… Il’ dva tri. 

Početkom devedesetih na Trgu Mladenaca počela je da radi pivnica “Kod Crnog Bika”. Za nas tadašnje klince, to mesto je postalo ravno hramu. Nije nas niko izbacivao, niti nas je iko šta pitao, a još manje primećivao! Mogli smo nesmetano da dođemo uveče, jer tada preko dana nismo dolazili i da iskapimo galone tamnog, bečejskog piva! Nije bilo puno love tad. Doduše, nema je ni danas previše… Pa opet, znali smo da “nažickamo” dovoljno da nam bude taman. A kako su se tu počeli skupljati manje – više i svi oni koje smo znali iz viđenja i sa strahopoštovanjem ih gledali i slušali, pa još i kvalitetna muzika – provod je bio zagarantovan! Doduše, više puta je upadala murija nego što je bilo ekscesa. Tu se svi poznaju, pa i kad se zakače sve se reši rečima. A stanari iz zgrade, dal’ zbog buke, što im je stalno bio izgovor, ili zbog ljubomore, kako smo mi mislili, malo malo, pa okrenu 92. Dobro, sad su neki drugi brojevi aktuelni…

pivnica-kod-crnog-bika

U međuvremenu smo počeli da odrastamo…

Tako sam i sa redovnog odsustva iz vojske prvo otišao u “Crni Bik”, pa tek onda kući. Skratili smo mu ime iz milošte. Zvali smo ga i “Crnjara”, “Crno goveče”, a neretko smo znali da kažemo jednostavno “idemo do Bobe”. Pivnicu je prvo vodio Musa, pa je potom preuzeo njegov mlađi brat, Boba. U svakoj kombinaciji podrazumevalo se gde će se otići. Na putu za grad, svirku, po povratku iz centra ili od negde, ali i na celovečernje “otpadanje” i razbibrigu. Pivnica “Kod Crnog Bika” nam je postala omiljeno utočište. I kad smo se, skoro svi, pozapošljavali… Neko sa posla neko na posao – prvo do pivnice “Kod Crnog Bika”. Kao i u svakoj normalnoj kafani – konobari se svi poznaju! Neki su postali i male gradske legende, što zbog humora što zbog ležernosti, ili nečeg trećeg! Mesto je pre par godina, Nidža počeo da puni bendovima… Nidža je bio konobar – pravi! A Inkvizitor Mika je organizovao njemu svojstvene tematske večeri. Tako je “Crni Bik” dobio i svoju drugu stranu.

pivnica-kod-crnog-bika 2

Postao je više klub nego klasična pivnica. Tu možeš sresti svog advokata u separeu sa nekom nepoznatom klinkom, ili ljude koje nisi video godinama, čuti najnovije TIPove za kladionicu, raspravljati besomučno o politici, pokretati debate o raznim pitanjima, ženama, alkoholu i najvećim gubitnicima srpskog i svetskog fudbala, izvaliti glup vic i ostati živ, ili ući u podne na pivo i slušati Pink Floyd ili Sepulturu. Ali, ako slučajno čuješ ruske šansone, nemoj se iznenaditi! “Crni Bik” nije Bajagina “Prodavnica tajni”… U Crnom Biku, nema tajni. Eh, tako je došlo i crno vreme za “Crnog Bika”… Nameti su postali preveliki, a nas je ostalo toliko da naiđemo kao i uvek, samo je malo novih dolazilo. Otvorila su se neka nova, “moderna” mesta. Klinci sve češće slušaju “sve” od muzike. A u tom smislu “sve” se baš i ne sluša “Kod Crnog Bika”, pa su i oni tražili gde to mogu da slušaju “sve” i malo po malo, za Bobu je postalo nemoguće poplaćati sav harač koji je raspisala država. I jednog dana, metalna vrata našeg omiljenog novosadskog podruma su se zatvorila… Ali! Ako ste mislili da je tu kraj – cvrc! Ovog vikenda se ta vrata ponovo otvaraju i do daljneg ostaju otvorena kao nekada! U subotu 15. aprila u 21h počinje da radi pivnica “Kod Crnog Bika”! Inkvizitor Mika će da započne žur sa svojim ludim osamdesetima, a šta će biti dalje dođite da vidite!!!

crnibik_otvaranje-e1491996941750