Neka mi više niko ne kaže da Novi Sad nema kvalitetan Punk bend. Niko!

hqdefault

Prošlog vikenda bio je 10. jubilarni “To Be A Punk” Festival, o kome smo pisali kao i utiscima sa prve večeri koji su me ostavili sa jednim otvorenim pitanjem. Ako vas zanima o čemu je reč – pročitajte tekst. Ono što želim da kažem je da ne mogu da verujem da se novosađani još uvek dele na skinse, punkse, metalce… Tako nas je malo ali nam to ne smeta da pravimo podele. Ipak, ne bi to bili mi, kada i u jednoj od tih varijanti ne bi postojala podela. Dakle Pankeri sa kraja prošlog milenijuma ne smatraju današnje klince dovoljno dobrim da bi se našli na jednom ovakvom festivalu koji bi trebao da služi isključivo za njihovu promociju i naravno da se upoznaju sa bendovima sa strane koji bi eventualno bili specijalni gosti večeri, što bi bilo i dobro i razumljivo. Ili sam ja sve pogrešno shvatio… Kako god, koliko sam načuo na festivalu – od sledeće godine pada u ruke sivim eminencijama koje su nekad predstavljale sinonim za informisanje i promovisanje subkultura. Tek toliko o kontanju.

Po staroj narodnoj: ” Para vrti gde burgija neće”

E, pa dragi moji, malo morgen!!! Na moje veliko oduševljenje, mogu oni da ugase svaki festival koji se bavi ovom muzikom, mogu da zabrane emitovanje pesama i hapse muzičare zbog svojih stavova, ali,  po staroj narodnoj: “Na mladosti svet ostaje” 😉

0003848676_100

Dakle, ” Crime Scene Records “ sa ponosom predstavlja najmlađi aktivni NS punk bend. “CPR” i njihov prvenac ” Punk iz doba Jure”! O njima smo već pisali par puta što takođe možete pročitati na našem portalu. Uzmite u obzir da članovi benda imaju oko 17-18 godina a da je 80% pesama nastalo kad su imali 15 pa na ovamo. Dakle pravo vreme za iznošenje stavova o sveopštem stanju i emocijama kroz punk muziku. Sveže, “ispod čekića” – pre tri dana je zvanično ugledao svetlost monitora i počeo da izlazi na sve vrste zvučnika kroz net.  Album je snimljen za rekordnih 5 sati u studiju “DURU”

18815247_10211920834109224_2120739293100126095_o

Ovaj maestralan i po mnogo čemu autentičan snimak je načinio Polgár Zsolt, MiKKa Inquisitor je za dva dana uradio produkciju i mastering, i koliko god to banalno zvučalo, nije upao ni u jednu zamku! Neko će reći “pa jel to moguće?” – da, moguće je ukoliko se nečemu pristupi sa entuzijazmom i bez sujete. Ovaj album je izmiksan odlično, snimljen sirovo kao da je gotovo “Live” album. CPR ovde zvuče upravo kao što zvuče i na bini – agresivno, brzo, sirovo, bez kompromisa i “dlake na jeziku”. Bez psovki i vulgarnosti sa zdravim razmišljanjem oni postižu svoj cilj kroz muzičku simbiozu.

Na albumu je deset pesama na srpskom i dve na engleskom jeziku.

18527774_10211727861285024_6158191138082343423_n

Sam album otvara numera koja je obrada obrade nekadašnje himne Kraljevine SHS a sada i naše države – kako god da joj je puno ime. Dakle “Bože Pravde” ovde zvuči upravo onako kako bi i trebalo da se peva u ovom momentu. Ne da bi se skrnavila nacionalna himna – već da bi se skrenula pažnja na licemerje kojim je trenutno obojena. Već sledeća numera “Ustani i bori se” je savršena za pogo a u njoj se oseća onaj nestali novosadski prepoznatljiv punk zvuk upotpunjen menjanjem ritma koji je svakako osvežavajući. “Social Detention” – tipična kritika društva, ali na engleskom jeziku podseća na britansku ranu fazu punka. “KCNS” – po meni najozbiljnijia kritika i najzrelija pesma ovog benda u kojoj se bez problema obraćaju upravo onoj starijoj generaciji koja im je bila uzor, a koja je sad  upala u jednu totalno drugu priču od one o kojoj i dalje priča. “Samo svoj” – pevljiva stvar koja će na koncertima biti sigurno horski praćena, odsvirana je u rangu trenutno najpopularnijih bendova sličnog žanra sa ovog podneblja. “Zemlja jedna”  je inspirisana pričama o SFRJ koje mlađe katkad ostavljaju bez daha ali sigurno im iste te priče vremenom i izađu na nos, ili na usta, što je ovde slučaj. “They live we sleep” – me na trenutke podseća na PTTTB ali i Cock Sparrer, no to je lični utisak, jer je odsvirana sa takvom energijom koje bi se postideo i Exploited. “8 gajbi piva” – pesma kakvu na početku svog rada ima svaki punk bend – autobiografska, koja će sigurno izazivati šutke na njihovim nastupima i još horskog pevanja. “Devojka sa vinjak očima”  – inspirisana stvarnim događajem pokazuje da su stereotipi i dalje prisutni, ali da ih CPR odbacuju gradeći svoj lični pečat. Brza i energična u najboljem stilu punk bendova sa Limana koji su svirali ’90. -tih. “Rane” – aranžerski i tekstualno pesma je mač sa dve oštrice; hoćete li se pronaći u njoj ili će te prepoznati nekoga u njoj? Zavisi od vas. “Ljubavna stvar” – za nijansu sporija od celog albuma prava punkerska ljubavna pesma. Ovaj sirovi čist punk album zatvara pesma “Bore” – još jedna koja deluje starije od njenih stvaralaca, pesma o stavu, preispitivanju i odlukama.

a4113544228_10

Ovo je tek početak jednog benda čije ime možda sad ne zvuči pompezno ali koje će se u budućnosti, ukoliko bend opstane u ovakvim okolnostima u kojima se nalazi domaća scena, sigurno naći svoje mesto među velikanima. Najiskrenije preporučujem svim ljubiteljima ovog žanra da poslušaju album, (link imate ispod) i upamtite:

Oni nisu buntovnici BEZ razloga – oni su buntovnici SA razlogom! 

CPR – PUNK iz doba JURE – poslušajte OVDE!