Verujem da malo ljudi u Novom Sadu, a pogotovo van našeg grada zna ko je bio i po čemu je poznat dr Adolf Hempt. Iskreni da budemo, nismo ni mi znali mnogo pa smo malo pročešljali po netu. Da vam uštedimo vreme, sve što smo saznali predstavljamo vam u sledećem članku.

Adolf Hempt (Novi Sad, 1874 — 1943, Novi Sad) je bio lekar, osnivač Pasterovog zavoda u Novom Sadu. On je stabilizovao Pasterovu vakcinu protiv besnila, tako da je ona mogla da bude distribuirana i do udaljenih mesta. 

dr-adolf-hempt

Hempt je rođen u Ruzmarinskoj ulici, danas ulica Laze Telečkog u centru grada, kao sin belgijskog protestantskog misionara. Hemptova majka Katarina Teveli, rodom je iz Budimpešte.

Nakon Hemptovog rođenja, sticajem okolnosti njegova porodica je izgubila kuću i preselila se u Sarajevo gde se Hemptov otac i dalje bavio misionarskim radom a majka je bila babica. Mladi Adolf je u Sarajevu završio školovanje do mature. Kako je porodica bila nedovoljno bogata da ga izdržava, na dalje školovanje i studije medicine, Hempt je otišao kao vojni pitomac. Diplomu lekara Hempt je stekao u 24 godini na Univerzitetu u Gracu, 1898.

kuca-dr-hempta

„Dekerova baraka“ , poznata i kao „Hemptova kuća“, u dvorištu Pasterovog zavoda u kojoj je dr Hempt živeo od 1921. do 1936. 

Jedan od Hemptovih sinova je, izumeo šumeći aspirin, u Subotici još pre Drugog svetskog rata, kada je emigrirao u Španiju.

Nakon što se demobilisao 1905. Hempt je neko vreme radio u Bosni, u Lukavcu kao opštinski lekar. Tokom 1921. vratio se u Novi Sad na poziv ministra zdravstva Srbije . Hempt je 9. decembra 1921. postavljen na mesto odgovornog referenta javno-zdravstvenog odeljenja Ministarstva zdravlja za Banat, Bačku i Baranju, a 24. novembra 1922. za upravnika Pasterovog zavoda u Novom Sadu.

Hemptova-porodica

Ministarstvo mu je obezbedilo stan u kojem je bio kratko vreme. Naredne godine, kada su pored nove zgrade Pasterovog zavoda montirane drvene kuće u nizu za smeštaj osoblja, u jednu od njih, najbližoj Zavodu, uselio se Hempt sa celom svojom porodicom. Ova drvena kuća, poznata i kao „Deker baraka“, u inventarskoj knjizi Pasterovog zavoda upisana je kao „Hemptova kuća.“

U Novom Sadu Hempt je osnovao Pasterov zavod i postao njegov prvi direktor. Zavod je bio namenjen za proizvodnju Pasterove vakcine protiv besnila, i preventivno medicinsku zaštitu stanovništva od besnila. Tridesetih godina 20. veka u Novom Sadu i Kraljevini Jugoslaviji Pasterov zavod bio je jedan od najpoznatijih u svetu, u koji su dolazili brojni strani lekari da se upoznaju sa proizvodnjom Hemptove vakcine protiv besnila.

Kada je okončao radni vek i otišao u zasluženu penziju, 1935. godine, dr Hempt se iselio iz Hemptove barake i jedno kraće vreme živeo u maloj kući u Teslinoj ulici, zatim u kući preko puta vojne kasarne u Futoškoj ulici (na mestu gde se sada nalazi benzinska stanica). Konačno se udomio u novoj kući u ulici koja danas nosi njegovo ime, u broju 8.

Ulica_dr_Hempta_u_Novom_Sadu

Adolf Hempt je bio vrlo načitan, a posebno je skupljao medicinske knjige, neke i vrlo retke stare, koje je poklonio biblioteci Pasterovog zavoda.

Aprilski rat i slom Kraljevine Jugoslavije zatekli su dr Hempta sa porodicom na Braču. Tamo je dobio telegram da se hitno javi u Novi Sad i preuzme upravu Higijenskog zavoda, od 1. maja 1941. godine. Sa porodicom se vratio, skelom preko Dunava, u Novi Sad jer su mostovi već bili porušeni, i nastavio stručni i naučni rad na vakcini protiv besnila, sve do smrti, 20. jula 1943. godine, u 69 godini života.

Pasterov_zavod_u_Novom_Sadu

Pasterov zavod u Novom Sadu je 1928. preuzeo funkcije svih ostalih zavoda u Kraljevini Jugoslaviji, zahvaljujući novoj vakcini protiv besnila dr Hempta.

       Na zgradi Pasterovog zavoda u Novom Sadu 1997. postavljena je Hemptova spomen-ploča, zajedno sa spomen pločom njegovog učenika dr Milana Nikolića.

Njegovo grobno mesto na reformatorskom groblju u Novom Sadu je pod zaštitom države.

    Ulica u Novom Sadu u kojoj je 1936. Hempt izgradio svoju porodičnu kuću, koja se nalazi nedaleko od Pasterovog zavoda, 2002. dobila je ime „Dr Hempta“,

    Zavod za zaštitu spomenika grada Novog Sada proglasio je Pasterov zavod spomenikom kulture 1997, a ovu odluku je potvrdila Vlada Republike Srbije 2001… „U Odluci o proglašenju, spominje se dr Adolf Hempt kao veliki naučnik i autor nove metode primene antirabične vakcine.“

    Odlikovan je Ordenom Svetog Save.