Ekipa DOTKOM-a je bila u poseti jednom vrlo zanimljivom čoveku koji se, već više od trideset godina, bavi pčelarstvom. Kao neko ko ne zna gotovo ništa o toj temi, razgovarali smo sa Milanom Pavlovim. Evo šta smo naučili o pčelarstvu, a možete i vi, ako pročitate ovaj naš razgovor.

pcelar-1

Šta je sve potrebno potpunom početniku da počne da se bavi pčelarstvom ?

  • Lepo, kupiš tri košnice pčela. Nađeš nekoliko pčelara da te posavetuju, obavezno nekoliko pošto su pčelari sujetni i svako misli da zna najbolje. Svi se slažu samo oko načina kako otvoriti košnicu. Pre otvaranja košnica pustiš dva – tri dima, staneš iza košnice i digneš krov. Što se tiče tipova košnica i dimenzija svaki pčelar ima svoju ,,idealnu meru’’. Za komercijalno pčelarenje Langstrot-Rutove, Dadan-Blatove, pološke i proširene lišnjače ,,Grom’’. Od novijih imamo ,,Rodnu voju’’ od Vojislava Brstine i svakako od Ivana Brndušića nukleus sa pet poluramova. Za koji će se tip košnice pčelar opredeliti, zavisi od više okolnosti. Kod rada sa većim brojem košnica, najbolje rezultate sigurno će imati Langstrot-Rutova. Dadan-Blatova košnica će apsolutno zadovoljiti pčelara amatera, ali i profesionalca, dok će pološka biti sigurno dobra i laka za rad, kako za početnike tako i za pčelare u starijim godinama. Lokacija je naravno, jako bitna. Kod nas je zabranjeno držati pčelinjake u naseljenim mestima. Košnice moraju biti u hladovini, zaklonjene od vetra, postavljene tako da ne smetaju prolaznicima. Košnice možeš nabaviti tako da ili kupiš pčelinje društvo u proleće ili rojeve u leto, za onog koji hoće da počne da se bavi pčelama, kupovina društava u proleće je dobro rešenje, pošto do kraja sezone može imati prihod u medu, proizvesti nekoliko mladih matica i nekoliko rojeva, kupovinom paketnog letnjeg roja početnik je u problemu sa razvojem i pripremom za zimovanje.

pcelar-4
– Seoba košnica. Koliko često se sele košnice ?

  • To je uglavnom uslovljeno cvetanjem određenih medonosnih i polenonosnih biljaka. Ustvari, to je vraćanje zimi u stacionar, a počinje posle cvetanja suncokreta i livadske paše. Treba da su zaštićene od vetrova i vlage,  poželjno je da na tom mestu postoji kakva takva jesenja paša i naravno rana prolećna paša. Dren, trnjina, leska, malo kasnije glog. Od voća dobro je imati džanariku i naravno višnju. Prva seoba je negde početkom aprila, kako na plantaže voća tako i na uljanu repicu. U današnjim uslovime primene velikog broja pesticida, mora se raspolagati sigurnim informacijama o tretiranju ovih kultura pošto odlične razvojne paše mogu imati i neželjeni ishod. Gubici su nešto sa čim ćeš morati da se pomiriš, jer je pčelarstvo uz savremenu agrotehniku – čist mazohizam.

pcele

– Kad se pčelarstvo pojavilo u Srbiji ?

  • Oduvek je čovek, na neki način, pčelario. U Dušanovom zakoniku, nalazimo da su pčelari bili oslobođeni svih poreskih obaveza, kuluka i vojne službe i do danas je tako, mada recimo, u Rumuniji već nisu, kako se čini biće i kod nas, jer mi sve najgore preuzimamo od drugih zemalja, retko šta dobro. Jedini period kada se pčela oporezovala jeste vreme osmanlijske vlasti, veći porez je bio na vrskaru pčela, nego na ovcu. U prošlosti, crkve i manastiri su podržavale pčelarstvo, što zbog voska od kojeg se prave sveće i melemi, što zbog lekovitosti meda. Jer med je i hrana i lek, naravno, ako je „pravi“.

pčele-i-med

 – Šta je potrebno da bi se dobio pravi, kvalitetan med ? Da može da se kaže – e to je kvalitetan, pravi med !

  • Kod nas je potrebno je da se zaobiđe paša na prskanim usevima. Nažalost, rane razvojne paše na voću i repici su neophodne za razvoj društava za glavnu bagremovu pašu. Ali, u današnje vreme, uljana repica se obavezno tretira protiv sjajnika, vrlo česte štetočine uljane repice, i to se tretira prilično agresivno. Naravno, tako se velike količine insekticida prenose kasnije i na med. Uopšte, u današnje vreme, njiva je za pčele sve manje korisna, a sve je viši rizik od trovanja. Toliko pesticida mora da ostavi traga na pčele. Kvalitetan med sa poljoprivrednih kultura, u današnje vreme, ne možete garantovati.

pcelar-5

Kako prepoznati „lažni“ med ?

  • Teško je. Kupimo med, a ne možemo uraditi hemijsku analizu meda, ne možemo analizirati polen na mikroskopu, uvek neko može umešati med sa mnogo polena u invertovani sirup. Invertovani kukuruzni sirup je u prodaji, liči na med, izgledom i ukusom, ali je svojom strukturom i hranljivošću i pre svega, uticajem na zdravlje čoveka, potpuno drugačiji. Ima nekoliko načina da prepoznate, mnogi kažu da su sigurni, ali ja to ne bih tako rekao. Al, recimo, napunite čašu vode i sipajte kašiku meda, pravi med će se spustiti na dno čaše a lažni će se početi otapati, ili priča da se samo pravi kristališe, a veštački uvek ostaje tečan, i ova bajka ne pije vode. Opet, neko meša pravi med i invertni sirup u manjem odnosu pa je teže i primetiti razliku. Najbolje je kupovati med kod proverenog čoveka i sve je najbolje zasnivati na poverenju.

pcelar-3

-Šta je najvažnije u pčelarstvu u današnje vreme ? 

  • Prirodna otpornost biljnog sveta. Ti imaš poljoprivredne proizvode koji treba da ti podignu imunitet, da budeš zdraviji. Da tvoj organizam dobije vitamine i korisne hranljive materije da ga štite. Ali, ti poljoprivredni proizvodi ne mogu ni sebe da zaštite, a kako će tebe. Tako smo, svekolikom savremenom agrotehnikom, uklonili korove, a pčelama ponudili monokulturu sa polenom od posejanih useva, nema polena i nektara sa korova i pčele se hrane jednolično. Pa onda pčelama pomažemo drugim preparatima, veštački dodajemo kvasac, surutku, aminokiseline, kobalt… Tretiramo protiv varoe, recimo i tako trujemo pčele ponovo. Varoa je grinja, parazit koji parazitira na leglu pčela ili na samoj pčeli kojoj isisava hemolimfu. Varoa se pojavila pre četrdesetak godina kod nas i razni preparati su dosad bili korišćeni, uglavnom akaricidi i insekticidi, koristi se i oksalna kiselina, mravlja kiselina protiv parazita sve pod reklamom da ne škodi pčelama.

    Ne škodi ako se tretira jednom, a više puta naravno da škodi. Posle svakog tretmana određen procenat parazita preživi, postane otporniji, agresivniji itd. Svaka sledeća generacija parazita mutira, postane otpornija, zato moramo tražiti nove preparate ili pojačavati doze što ,naravno, škodi pčelama i šta se dešava, vrtimo se u začaranom krugu. Deo pčelarskog sveta ide putem selekcije na otpornost pčele prema varoi, uopšte ne tretiraju protiv parazita. Naravno, to je dosta skup i spor proces. To rade samo entuzijasti kao što je, recimo Finac Lunden Hunaja. On je zauzeo stav da pčele koje ne mogu da prežive njemu nisu potrebne.  On, srećom, ima dosta izolovan teren i dosta novca da bi isterao tu svoju ideju. On šalje svoje matice u ostale evropske zemlje radi testiranja. Znači, klasična prirodna selekcija, samo najjače jedinke opstaju, koje kasnije prenose svoje gene. To  je jedini put da spasimo pčele od izumiranja. Kod nas se, naravno o tome ne priča i tvrdoglavo se ide linijom manjeg otpora, Zanimljiv je rad Ivana Brndušića sa njegovim nukleusima i otpornošću na varou, ali i o tome se ne priča. Vekovima je čovek pokušavao da pripitomi pčelu. Koja je definicija divlje, a koja pitome životinje? Pitome životinje ne mogu da opstanu bez pomoći i uticaja čoveka. Došli smo do pozicije da pčela ne može da preživi bez ljudske nege. Ne može da preživi bez tretmana na varou, bez tretmana na mozemu, upotrebljavaju se mnogi neprovereni lekovi tipa bapskih priča, ljuta paprika, hidrogen, jod… Bravo za uspešno pripitomljenu vrstu.

– Šta mi možeš reći o pčelinjem otrovu ?

  • U zadnje vreme, neki pčelari su počeli sa oduzimanjem otrova od pčela uređajem sa kontrolisanim elektrošokovima, jer je na ceni. Mislim da je to trend koji neće dugo trajati, mnogi će kupiti uređaj, a plasman i cena? Pa, zakonska regulativa? To je otrov prirodnog porekla. Ima u sebi dosta materija koji mogu izazvati alergijsku reakciju, može da izazove anafilaktički šok.

pcelar-2
– Koliko često su te ubadale pčele ?

  • To se ne broji. Puno puta i nikada mi nije bilo ništa osim jednom. A to je moglo biti previše. Doživeo sam anafilaktički šok. Imao sam kolaps srca i pluća kako je pisalo u lekarskom izveštaju. To ti je kao i kod penicilina. Sto puta može da ti ne bude ništa i onda…Niko nije imun na pčelinji otrov. Pčelari moraju biti svesni da rade sa otrovnim insektom. Zato je kod nas i zabranjeno držati pčele u naseljenim mestima. A u Francuskoj, recimo, nije. Znaš li da predsednik francuskih pčelara drži svoje pčele na krovu Opere u Parizu ? Zanimljiv podatak, zar ne, Britanija takodje ima veći broj pčelara koji se bave urbanim pčelarenjem na krovovima stambenih zgrada.

pcela22
– Pčele – kradljivice ? 

  • Uobičajena pojava. Pčele su ceo svoj vek – kradljivice. Od nastanka sveta. Uvek su u jesen ili rano proleće, kad je manje hrane za njih, jače pljačkale slabije. U prirodi košnice nisu tako blizu jedne drugima, a mi pčelari, da bi dobili što više, nabijemo nekoliko desetina košnica blizu jednu drugoj, do dvadeset na stacionarnom pčelinjaku je preporučljivo. I to je jedna vrsta prirodne selekcije.

Otvori na košnicama su uvek manji od jednog centimetra. Zašto ? Ustvari, da li je to tačno ?

  • U zimskom periodu da ne bi mogle da uđu štetočine. Stršljenovi, ose, miševi. Tačno je, naravno, to jest, otvori su uvek manji od osam milimetara. Leti i tokom jakih unosa nektara pčelama treba mnogo vazduha za isparavanje vode iz nektara i kiseonika za disanje pa su leti mnogo veća i može ih biti više, uglavnom dva.

– Uloge pčela u košnici ? Kakva je organizacija košnice?

 Razvoj pčele počinje polaganjem jajeta u ćeliju, nakon tri dana izleže se larva, tri dana je savijena na dnu ćelije, a zatim se ispruži. Posle tih devet dana, pčele poklapaju ćeliju larvom i imamo fazu zatvorenog legla. Dvadeset i prvog dana mlada pčela progriza poklopac i izlazi iz ćelije.
 Tokom prvih 20 dana svog života pčela radi poslove u košnici, čišćenje ćelija, ishrana mladih larvi, gradnja voska, stražarenje na letu košnice, uglavnom, dvadesetog dana postaje izletnica
 Izletnice donose nektar, polen, propolis i vodu. Vek pčele, kao izletnice, je kratak tokom aktivne sezone. Tokom zimskog mirovanja pčele mogu doživeti i šest meseci, ali tokom aktivne sezone – šest nedelja.  Pčele su sposobne da određene poslove rade i kad nisu u optimalnoj starosti, ali tada su manje efikasne, do ovoga dolazi zbog raznih razloga. To su uglavnom hemijski i čovekovi uticaji.
Matice i trutovi su posebna priča…

cika-zuca
– Mislim da smo dovoljno naučili o pčelama, za sada. Hvala ti na razgovoru.

  • Hvala i vama.