Nisam, hvala Bogu, profi kritičar televizijskih serija zbog čega će sve ispod biti preporuka a ne recenzija, iako ovo potonje tako znalački zvuči.

Kritičar, dakle, nisam, ali kao i svako od vas imam neke svoje kriterijume. A budući da, (pod uslovom da me interesuje tema i da produkcija nije đubre) volim da gledam takve sadržaje, te da sam se, shodno tome, nagledao svega i svačega u životu, oduševljen sam kada naiđe nešto posebno dobro. Jer ne nailazi često.

Baš zato mi i nije teško da u mislima, bilo kada, pretrčim preko svih takvih sadržaja koje sam u životu gledao, a da su na mene ostavili značajan utisak. Recimo, prva serija koju sam ozbiljno doživeo i upamtio kao tinejdžer bila  je „Homicide: Life on the Street“ o baltimorskom odeljenju za ubistva. O njoj bi se mogao napisati i poseban ozbiljan tekst, jer je, po meni, bila revolucionarna u odnosu na slične sadržaje do tada.

peaky-blinders-walking

Kasnije sam, do današnjih dana, pogledao još tri, možda četiri istinski dobre TV serije. Prosto zabavnih, onih za ubijanje vremena, (jer ga, je li, imamo neograničeno) video sam više, a naravno da sam se usput ovlaš dotakao i mora besmislenog đubreta koje se samo proizvodi i gomila. I ta će gomila da biva sve veća. Novac prosto mora da se okreće. Imali-nemali ideja, industrija nešto mora da radi. I tako oni onda rade… Neki dan sam video da su napravili i seriju po onih nekoliko filmova gde Lijamu Nisonu otimaju ćerku?! Imedžn.

Malo sam raširio ovaj uvod, a razlog je jer me tema vuče da pišem o nečemu uopštenijem što sam primetio da se dešava već godinama unazad u toj, da to tako zatvorim –  „industriji dramskog programa“, ali evo, obuzdaću se i vratiti temi.

JS87182454

A tema teksta je serija „ Peaky Blinders“. Retkog kvaliteta. Pravo osveženje i prolećni povetarac u ustajaloj atmosferi proseka. Budući da je malo naročitosti poput nje, greota je da je promašite. Ne bih da se bavim ovde samom pričom, ni detaljima koje imate na IMDB. Tu su linkovi za te stvari. Prvi ne volim kada u preporuci zateknem trećinu radnje i zaplet, tako da ću pokušati (videćemo kako će to da ispadne..) da vas zainteresujem za seriju a da vam o njoj, konkretno, ne otkrijem skoro ništa. Uostalom, sve je danas nepodnošljivo lako naći u dva klika, ukoliko ste zainteresovani. Dakle od mene samo suvo osnovno, koliko da znate o čemu pišem, i lični utisak.

o-peaky-blinders-facebook

Blajndersi su serija o birmingemskoj bandi u razdoblju između dva svetska rata koju, suštinski, čini ciganska, (pogledati o razlici u tom pojmu ovde i na britanskom ostrvljuporodica Šelbi sa svojim pomagačima i podređenima. Priča je inspirisana stvarnim likovima. Prvo što je meni palo u oči,(u uši, tačnije), i ono što me je pre par godina i povuklo da gledam ovu seriju, je naslovna numera. „Red right hand“, Nik Kejva. Oduvek draga, i posebno atmosferična stvar. Dalje, kompletan „saundtrek“ serije se ispostavio takav, da sam imao utisak kako je čovek koji je birao numere za projekat došao kod mene u nekom trenutku kojeg se ne sećam, i pitao me šta od muzike da nalepi ili podmetne pod tu i tu atmosferu. Zaista, muzika u seriji je odlična! Naravno, to je stvar ukusa, i neće svakome biti baš toliko dobra kao meni, ali da savršeno leži priči, to ćete, čini mi se, morati da se složite ako seriju budete gledali.

peaky_blinders_gif001

 

Sledeće što sam primetio dok se priča razvijala bila je, ali zaista, maestralna fotografija. Pažnja koja je tome posvećena, skoro je kjubrikovska. Sam radnički Birmingem s početka prošlog veka, onakav kakav je najverovatnije bio – industrijski, garav, prljav i ubog, nije ni mogao biti predstavljen verodostojno, a da serija ne dobije tu neku posebnu „noar“ atmosferu. A kada se tome doda režija, kadriranje i montaža na nivou koji je ovde postignut, dobije se savršen utisak o vremenu i prostoru u kojem se radnja odvija. Ili, ako tako želite  – ne dobije se utisak da je nešto patvoreno i na silu.

jspeaky104-cl2-vest

Sledeći je scenario. Vrlo dobro napisan, sa odličnim zapletima i sjajno razrađenim likovima kojima je odabrana ekipa glumaca dodatno dala slojevitost, širinu i dubinu.      Priča pažnju lovi odmah i, nakon što je neko vreme(dok se upoznajete sa ulogama, njihovim pričama i okruženjem) lokalnog karaktera, postepeno se širi i usložava na načine koji će vas svakako zadovoljiti. Još bih dodao to da glumci nisu, osim jednog koji se kasnije pojavljuje, oni trenutni „A“ holivudski, i meni lično se to takođe baš dopalo.

^9CB479FB8A8E85DF657B0D358A323169C66968764679738899^pimgpsh_fullsize_distr

Glavom i bradom…

Prva sezona serije Peaky Blinders izašla je 2013e godine, i u ovom momentu možete ih pogledati tri, dok se četvrta snima i trebalo bi, ako se ne varam, da se pojavi u toku ove godine. Sezona 1 i 2 su, usuđujem se da kažem, pravo remek delo, dok treća nije baš na tom nivou, ali više zbog previsoko podignute lestvice u prve dve, nego jer je zaista mnogo lošija. Čitao sam pre par meseci i neki intervju sa Kilijanom Marfijem (Tomas Šelbi) gde sam video da su pokupili taj impuls publike u vezi sa trećom sezonom, pa se nadam da će obrusiti nijanse koje su se pojavile kao, uslovno rečeno, problem.

 

Ukupno gledano, stiče se utisak da je ekipa koja stoji iza ove serije, u jednom vremenu krize ideja i kreativnosti, čega sam se malo dotakao na početku teksta, pokušala da napravi autentičan i kvalitetan projekat po svim slojevima zanata, i moje mišljenje je da su u tome sasvim uspeli.

Dakle, u svakom smislu – preporuka.