Popričali smo sa čovekom koji je iz jedne razvijene i sređene zemlje došao u ovu našu, dobro je poznato kakvu, da zaradi za život. Pomislićete, neobična priča. Pročitajte ovaj naš razgovor pa prosudite sami.

DSC_0003

 Ja sam Majkl Mej iz Nemačke, živim u Novom Sadu već tri godine. Veoma mi se sviđa Srbija. Ranije sam bio nekoliko godina u Bosni, takođe sam radio tamo, ali Srbija mi se više dopada, interesantnija je. Razlika u odnosu na Nemačku je što tamo – živiš da radiš, a ovde – radiš da živiš ! Sviđa mi se mentalitet ovdašnjih ljudi, uživaju u životu. I ne samo ljudi, klima mi se takođe dopada, ovde kad je leto – leto je, kad je zima – zima je. Tamo, kod mene u mom kraju, postoji jedna dugačka zima i vrlo kratko leto.

  • Iz kog si dela Nemačke ?

   Koji grad? Frankfurt. Tamo sam rođen, odrastao, studirao… Studirao dizajn i posle sam u svojoj struci i radio dvadesetak godina. Onda mi je to dosadilo i odlučio sam da krenem da vidim malo sveta. Živeo sam neko vreme i u Aziji i u Australiji, ali u ovim krajevima mi se posebno sviđa, jer i jesi u Evropi, blizu mi je sve, ali opet, nekako, ovde je sve dosta drugačije, kao da nisam u Evropi, haha.

DSC_0005

  • Kako si došao do toga da počneš da praviš pivo ?

   To mi je pre svega, bio hobi, dugo godina već, ali ja sam učio za pivo-majstora. Imam diplomu. Tako sam došao na ideju da otvorim jedan lokal gde bih pravio pivo, bez hemije, bez konzervansa i usput ponudio nemačke specijalitete, hranu iz nemačke kuhinje. Znači, pravim pivo po nemačkom zakonu, po nemačkim pravilima po kojima se pivo može sastojati samo od vode, kvasca, hmelja i slada. Ništa više. Pravimo više vrsta piva, ovo mlado, što mi kažemo, „cvikel“, malo je mutno, od 14 do 18 dana starosti, ima malo više kvasca u njemu, dobro je za stomak i za kožu, ima dosta vitamina B. To pivo pravimo baš ovde u lokalu, teško je da ga skladištimo u buriće jer je kratkotrajno. Ono koje prodajemo u burićima je malo starije, nije toliko mutno, čistije je.

  • I kako je taj hobi prerastao u profesiju ?

   Nije to bio samo hobi ni u Nemačkoj. Ja sam tri godine studirao, učio školu da naučim da pravim pivo. Ja imam diplomu i zvanje „braumeister-a“. Ovde se to zove – tehnolog, ali ne moraš biti strogo specijalizovan kao u Nemačkoj. Ovde mi smeta što ima puno papirologije, birokratije. Prijatelji mi kažu da je to normalno u Srbiji, haha. Iako smo mala, kraft pivara, morali smo nabaviti isto papira i dozvola kao da smo hteli da otvorimo veliku pivaru. U Evropi su drugačija pravila za mini-pivare, mnogo je jednostavnije prikupiti potrebne dozvole. Ipak, u Nemačkoj postoji i tradicija malih pivara. Recimo, samo u jednom Nirnbergu, navodim primer, postoji bar 50 do 60 malih lokala, mini-pivara. I svako pravi svoje pivo.

This slideshow requires JavaScript.

  • Koliko vrsta piva imate sada u lokalu ?

   Ovde, u „ Brauhausu“ stalno imamo pet vrsta piva. Svetlo, crno, Ale, od pšenice, i od đumbira. Trenutno, ali samo trenutno, nemamo piva od đumbira, biće za dan-dva. Svako od tih piva ima različitu recepturu i različit način pripremanja. Kod nas je pivo uvek sveže, i to gosti primećuju i vole. Sve je domaće, kao kod kuće.

braumeister-1

  • Pojavljivali ste se i na Festivalima Zanatskih Piva u Novom Sadu. Kakvi su vam utisci ? Kako su vas Novosađani prihvatili ? Kako su prihvatili jedno originalno nemačko pivo ?

   Naše pivo je, već sam rekao , drugačije i po načinu pripremanja i po trajnosti, a naročito po ukusu i kvalitetu od piva napravljenih industrijski. Uopšte, Kraft piva su mnogo drugačija. Vidim da i u Srbiji kraft piva postaju sve popularnija. Ipak, morate znati, da kraft piva moraju biti skuplja od piva iz velikih pivara, jer je i proces pravljenja skuplji. Sirovine su skuplje, mi ih uvozimo iz Nemačke, ponekad i iz Slovačke ili Češke, pravimo u mnogo manjim količinama, tako da ne možemo parirati cenom, ali, zato možemo kvalitetom. I što je mnogo bitno, naše pivo je zdravo. Možeš popiti deset piva, sutra te neće boleti glava, haha.

DSC_0012

  • Dakle, primetio si da u Srbiji postoji trend sve većeg broja Kraft pivara ?

   Da, odskora i u Srbiji se sve više otvaraju male, mini-pivare, zanatske, privatne pivare, sa specifičnim asortimanom, malim serijama, posebnim ukusima… U Nemačkoj to traje već tridesetak godina. U Češkoj, ili, recimo, Engleskoj, i više od pedeset. Mi smo ovde, krenuli , pa, skoro među prvima. Rekao sam da sam već tri godine u Srbiji, a otprilike tad je i krenuo taj trend mini-pivara. I popularizacija je sve veća, imamo te festivale zanatskih piva, prošle godine je bio prvi Oktobar fest u Novom Sadu, na Sajmu. Ove godine, nadam se, biće još bolje organizovan i sigurno ćemo učestvovati.

braumeister-3

  • Vaše pivo se ne mora piti samo u lokalu ? Može se i poneti kući ?

   Da, možete poneti vašu ambalažu i mi ćemo vam sipati pivo u nju, kao recimo , vino kad se sipa u balone ili flaše, a možemo i sipati u naše buriće od 30 l ili flaše od jednog litra.

DSC_0009

  • U Nemačkoj postoji kultura piva i kult piva. Kakva je razlika između pijenja piva na Balkanu i u tvom kraju ?

   Primetio sam da se u Srbiji pivo pije, kako bih rekao, bez ičega. Kod nas je gotovo obavezno, da uz pivo ide i hrana. Recimo, kada se u Nemačkoj ide na ručak ili večeru, devedeset procenata gostiju će naručiti i jedno pivo uz to. Kao, recimo, u Italiji i li Francuskoj, čaša vina. Nekako, pivo nije samo piće, nego se čak tretira kao hrana, dodatak hrani. To je dosta duga tradicija. U Nemačkoj ima dosta vrsta piva, u zavisnosti od regije. Svaka regija ima svoje karakteristično pivo. Pivo je, sigurno, najpopularnije piće u mojoj zemlji.

braumeister-2

  • Kako ti se dopada Novi Sad ?

   Veoma mi se sviđa. Ljudi mi se sviđaju, njihov polagani način života. Beograd je prevelik i prebrz za moj ukus. Više volim ovaj mentalitet. Pitomiji, haha.

  • Da se još malo vratimo procesu proizvodnje piva. Spomenuo si da materijal nabavljate iz Evrope. Zašto ? Ovde nema kvalitetnih sirovina ?

   Ne nužno, ponekad slad, recimo nabavljamo i u Bačkoj Palanci,  ali češće uvozimo iz Slovenije ili Nemačke. Insistiramo na kvalitetu od prvog dana. Kvalitet Pilsner slada koji nabavljamo ovde ponekad varira , pa moramo da mešamo sa nemačkim sladom. To je veliki problem, kada bi kvalitet uvek bio isti, stalno bi kupovali u Srbiji, jeftinije bi bilo, iz prostog razloga, što je mnogo bliže. Transport iz evropskih zemalja više košta, logično.

DSC_0007

  • Rekao si da u Nemačkoj postoji zakon da svaka mini-pivara mora imati svog školpvanog „braumeistera“. To je obavezno ili može da se progleda i kroz prste ?

   Ne, u Nemačkoj nema gledanja kroz prste. Rekao sam da je to slično tehnologu, ali tehnolog ima šire znanje. Ja kao „braumeister“ sam specijalizovan za pravljenje piva, a skoro ništa ne znam o vinu. Znam nešto malo, ali nemam dovoljno znanja da otvorim, recimo, vinariju.

  • Koliko je teško, koliko je naporno biti „majstor za pivo“ ?

   Nije lako, ima dosta posla, treba nadgledati fermentaciju, čistiti, kuvati…Trebaš stalno biti koncentrisan da ne napraviš neku grešku. Moraš svaki dan raditi oko njega, pivo te neće čekati, haha.

brauhaus-cenovnik

  • Novosađani su lepo prihvatili „ Brauhaus“. Imate dosta stalnih gostiju ?

   Imamo stalne goste, one koje dođu često i one koje dođu samo ponekad. Ali, mislim da se, generalno, Novosađanima sviđa naše pivo. Prodamo lepu količinu na dnevnom nivou. Ukusno je, zdravo, malo drugačije od ostalih. Naš koncept je da naše pivo prodajemo samo u našem lokalu, nigde drugde ga ne možete naći. Sve je na jednom mestu – priprema, proizvodnja i prodaja. Bukvalan prevod pojma „Brauhaus“ je „kuća za pivo“ i to je skroz tačno. U Nemačkoj kada dođeš u neki grad i vidiš lokal na kojem piše „Brauhaus“ ti znaš da taj lokal prodaje svoje pivo napravljen baš u tom lokalu, u toj kući…

   Na tom sam insistirao i kad sam došao u Novi Sad i došao na tu ideju. Trebao nam je veliki lokal sa velikim podrumom zbog mini- fabrike gde ćemo praviti pivo. Naša specifičnost je i to što gosti mogu sići dole i gledati kako se pivo pravi, slikati taj proces, pitati nas o tome, naučiti nešto…

  • Majkl, puno ti hvala na razgovoru !

Hvala i vama !

Razgovor vodio i fotografisao Goran Kuprešak