.

Siniša : Nekad je uslov da tekstovi budu isključivo na srpskom, pa mi tu ne prolazimo.

  • A zašto su vam tekstovi na engleskom ? Ima dosta metal grupa koji pevaju na srpskom jeziku.

Ivan : Ne znam, meni je univerzalni metal jezik – engleski. Nemam ništa protiv pevanja na srpskom, ali, jednostavno, meni je ovako bolje i efektnije.

img_2535

  • Kako pobediti “turbo-folk” koji je toliko popularan kod vaših vršnjaka ?

Relja : Ne trudimo se da ih pobedimo, jednostavno ih ignorišemo. Ne zanimaju nas.

Ivan : Takva su vremena. Neka sluša ko šta hoće. Mišljenja sam da je preveliki medijski prostor dat turbo-folku i da masa jednostavno uzima ono što joj se nudi, bez razmišljanja.

  • Kakva je saradnja sa ostalim bendovima sa scene ?

Ivan : Imamo odličnu komunikaciju sa War Engine, to su naši prijatelji. Odlično sarađujemo i sa bendom Riveroth. Očekujemo i saradnju sa Putrid Blood. U Beogradu isto imamo dosta prijatelja među bendovima, očekujemo da organizujemo saradnju sa Kragujevčanima Deadly Mosh. Još bi trebalo da sviramo sa bendom iz Vrbasa, Haste i Nebulom iz Inđije. Otvoreni smo za bilo koju vrstu zajedničkog rada. Saradnja se svodi na to da jedni drugima pomažemo u promociji benda ili organizaciji svirke.

  • Oseti li se neka surevnjivost između bendova koji sviraju metal ili pank i alternativu ? Postoji li tu neka saradnja ?

Relja : Uglavnom ne, postoji neka barijera, definitivno. Ne znam zašto je to tako, ali jeste.

Ivan : Podele u Srbiji postoje, na svakom koraku i svakom segmentu društva pa tako i u rokenrolu. Zaista nije do nas, ali postoje razlike i u ideologiji i u pristupu. Nije mi drago što je tako, nadam se da će i takva saradnja zaživeti.

  • Koliko emocija ima u vašim pesmama ? Koliko dajete sebe u bend ?

Siniša : Nemam puno bubnjarskog staža, ali od prvog trena u ovom bendu se trudim da dajem sve od sebe, jer uviđam da i drugi to isto rade. Svaka odsvirana stvar me na neki svoj način ponese i zaista uživam u njihovom sviranju. Uporedo sviram i bas. Svirao sam ga ranije u nekim neafirimisanim bendovima.

  • Postoje li i fizički Cd-ovi ili samo digitalni fajlovi?

Relja : Postoje diskovi. To smo uradili na svoju ruku, u tiražu od 110 komada. Nismo vodili evidenciju koliko smo prodali, a koliko podelili, ali moram reći da smo ih slali i za Meksiko i za Indiju, Australiju, Dansku…

Ivan : Dosta ljudi je zainteresovano i za digitalni oblik albuma. Prodali smo nešto i na Bandcampu. Album „ Dragged Into Beyond“ tamo košta 8 Eura a EP „Victim of the night“ i singl „Evil Voice“ se mogu skinuti po principu – daj šta daš.

deathonation-thrash-victim

  • Osim muzike šta vas još zanima. Imate li neki hobi ?

Siniša : Malo sport, rekreacija…

Ivan : Ako je prejedanje hobi , onda je to – mogu da pojedem dve pice (smeh).

Relja : Volim da igram bilijar. Volim da pročitam dobru knjigu. Recimo, već pominjana pesma „Soulstealer“ je inspirisana jednom Lovkraftovom pričom.

Ivan : Da, i ja često čitam. Okrenuti smo nauci.

  • Planovi za budućnost ?

Ivan : Pripremamo nove autorske pesme, sviraćemo što više i što kvalitetnije i to je to. Postoji mogućnost da sviramo na EXITu. Imamo planove za snimanje spota, možda čak i dva, videćemo.

Relja : Mislim da će ove godite izaći bar jedan singl. Ne silimo, kako izađe iz nas.

  • Momci, hvala vam na prijatnom razgovoru i želim vam svu sreću u daljem radu .

Ivan, Relja, Siniša : Hvala i vama !

https://www.youtube.com/channel/UCucHoYZWbBhPVab22_ciu3w