Dok sedimo pored Dunava u hladu platana, slikar Dejan Ševo i ja, u njegovim rodnim Sremskim Karlovcima, počeli smo priču o životu, Dunavu i koječemu, ali ono što vam prenosimo je njegov pogled na umetnost, njenu prošlost, našu sadašnjost i njegovu budućnost u njoj.

dejan-sevo-slikar-sremski-karlovci-dotkom-intervju (1)

Kako ti doživljavaš umetnost danas u 21. veku?

Umetnost se danas srozala na ružnoću sa velikim „R“. To nije samo danas. U ovom dobu je kulminacija toga što je nastalo sa Dešanom i njegovom  “čuvenom“ fontanom.  Ali, bože moj… Samo štafelajsko slikarstvo je na samrti. Dolazimo do novih stvari još pre Drugog svetskog rata, Konceptualizma, uglavnom. Ja se bavim akvarelom i drugim tehnikama. Ulje i pastel takođe, ali mi je akvarel, da tako kažem – uža specijalnost. Akvarel, neki kažu „kraljica tehnika“, što neki slikari savetuju da se radi tek kada dođeš u pozne godine, mada to nema nikakvih pravila.

dejan-sevo-slikar-sremski-karlovci-dotkom-intervju (6)

Ti si završio Srednju umetničku školu, „Bogdan Šuput“ u N.Sadu, međutim Akademiju nisi upisao, iz kog razloga?

Nisam je upisao baš zbog svega o čemu pričamo sad. Po meni je Akademija dobra samo iz dva razloga, pošto živimo u jednom bizarnom svetu. Prvi razlog je to što imaš mogućnost modela tamo, drugi je naravno diploma. Pored toga 90% ljudi koji su završili Akademiju se ne bavi svojom strukom. Dok sa druge strane ja se bavim time. Ja sam „full time painter“.

dejan-sevo-slikar-sremski-karlovci-dotkom-intervju (10)

Koliko te je „kočilo“ to što nemaš diplomu, a koliko ti je dalo slobodu?

Kočilo me je u smislu da sam možda mogao da budem npr. nastavnik likovnog u Vilovu! Ili tako negde.. U tom smislu.  Mada nikada ne bih radio u prosveti, previše stega. Volim da sam slobodan.

dejan-sevo-slikar-sremski-karlovci-dotkom-intervju (15)

Kada si počeo intezivno da se baviš akvarelom?

Još davne 2000 – te godine. Ona je bila presudna. Bile su dve paralelne izložbe akvarela dvojice karlovačkih umetnika. Otišao sam na izložbe bez ikakvog konkretnog cilja. Međutim kada sam pogledao prvih 5 -6 slika… To je bila ljubav na prvi pogled. Ta transparentnost boja, i šta sve ta tehnika može da uradi – to je to. Ubrzo smo se nakon nekih godinu dana, akvarel i ja „venčali“. Ja sam oko godinu dana radio, usavršavao to kod kuće i to je naravno, provedenim vremenom u radu, napredovalo. Ima ljudi koji kažu da je talenat 5% i rad 95%, ja kažem da je to pola – pola. Ne može niko sa talentom od 5% da napravi nešto. I ja sam tada samim tim „venčanjem“ ušao u „kredit“, koji jako teško da ću moći da vratim. U tom smislu da mi je nešto dato, a to je jako velika obaveza. Tada sam počeo i da ozbiljnije radim, počeo sam i sa ozbiljnom prodajom akvarela, rad, mnogobrojne kolonije, kolektivne izložbe…

dejan-sevo-slikar-sremski-karlovci-dotkom-intervju (10)

Pored sopstvenog ateljea u kome radiš i stvaraš i gore navedenih stvari koje si maločas pomenuo, znam da si dosta radio i na ulici. I to na više lokacija odnosno zemalja u Evropi i ne baš tako dalekom istoku. Na kojim si se lokacijama obreo do sad?

dejan-sevo-slikar-sremski-karlovci-dotkom-intervju (4)

Bio sam u Rigi, Letonija. Jedan prelep secesionistički grad. Zatim Hamburg, najveća luka u Evropi i jako interesantan za slikanje. Druge popularne lokacije i bliže kao Prag, Budimpešta više i ne brojim. A Istambul je najinteresantnija priča – grad za ovih sedamnaest godina. Ja sam u momentu odlaska u Istambul uzeo samo svoje četkice i boje za akvarele, spakovao se i sa nešto malo novca, krenuo noćnim vozom za Sofiju, da bih stigao u taj grad sa skoro 15 miliona stanovnika. Bez ikoga da me tamo dočeka. Potpuno sam! Kad sam došao tamo, sneg je bio pola metra, što se tamo nije dogodilo pola veka. Otišao sam u hotel u starom gradu, Stari Rog Istambula. Ujutro sam odmah otišao na glavni trg Sultan Ahmet, između Plave Džamije i Aja Sofije, mesto sa najviše turista. Raspakovao sam svoj aluminijumski tripod, stalak za slikanje, i počeo sam da radim, slikam.  Za pola sata mi je prišao prvi kupac i posle te prve kupovine već sam mogao da razmišljam i o nekom dužem boravku. Obišao sam tada dosta lokacija po gradu. To je bio mart mesec.  Kasnije sam se vratio opet i ostao ceo jul. Istanbul, najlepši grad. Ima i azijski deo, bio sam i tamo.  Ali, to je već neka druga priča.

dejan-sevo-slikar-sremski-karlovci-dotkom-intervju (12)

Pored gomile iskustava koje si stekao obilazeći sve gradove u kojima si bio, postoji li mesto koje je posebno uticalo na tebe i tvoj rad?

Ne. Mesto uopšte nije bitno. Evo mi smo sad na obali Dunava. To je najveća škola. Ovaj platan iza nas je najveći profesor u toj školi. Cela stvar se sastoji u tome da treba da naučiš da gledaš. Nama je već pola dato, u „kreditu“ smo, kako ja volim da se izrazim. Najviše sam naučio sedeći na klupi sam gledajući. Ujutro, u podne i predveče… Svetlost je totalno drugačija. To je to.

This slideshow requires JavaScript.

Imao si do sada više grupnih izložbi…

Da, imao sam nekoliko izložbi sa umetnicima iz Novog Sada, Srbije, Hrvatske, Crne Gore…

Biraš li ljude sa kojima ćeš izlagati ili oni biraju tebe?

Ne. Uglavnom je stvar dogovora. Možda neki mene biraju, ali opet, na kraju je sve u dogovoru.

dejan-sevo-slikar-sremski-karlovci-dotkom-intervju (22)

Kada će doći na red tvoja samostalna izložba?

Čekam još tri godine. Hoću da posle dvadesete godine napravim svoju ličnu izložbu sa sedamdeset slika. Platonovi učenici nisu mogli da razgovaraju sa njim pre dvadeset pete godine, srećom, nisam baš toliko strog za sebe!

Pored svih tvojih poznanstava i kontakata koje si ostvario i ljudi sa kojima si radio, s’kim si se najviše zbližio i možda, nešto i naučio?

Na mene je najviše uticao dok sam počinjao Đorđe Lazić, poznatiji kao Ćapša. To je vajar iz Sr. Karlovaca koji me je između ostalog i spremao za prijemni u srednju školu. A sada mogu reći da je to moj sadašnji kum Mile Kulačić koji radi jednu specifičnu rusku školu svega, pastel, ulje, akvarel…

dejan-sevo-slikar-sremski-karlovci-dotkom-intervju (23)

S’obzirom da smo manje- više svi u odrastanju bili okrenuti ka nekim zapadnim kulturološkim fenomenima i saznali skoro sve o njima, istok nam je ostao pomalo “dalek“. Ti si ipak pronašao deo sebe u tom istočnom delu. Konkretno u Rusiji. Kakva je razlika u pogledu na umetnost kada gledamo njih i nas?

Tržište se generalno, nalazi na zapadu. Dakle Amerika, Kanada i Engleska. To su zemlje u kojima se prodaju slike. Rusija opet, po meni ima najbolju školu, to su počeli predvižnjici a nastavili su umetnici u SSSR-u. A to je već bila stvar, veća i od njih. Pogledaj samo sliku Džeksona Poloka i neku sliku lika koji radi u njivi i sve će ti biti jasno. Dok su jedni propagirali individualizam drugi su gurali kolektivizam. Sada u Rusiji postoje galerije i sve to nekako ide, ali se na kraju najveći deo proda na zapadu. I sada dolaze Kina i Japan kao tržište. Kod nas to ne postoji uopšte. Ljudi nemaju za osnovne stvari. Ja svoje slike prodajem preko online galerija. Uglavnom na zapadu i nešto malo ovde. Ali ta normalna potražnja za slikama ovde ne postoji. Bar ne u ovom trenutku.

dejan-sevo-slikar-sremski-karlovci-dotkom-intervju (24)

Na pomolu je tvoja saradnja sa našom novosadskom umetnicom  Jelenom Bjelicom. O čemu je reč?

Ona već dugo radi u svom ateljeu gde ću od septembra i ja početi da dajem časove slikanja akvarelom. Za početak to će biti manje grupe, do pet ljudi. Radiće se od klasičnog do eksperimentalnog akvarela, ako smem tako da ga nazovem. Ta ideja stoji već nekih godinu dana ali je bilo potrebno da sazri u meni. Mislim da sam, a drugi mi stalno to govore, spreman da podelim to svoje iskustvo i znanje. Tu će doći u obzir i individualni časovi, spremanje za prijemne ispite, rad i u drugim tehnikama, ali će glavni akcenat biti na akvarelu.

dejan-sevo-slikar-sremski-karlovci-dotkom-intervju (29)

Šta mogu polaznici da očekuju u tvojoj školi?

Sve ono što im je potrebno za rad. Moći će da se radi sa materijalom i bez njega. To će biti stvar dogovora. Mogu da očekuju prijatnu atmosferu, ali i ono što sam i ja radio od početka. A mora se krenuti od početka. E sad, rezultati su individualni i samo će vreme pokazati ko se bolje snalazi i u kojoj priči. A radionice će biti koncipirane tako da će se posle pet časova formirati grupe A i B. Tako da će rad biti sihronizovan sa svim učenicima. Časovi će trajati po dva sata, a termini će biti pravljeni po dogovoru, s’obzirom da se atelje nalazi u centru Novog Sada i radi već nekoliko godina.

Postoje li neki pod-žanrovi akvarela ili je sve što se radi vodenim bojama akvarel ?

U poslednjih desetak godina se pojavilo dve vrste ljudi, oni koji akvarelišu i oni koji slikaju koristeći tehniku akvarela. To su dve totalno različite stvari. Prve slobodno možeš nazvati polu-amaterima, ali su ekstrovertni. Ljudi koji su šoumeni i koji uzimaju pare. Ovi drugi, to je po meni prava stvar, jer se radi o tehnici, ne o šou.

dejan-sevo-slikar-sremski-karlovci-dotkom-intervju (25)

S’obzirom da nisi član ULUV-a ( Udruženje likovnih umetnika Vojvodine ), koliko ti je to u Novom Sadu, otežalo da uđeš u neke krugove u kojima se po njihovim rečima, umetnost još uvek ceni i prodaje?

U mojim rodnim Karlovcima to ne predstavlja nikakav problem, dok u Novom Sadu je veća šansa da neću napraviti izložbu iz tog razloga. Međutim, ne obazirem se na to. Čak mi je i jedan čuveni, da ga ne pominjem poimence, novosadski likovni kritičar rekao, da se ne obazirem i da samo nastavim sa akvarelom. Zvuči pomalo nadmeno…

Ali je istina da si jako dobar u tome! I kad smo se dotakli toga, koliko je opravdano po tebi što jedan određen broj ljudi, da ne kažem, lobi, drži monopol nad galerijama u Novom Sadu i ne dozvoljavaju mlađim umetnicima da dođu do izražaja?

Tog poluamaterizma ima na celoj planeti, samo ga mi naravno najviše primećujemo u svom dvorištu. A to su ljudi koji pripadaju jednom prošlom vremenu koji u ovom opstaju samo uz pomoć određenih funkcija na kojima se nalaze. Ne postoji opravdanje za takvo ponašanje. Npr.Pokrajinska vlada forsira Muzej moderne umetnosti, gde se novac ulaže u konceptualnu umetnost tako da je štafelajsko slikarstvo i komisiona prodaja po galerijama u Novom Sadu na totalnom dnu. Tako da na kraju ostane internet. Online prodaja. Nešto se proda i ovde, ali to je malo da bi se od toga živelo.

dejan-sevo-slikar-sremski-karlovci-dotkom-intervju (28)

Jedan naš zajednički, ali nažalost pokojni prijatelj mi je rekao da je slikarstvo posao kao i svaki drugi, koji možeš raditi 8 časova ili 28 časova, kako je on to voleo da kaže. Slažeš li se s’time?

Ne. Ne u potpunosti. Naravno da je rad bitan. Ali bez talenta to nije nešto što može postati posao. Dakle talenat + rad i dobićeš nekad bolji akvarel koji uradim za pola sata od onog koji radim danima. Od skora sam se vratio pastelu. Nisam ga dugo radio, ali sam se vrlo brzo vratio u „formu“. Podjednako mi dobro ide sa njim i sa uljem iako i dalje preferiram akvarel. Samo je pitanje tehnike. Da li je imaš ili ne. I naravno stvar je u gledanju. Slikarstvo je priča o svetlosti.

Kako povezuješ  muziku i slikarstvo. Koliko ti pomaže u radu?

Jako puno. Stalno slušam muziku, pa čak i kada radim na otvorenom negde napolju. Današnje vreme i tehnika su omogućile i tu stvar. U principu, to je isto, razlika je samo u formatu i mediju.

Za kraj, koja je po tebi razlika između slikara i umetnika?

Slikar je po difoltu umetnik. A umetnik je danas samo puki šarlatan, u najboljem slučaju polu amater. Duhovni Sankilot!