Juče je u Novosadskom Studentsko Kulturnom Centru FABRIKA otpočeo trodnevni ” To Be A Punk “ festival. U kinesku četvrt, kojoj preti skoro rušenje je za ovaj 10. jubilarni fest, ekipa iz organizacije festivala dovela kultne birmingemske punkere GBH. Na festivalu koji će trajati do 03.06. će nastupiti još mnoga imena za ljubitelje ovog zvuka. Ali, da napravim samo mali rezime utiska sa prve večeri i samog otvaranja.

school bus 1

“School Bus”

Po satnici, prvi bend koji je otvorio festival je odličan! ” School Bus” iz Knjaževca. Tačno u 20:00 pevač Mića je u skoro praznoj Fabrici, posle prve numere, otvorio festival rečenicom: “Dobrodošli na 10-ti To Be A Punk fest!” – aplauz ljudi ispred bine je bio opravdan. Ok. To je Punk festival, ali zar se nije našao niko da izađe i pred to malo ljudi na početku i zvanično najavi bend i otvori fest? Učinilo mi se već tad da će forma biti ispoštovana, ali sam se pitao šta će biti sa suštinom? Srećom pažnju mi je okupirao bend sa bine. Momci su svirali kao da su zvezde večeri. Nije ih dalo omesti što su pored ekipe iz organizacije festivala još samo nekolicina ljudi posmatrala njihov nastup. Brzi i melodični svo vreme su mi držali pažnju energijom koja nije jenjavala. Skoro prazna “Fabrika” je naravno kvarila zvuk, međutim utisak da će bend na bini uskoro napraviti veliki korak napred me nije napuštao. Iskustvo je na njihovoj strani i samo je pitanje momenta. Podsetili su me istovremeno i na Kud Idijote, Atheist Rap i the Clash. Možda je to bilo zbog toga što su neke pesme zajedno pevali pevač Mića i gitarista Nenad , ili je to zbog energične ritam sekcije, a možda mi je pukla žica u glavi! Kako god, po završetku njihovog polučasovnog nastupa morao sam malo da porazgovaram sa njima. Za devet godina koliko sviraju izdali su dva albuma i održali gomilu svirki, a na dan ovog koncerta po rečima gitariste i pevača Nenada, izašao je drugi album “School Bus – Live At PsychoTherapy” , za izdavačku kuću Take it or Leave It Records.

school bus 3

Nenad i Ćira

“School bus” – prvi put u Novom Sadu?

Nenad“School bus” da, ali ja sam ovde već svirao sa bendovima “Novembar” i “Protektori”.

Pored tebe ko još čini “Shool bus”?

Nenad: Evo ga ovde do mene, Ćira – bubnjar, Sava “mali”, on je najmlađi među nama, ’97. godište, svira bas. Mića koji peva u bendu od skoro samog početka i ja sam na gitari i vokalu.

Ko je najviše uticao na vas?

Nenad: Pa mi slušamo svašta. Od Kud Idijota, Minuteman-a, Fluid Underground-a, Mitesersa .. Ne mogu sad da se setim svih, ali dosta bendova odavde. “Prljave sestre” iz Niša, koga zaboravim nemoj da mi se naljuti slučajno, sve bonove za pivo sam potrošio! Sava je metalac, on je “promašena duša”.

Kakva je scena na jugu?

Nenad: S’obzirom da sam vlasnik studija “PsychoTherapy” skroz sam u tome, mogu da kažem da je izašlo 7 ili 8 albuma grupa koje su meni svetskog kallibra. Ne bih ih sada sve nabrajao, neke sam i pomenuo, ali ima tu da se radi još.

Imali ste nezahvalan zadatak da otvorite festival, kakvi su prvi utisci?

Nenad: Meni je bilo moćno. Dobar zvuk na bini, tako da sam se osećao super kao da sviram pred milion ljudi.

Ćira: Meni je velika čast da sviram ovde, pogotovo što sam prvi put tu. I skroz je sve super za sad.

Ne bih vas zadržavao, kažite mi samo još jednu stvar; da li mislite da bi se jedan ovakav festival jedne godine trebao posvetiti isključivo i samo domaćim bendovima?

Nenad: Naravno. Mi u Knjaževcu imamo takav. Ove godine će biti 4-ti po redu. Organizujemo ga sami. Lokalna ekipa drugara iz Knjaževca, zove se Festival alternativne kulture “Prc Mala”, održaće se 28. jula u Knjaževcu. Biće 6 -7 bendova i moguće neki DJ. Još nismo napravili set listu, ali će izaći blagovremeno.

Posle ovog kratkog razgovora, posmatrajući salu koja se polako, vrlo polako, punila, primetio sam jedno lice koje mlađim generacijama ne znači puno iako se njegovo ime i dalje izgovara sa poštovanjem. Stavra – bubnjar legendarne Anateme i Ritma Nereda, između ostalog. Pogledom je pratio kako se odvija situacija. Bili su tu prisutni i nezaobilazni Radule, Pećinko, Zgro, Šime, Goya, Šone, Mesar, Lazić, Neša Twister i još gomila novosadskih faca dobro poznatih u Punk -Rock – Oi! krugovima. Ali videvši Stavru po glavi je počela da mi se mota misao: koji je prosek godina na ovom koncertu? 

stavra

Stavra

lokner

Branimir Lokner i Rudar ( Vox Populi)

mrčendajz

Na samom ulazu kao i obično je štand sa majicama, pločama, diskovima, fanzinima i svom ostalom pratećom “robom”. Pitam se da li je cena od 800 dinara za prvi dan možda ubila neke novčanike pa su ljudi više razgledali nego što su kupovali? Kako god, na tezgi možete pronaći gotovo sve što ima veze sa punk i underground subkulturom.

Sledeći su se na binu popeli tročlani “Dishumanity” iz Kragujevca. Bend je nastao 2009. godine. Iza sebe za sada imaju jedan album “Radijacija” iz 2010. Napali su frontalno. Sva trojica, bez pardona i milosti. Njihov HC – Punk stil je pozdravila sad već “pojačana” publika prvom šutkom za to veče. Činilo se da će svojim topovskim rifovima dovesti stvar do usijanja brže nego što se očekivalo. Basista sa dredovima je neumorno divljao po bini, bubanj se čuo kao pucanje biča, a meni je bilo jasno da je prelaz iz punka u hard core, koji je ostavio S.O.D. i dalje otvoren. Momci su isprašili svoju set listu i nestali sa bine. Fabrika je sad već bila polu-puna i činilo se kao da sve tek počinje.

dishumanity

” Dishumanity “

Eirik (pevač) i Morten (gitara) su u zimu 2010. u rodnoj Norveškoj napravili bend “Exploding Head Syndrom”. Ideja da naprave punk bend je vrlo brzo prevazišla sama sebe, tako da je ova petočlana banda počastila novosadsku publiku jednim crossover zvukom u kome su se mogli prepoznati uticaji engleskih punk bendova i američke HC scene. Norvežani su se sjajno zabavljali, a ni publika nije ostala ravnodušna. Prvi su ušli u kontakt sa publikom tako da su vrlo brzo ispred bine počele da se pojavljuju “kreste” na mladim glavama, devojčice su uskakale u šutku, a pivo je počelo da dobija krila. Ne znam da li umišljam, ali činilo mi se da su preneli veliki deo svoje opuštenosti i na publiku koja im je tu energiju bezrezervno vraćala nazad nakon svake numere. Kažu da im je ovo prvi nastup van granica Norveške, što me je ostavilo malo začuđenim, dok se nismo dotakli piva kao teme. Ako će im nešto ostati u pozitivnom sećanju to je sigurno cena piva! Tako da – “nije sve u Punk-u ima nešto i u Pivu”. Za kvalitet tvrde da je isti – ako im je verovati. Do sada su izdali dva albuma a ovog leta spremaju i novo izdanje.

Exploding Head Syndrom

“Exploding Head Syndrom”

Sledećih 10- tak minuta sam  proveo napolju udišući svež vazduh. Ispostavilo se da napolju već čeka otprilike isti broj ljudi koliko ih je bilo i unutra. Pitanje je bilo da li svi čekaju da počne GBH ili … Pokušao sam da pronađem Zgroa ili nekoga iz organizacije kako bih dobio odgovore na neka pitanja, međutim vrlo brzo sam odustao. Pronašavši neke stare prijatelje, tužno smo zaključili da je prosek godina na koncertu poražavajući. Neki su bili i iskreno razočarani cenama ali najviše njih je imalo primedbe na odabir bendova koji nastupaju sva tri dana. Moglo bi se reći da su neki čak sasvim ravnodušno prihvatili činjenicu da se održava festival i da neće ići na njega iz nekog od gore navedenih razloga. Pokušao sam sebi da objasnim ovo ali bezuspešno. Sve što mi je padalo na pamet bilo je da je sve to samo refleksija apatije i beznađa u kome se neke generacije guše godinama, a nove tek stasavaju. U šta? To pitanje me već plaši.

pred fabrikom

Sledeća banda koja je u medijima ranije, to sam negde pročitao, najavljena kao “mlad novosadski bend” su bili prekaljeni “SNB” ili “ Skupljeni Na Brzinu”. Nije što su Novosađani, ali su na mene ostavili najjači utisak. Svojim melodičnim i jednostavnim rifovima uspeli su da zagreju atmosferu za glavni bend koliko je god to bilo moguće. Ko je ikada slušao novosadske punk-rock-ska bendove zna o čemu pričam. “SNB” je na najbolji mogući način otvorio binu za “GBH”. Razgovarali smo malo sat pre nastupa, a možete pogledati i poslušati kako je zvučala jedna od numera sa njihovog repertoara.

2 crvene za 3 para palica – „SNB“ 

SNB

” SNB ” – Mario – Mićko – Ivica

„SNB“ – „Skupljeni na brzinu“ – Ko se to skupio na brzinu?

Mario: Evo ja nisam baš najbolji da predstavljam bend, više sam ovako, proširen tokom dugog vremenskog perioda! (smeh). Najmanje sviram u bendu, godinu i par meseci. Ivica je glavni, on piše pesme i jedini je od originalne postave tu. On svira gitaru. Mićko – bubanj; ja sam na basu. Pevamo svi! (smeh)

To je ceo bend?

Ivica: Šta bi ti više? Stanemo svi u kola!!!

Mićko: I bubanj može!!!

Mario. Trojica – savršeno!

Vi u stvari postojite dosta dugo?

Ivica: Pa bend postoji 20 godina, a u ovoj postavi smo tako, oko godinu i po dana. Bend je radio non – stop. Bilo je prekida zbog obaveza prema vojsci, menjanja članova… Ali evo sad ova postava funkcioniše.

Mario dobacuje: „Ivica je SNB!“

Mićko: „Ivica i one koje je skupio na brzinu!“

(opšti smeh)

snb gitara vokal

Kako je došlo dod toga da svirate na festivalu i to odmah ispred legendarnih GBH ?

Ivica: Pa eto. Nakon 20 i kusur godina se neko setio da postojimo pa nas zvali, što smo mi prihvatili oberučke. Mislim da je presudno bilo kada smo zimus svirali sa grupom „Novembar“, posle toga su nas zvali.

Mario: Zgro nas je kontaktirao da se malo angažujemo i prijavimo za fest.

Jel vam frka što svirate pre GBH-a?

Svi jednoglasno: Ma kakvi !!!

Ivica: Mi smo mislili da ćemo svirati drugi. Tačnije trebali smo da sviramo drugi, ali su nas premestili ispred GBH-a. Dakle na četvrtu poziciju. Nadamo se da su njihove namere čiste! (smeh)

Šta očekujete od festivala? Ipak tri dana punk svirke… ?

Mario: Pa tri dana pankeraja, za onog ko voli to da sluša strašno bi bilo propustiti. Dosta je bendova i retka prilika. Malo li je za bilo koji grad? …

Kakvi su vam planovi?

Mario: Razmišljamo da u skorije vreme snimimo bar 10 pesama.

Ivica: Dosta su nam kratke pesme tako da ne verujem da ćemo praviti ikakav singl. Razmišljali smo i da snimimo jednu po jednu ali je onda ispalo – zašto? Pošto smo bubanj za jednu snimili za „5 minuta“, ajmo odma’ 3!

Gde ćete  snimati?

Mićko: Ima nekoliko opcija, pa da ne izlećemo sa nekom neproverenom izjavom. Još razmatramo.

Mario: Nije da ja nešto potenciram, ali evo ja navijam za Raduleta! (smeh)

Ivica: Nije nam bitno toliko mesto, već neko ko će da razume to što radimo, da uđe u materiju i unese i deo sebe u nju. Neko ko je iz te priče i uradiće to srcem.

Za 20 godina koja vam je bila najdraža svirka? Da ne računamo ovo večeras…

Ivica: Ufff… Pa u Beču. Svirali smo tamo jesenas sa Pankrtima. Tu smo se razmišljali da li da pristanemo, Beč + Pankrti, hmmm… Ko? Pankrti? Ma može! Nek ide život! (smeh) Mlad bend perspektivan – što im ne bismo pomogli! Ja sam uvek „za“!

Slažem se i ja sam uvek za „reciklažu mladosti!“ Kakvo vam je mišljenje o mlađim bendovima koji imaju pored svih prednosti danas, ipak malo prilika da negde zasviraju?

Ivica: Pa ne znam šta da kažem na to. Nisi jedini koji to pita. Svi pre ili kasnije dođu do zaključka da je na koncertima publika i bendovi od 30+ godina, ali ima mladih bendova…

Mario: Tu je problem što na jednog malog „pankera“ ide 10 malih „fašista“ i 20 malih „šabana“, tako da nije ni čudo kako ih nema, evo vidiš i sam. Sad je 9 uveče, unutra je poluprazno a drugi bend završava svirku. Mislim da nema više dovoljno entuzijazma, mislim da svaki klinac pomisli kako bi bilo super da ima bend; ali kad on skonta, da treba da kupi instrument, da sedne kući i vežba, da se cima i čeka, on u međuvremenu batali tu ideju. Mislim da svi kontaju da je to skroz lako. Verovatno povučeni YouTube –om i internetom…

mario

Ivica: Ja mislim da smo samo trenutno, upali u tu neku rupu ali sam siguran da se u neko vreme mora pojaviti neki novi bend. Trenutno smo kao u nekom vakuumu, ali mislim da će iz toga ipak nešto isplivati.

Koliko je po vama to iskreno što rade mlađi bendovi?

Mario: Pa ja mislim da je skroz iskreno jer je sad sve što se tiče panka postalo demode i uopšte nije fora. Sad moraš da budeš totalni kreten da bi bio panker.

Ivica: Bez obzira na njih, ja znam i dosta ljudi koji nemaju veze sa punk muzikom i celim tim fazonom, ali je punk u stvari cela njihova ideologija, razmišljanje i način života.

Hoćete li uskoro imati neku solo svirku u gradu?

Mario: Pa to je sad malo škakljivo, pošto je Ivica postao tata jedne maloletne devojčice. Malo će se prorediti te koncertne aktivnosti dok ne uhvatimo novi ritam i to je to. Prijavili smo se i za „EXIT“ tako da i zbog dogovora sa njima nećemo svirati mesec dana pre i posle nigde u gradu.

Ivica: To vreme ćemo iskoristiti za snimanje i nove probe.

Mario: Ma i te prostorije za probe, idu mi na… Dok izađeš napolje da popušiš cigaru ode pola probe, jer izađe posle tebe još neko, pa dok se vratite, uključite… A to mi jako ide na nerve! Ali inače je dobra stvar što ih ima dosta, možeš da biraš. Samo kad bi još neko napravio studio u kom može da se puši! ( smeh )

Kad smo kod toga, recite mi kako ste zadovoljni večerašnjim zvukom?

Ivica: Nismo imali tonsku probu!

Mićko: Rekli su nam tonska počinje u 6…

Mario: Mi došli i kažu nam : „ …aj palite ne morate da pravite tonsku!“ i mi otpalili.

Ivica: Nije problem sa zvukom. I sad je ok, tako da mislim da će sve biti u redu kada mi dođemo na red. Sad nije toliko problem sa zvukom koliko sa praznom prostorijom. Kad bi to bilo puno, onda bi se mogao i zvuk poboljšati.

Za kraj koja vam je omiljena obrada?

Mićko: „Alkoholne čari“ ( smeh )

Ivica: To je neki narodnjak bend …  „Mali raj“ – samo ime ti kaže sve!!!

Kako spasiti kulturu? Postoji li magični štapić?

Mario: Ne znam. Isterali su nas iz centra grada. Uveli policijski čas. Onda su nas proterali ovde, kao fol nikom da ne smetamo; sad hoće i ovo da ruše…

SNB svirka

“Skupljeni Na Brzinu”

Posle nastupa “SNB”-a izađoh da popušim cigaretu na miru kada spazih kola hitne pomoći kraj puta. Razlog? Neki mlađani punks je izvrnuo zglob u šutci. 🙂 Čuo sam medicinsku sestru kako mu govori dok ga je spremala da ga prebaci na nosila: “A kud si ti pošao na ovakav koncert u patikama!” Baš me dobro nasmejala. Pomislio sam da mu je neki rod, ali sam je onda opet čuo kako izdaje naređenje njegovim drugarima da mu pozovu roditelje kako bi ga pokupili u bolnici. To je bio jedini “incident” na koncertu.

Hitna

Za kraj, naravno čekani i dočekani od svih koji su u tom momentu bili u Fabrici, na binu je izašla ekipa iz Birmingema. GBH

GBH

Uprkos što pripadaju takozvanoj UK82 generaciji, ova ekipa koja se nije promenila godinama i dalje “poliva” klasičan punk. Iako su pre nekog vremena već bili ovde fanovima nije bilo dosta, pa je tražen i bis. Šutka i pogo nisu prestajali. Opušteni, u stalnom kontaktu sa publikom, Englezi su izvukli svoj maksimum i samim tim i poslednje atome snage kod vernih fanova koji su sa njima horski pevali svo vreme. Bilo je i skakanja sa bine, samopolivanja pivom, a u mraku su zasijale tetovaže sa znojavih tela koja su se u gomili tumbala kao da se nalaze u epicentru uragana. U svakom slučaju ako kažem još nešto biće suviše. GBH je opravdao svoj dolazak i postojanje.

Prvo veče je prošlo solidno, večeras vas čekaju neki drugi bendovi i nadam se i više ljudi.

A meni ostaje da nad glavom visi isto pitanje: Da li je time što je ispoštovana forma onoga što se zove PUNK – ispoštovana i njegova suština?