Naš Goran Kuprešak donosi nam priču sa zanimljivim prodavcem novina. Čovekom sa neiscrpnom pozitivnom energijom, večitim osmehom na licu i uvek raspoloženim za priču. Čovekom kojeg zna i prepoznaje pola Novog Sada. Evo šta je rekao specijalno za DOTKOM :

DSC_0037
Goran Živković na radnom mestu

“Zovem se Goran Živković, radim kao kolporter, 72.-go godište sam, ako je to nekom uopšte bitno. Rođen sam u Novom Sadu. Prodajem novine, već dugo, blizu tzv. Katedrale. Radim posao koji volim. Volim da radim sa ljudima, prepoznaju me, sa mnogima sam se sprijateljio. Osim same trgovine, kupovine i prodaje novina mi se usput i ispričamo, pitamo za zdravlje, porodicu, jedan drugoga. Uvek nađem vremena za priču, volim to. Imam puno stalnih mušterija, koji vole moj neposredan i otvoren pristup.

Od rođenja sam takav, raspoložen za druženje i priču. Namestio sam krevet da uvek ustajem na desnu nogu. Pošto su ljudi u današnje vreme neraspoloženi, namrgođeni i sa gomilom problema, ja se bar trudim da ih dočekam veseo i da ih bar malo oraspoložim. Trudim se da im u tih minut-minut i po koliko traje ta trgovina da im dam malo pozitivne energije. Shvatio sam to kao neku moju misiju i držim se toga. I ja sam volim da kupujem kod ljudi koji su pozitivni i nasmejani. Pre ću otići kod mesara koji je pozitivan ili kod brice koji ima širok osmeh nego kod nekog namrgođenog.

DSC_0047

Puno mušterija imam i na poziv ili narudžbu. Mnogima ostavim primerak nekih novina ili časopisa ako su na putu, odmoru, na moru. na primer. Dođu i neke poznata lica dosta često, skoro redovno. Neke lokalne face, Maja Gojković ili Jovana Balašević, a recimo i Rade Šerbedžija i Seid Memić Vajta kad god navrate u naš grad.

Postao i sam jedan od prepoznatljivih glasova jednog lokalnog radija, pošto nisu platili reklamu neću ih reklamirati, ali redovno čitam naslove iz štampe svakog radnog dana na tom radiju. Počelo je sasvim slučajno, pre dosta vremena kada je jedan od novinara sa tog radija, ni ne sećam se kako se zvao taj dečko, znam samo da je sada u Engleskoj, tamo sada radi, došao sa diktafonom i upitao me da li bih hteo da prokomentarišem neke naslove iz novina. Ja sam se malo našalio, više na duhovit način iščitao neke vesti i njemu se to dopalo, a izgleda i njegovom uredniku pa su oni to pustili na radiju. Dopalo se i slušaocima sigurno, jer je on sutra došao ponovo i zamolio me da to uradim opet. I tako da ta saradnja traje, na zadovoljstvo obe strane i nadam se da će potrajati.

Dopada mi se i što radim u centru grada, pogled je predivan. Pogotovo ovih dana, “lijepe žene prolaze kroz grad“. Zaista imamo jako lep ženski svet, to je neverovatno koliko lepih žena prođe ovuda, vrat me zaboli. Slab sam na žene, uvek ih puštam preko reda, dozvoljavam da prelistavaju novine malo više nego što je uobičajeno… I suprugu Radmilu sam upoznao ovde na radnom mestu. Supruga mi je sjajna, imamo jednog sina. Luka, šesti razred, trenira fudbal, dobro dete.

DSC_0039

Volim da pomažem ljudima, nekome da nešto preporučim. I ne samo to, jednoj baki u komšiluku redovno tresem tepihe. Pričuvam bicikl ili dete, ako treba. Ovi iz banke mi kuvaju kafu. Imam odličan odnos sa komšijama okolo. Sprijateljio sam se svima. Sa strancima volim da pričam, solidno znam engleski jezik pa lako komuniciram sa njima. Želim da predstavim naš grad u lepom svetlu. Budu malo iznenađeni mojim srdačnim odnosom, ali lepo to prihvataju. Trudim se da im preporučim neka mesta za izlaske, šta bi trebalo da obavezno vide i posete u našem gradu i tako. Hoću da im pokažem da smo gostoljubivi i da smo kosmopolitski grad.

 Sa firmom imam jako dobar odnos. Radim ovaj posao već 23- 24 godine i nikad mi plata nije zakasnila. Ni dan. Neobično za prilike u Srbiji, ali zaista je tako. Zaista volim ovaj posao, dođe mi da poljubim tezgu svako jutro kad dođem na posao”.