anti-matter-sf-movie-new-dotkom-recenzion-dejan-josić-dotkom

Odličan lo-fi SF film nam se ukazao na torentima pre koji dan. Ono što je velika prednost ovog potentnog podžanra (koji nam je iznedrio i takve male bisere kao što su “Primer”, “I Origins”, “Another Earth”, “The Coherence” (da samo navedem neke od najbitnijih)) je da prilikom realizacije projekata ovakve vrste uopšte nije potreban veliki budžet, akcenat je uvek na samoj priči/ nekakvoj intrigantnoj ideji i načinu na koji nam se ona prezentuje. A “Anti matter” se pozabavio upravo jednom takvom intrigantnošću, zapitao se je šta je to nas suštinski čini ljudima (ili je bolji izraz bićima) kakvi jesmo? Naime, ako nam ikada podje za rukom teloportacija materije, i ako se čovek usudi teleportovati “živu/svesnu” materiju odnosno nas same, da li će prilikom samog tog čina iz tačke A u tačku B biti teleportovana kompletna naša persona ili će možda proći samo “konkretna” materija odnosno naša masa a nešto nematerijalno (što čini bitan,suštinski deo nas samih) zaostati za nama? Konkretno, naše duše, recimo; jer duša, koliko nam je poznato za sada, nema masu, ne može se empirijskim načinom doći do njene težine a opet, ona čini esencijalni deo nas samih jer, šta smo mi, ljudska bića, bez onoga što našim dušama nazivamo?

anti-matter-sf-movie-new-dotkom-recenzion-dejan-josić-dotkom-2

Ovo je osnovna premisa filma koju sam pokušao prezentovati na najlakši mogući način jer da sam iole dublje ušao u analizu kontam da bi vam zadao pravi mali mozgobol i odbio vas od gledanja “Antimaterije”. A ona zaslužuje biti pogledana. Pre svega zato što je tvorcu samog dela, izvesnom Kitu Berouzu ovo debitantsko ostvarenje a pošlo mu je za rukom napraviti izuzetno gledljiv, napet i (po treći put koristim isti termin) “intrigantan” film, film koji drži vašu pažnju do poslednjeg momenta i koji vas zaista tera na razmišljanje (a upravo je to ono što čini dobar SF film – prosto vas natera na razmišljanje (o stvarima o kojima inače ne razmišljate/mo često)). Uglavnom, ako se ne obeshrabrite i pregurate prvih 10-ak minuta filma (koji su prepuni termina iz kvantne fizike (i “najnaučniji” su deo njega)) čeka vas vožnja i po, vrtoglava spirala dogadjaja u koje glavna protagonistkinja, mlada fizičarka Ana, uleće one sekunde kada se odvaži (sve za dobrobit čovečanstva, zar ne?  biti prvim hjumanom koji će biti teleportovan (doduše samo 20 cm dalje od početne tačke no implikacije samog čina bi bile iste i da se prebacila na drugi kraj planete). Dakle, odlična premisa filma, odlična realizacija, delo koje ne vredja vašu inteligenciju (već samo traži (prilikom gledanja) malu upotrebu iste), mislim da je to sasvim dovoljno od jednog indie filma (za odvojiti sat i po vašeg vremena i uživati u njemu). 😉