Do pre nekoliko godina čitala sam većinom strane pisce, a knjige nisam kupovala već ih pozajmljivala, što iz biblioteke, što od prijatelja od kojih sam i dobijala preporuke za čitanje. Čitala sam razne žanrove, ali uvek naginjala ka, omiljenoj mi, fantastici. Jednoga dana, spremajući se za dugu vožnju autobusom, a na preporuku moje drage Milene, iz biblioteke sam pozajmila Kosingasa. Već tamo mi je jedna žena razvukla kez preko celog lica i rekla: „Divan izbor, uživaćeš.“ Samo što me nije zagrlila i izljubila. Tada mi je njena reakcija bila čudna, a sada mi je, već, potpuno jasna. Kada je vožnja krenula, reših da bacim pogled na knjigu pre nego što izađemo na auto-put, a onda nadoknadim propušteno spavanje. Već posle tridesetak strana bilo je jasno da od spavanja nema ništa. Ni tokom vožnje ni nakon nje jer knjigu nema šanse da ispustim dok je ne pročitam od korice do korice. Tako sam zaplovila u svet domaće fantastične književnosti.

kosingas-saga-1-Aleksandar-Tesic

                                                 (Aleksandar Tešić – foto : Nemanja Jovanov)

Srpska mitologija, na moje veliko oduševljenje, može parirati najpoznatijim svetskim mitologijama, a, usudila bih se da kažem, od većine je čak i bolja. Ipak, za mnoge od nas je to potpuno neistražena teritorija. Božanstva poput Peruna, Svaroga, Strahora, Mokoše, Morane, bića kao što su psoglavi, todorci, vile, veštice, suđaje, patuljci, mađionici, zmajevi, ale i čitavo mnoštvo drugih, podjednako zanimljivih i značajnih, čine našu bogatu srpsku mitologiju. Njihovo otkriće je za mene predstavljalo pravu riznicu čudesa, toliko blisku mom srcu jer, za promenu, pripada meni i mom nasleđu.

Srbija, leta gospodnjeg 6896. godine, tačno godinu dana pre Kosovskog boja. Pitate se po kom to kalendaru? Po Srpskom kalendaru koji je, kao zvanični kalendar, uveo Sveti Sava još u 13. veku i koji se koristio sve do 19. veka. U tom periodu, sve je datirano po njemu – knjige, povelje, zakoni, nadgrobni spomenici, spomenici kulture.

kosingas-saga-4

 

Uporedo sa, već izvesnom, bitkom na Kosovu polju, sprema se još jedna, bitka od koje zavisi kakva će biti sudbina sveta, bitka dobra i zla. Mračne sile Ada i njihov gospodar Hromi Daba, nasuprot silama dobra koje predvode zmajeviti junaci viteškog Reda Zmaja na čelu sa Kosingasom, prvim među jednakima. Junaci zmajskog porekla rađaju se sa belegom na telu i ceo život se spremaju za borbe kojima obični ljudi nisu dorasli. Odlikuje ih junaštvo i viteštvo, izuzetna snaga, hrabrost, veština. Oni su knez Lazar, Miloš Obilić, Kosančić Ivan, Toplica Milan… i ratnik iz proročanstva vatre, onaj koji će sprečiti sile zla da zavladaju svetom. Onaj čiji je identitet strogo čuvana tajna,  jer, čim bude otkriven, postaće imperativ ubiti ga pre nego što ispuni svoju sudbinu. On mora postati novi Kosingas i predvoditi konačnu bitku protiv hordi zla iz Ada. On je Marko Kraljević, junak koji ne trpi nepravdu, hrišćanin koji ne veruje u ale i bauke, vile i zmajeve, koji veruje u svoj mač i svoga konja i popuno je nesvestan svog zmajskog porekla. Ni ne sanja da postoji vila Ravijojla. Sastaje se sa knezom Lazarom i kosingasom Gavrilom, u podnožju Đavolje varoši i život mu se okreće naglavačke. Saznaje da je sve u šta je verovao laž i zakoračuje u svet za koji je bio siguran da je izmišljen. Knez Lazar u narednih godinu dana mora da se spremi za bitku sa Osmanlijama, a Marko za bitku sa silama zla. Njegov vodič i učitelj je kosingas Gavrilo i njih dvojica kreću u avanturu kroz magičnu prirodu naše divne zemlje. Obilazeći sela, upoznaju nas sa načinom života, običajima, verovanjima i nedaćama ljudi koji po selima žive i vode nas pravo u centar našeg kulturnog nasleđa. Prikazuju nam tranziciju iz stare vere u hrišćanstvo i običaje koji su se zadržali, a koja crkva nastoji da iskoreni. Mnoge ne može pa ih prilagođava i usvaja, ali neki su toliko surovi da se moraju iskoreniti pa makar i silom. Kosinagas Gavrilo tu igra važnu ulogu u harmonizaciji dva sveta.

kosingas-saga-2

Mišljenja o Kosingasu su, po prirodi stvari, podeljena. Vodi se polemika o sličnosti sa Gospodarom prstenova – imamo ljude, zmajeve, vilenjake, patuljke… i diskutuje koliko je to dobro ili loše. Ja sam mišljenja da se uopšte ne treba baviti takvim poređenjima. Ono što nam Kosingas pruža mnogo je značajnije od zabave uz čitanje. Otkrivajući taj svet upoznajemo se sa onim što nas određuje kao narod i što nas je izgradilo kroz generacije. Neguju se vrednosti koje su u današnje vreme mahom izgubljene – poštenje, poštovanje, junaštvo, rodoljublje, požrtvovanost. Jednom rečju, viteštvo. Vrednosti koje treba ponuditi današnjoj omladini nasuprot onome što im se svakoga dana servira.

kosingas-saga-3

Moj otac je odrastao na selu i čitave raspuste smo provodili tamo. Selo je podno Đavolje varoši, i legendi je bilo na pretek, a on je uživao da nam ih priča. Odrastala sam uz učenje seoskih igara, pravljenje igračaka, poštovanje narodnih običaja uz objašnjenja o njihovom poreklu i značenju i, naravno, uz mnoštvo priča. Na primer, onu čuvenu od 7 km peške do škole kroz sneg do pojasa (uzbrdo u oba pravca!). Čitajući Kosingasa osetila sam neverovatnu vezu sa svojim narodom i našom prošlošću. Probudilo mi se interesovanje za našu istoriju koju sam uvek na silu učila u školi. Period istorije koji danas najbolje poznajem je upravo onaj koji pokriva Kosingas saga – od cara Dušana do despota Stefana. To smatram jednim od najbitnijih efekata Kosingasa, ne samo da sam se upoznala sa vladarima i najvećim junacima tog vremena već i sa prilikama tog doba uopšte, međusobnu povezanost vlasti, vlastele, crkve i naroda, kao i povezanost sa ostalim zemljama sveta. Ono za šta škola nikada nije uspela da me zainteresuje. Tu je i umetnost koja je imala fantastičan razvoj i živela svoje najbolje godine, ne samo književna ili likovna već i umetnost ratovanja. O mitologiji i narodnim običajima i predanjima već sam govorila. Tu je i maestralan stil pripovedanja koji mi u potpunosti odgovara. Građenje rečenica je na visokom nivou, njihovo nizanje u roman taman kako treba, a lektura takva da ne razvejava čarobne niti ispletene magičnim pripovedanjem. Istraživanje je izuzetno obimno i temeljno, a možemo pretpostaviti koliko je to mukotrpan posao kada se ima u vidu kako se naša istorija beležila i izučavala.

kosingas-saga-5

Ipak, najveći značaj vidim u činjenici da me je okrenuo srpskoj književnosti i otkrio mi svet za koji nisam bila svesna da postoji. Razvoj naučno fantastičnog žanra je u povoju i odlikuje ga velika raznovrsnost. Poslednjih par godina retko se desi da pročitam knjigu nekog stranog pisca, a čitam sve domaće što mi padne šaka. Postoji puno mladih pisaca koji vredno rade i koji imaju šta da ponude. Neki se izdvajaju, neki mi više odgovaraju od drugih, ali u svim knjigama uživam, srećna zbog činjenice da u svom dvorištu mogu pronaći nešto što volim i u čemu uživam. Njihovo je da pišu, a naše da čitamo i, po mogućstvu, kupujemo njihove knjige, kao i da dajemo svoje utiske i kritike i tako doprinesemo njihovom daljem razvoju i razvoju srpske književnosti uopšte.

Sigurna sam da postoji i nešto negativno na šta bi se moglo ukazati, ali, zbog prevelike ljubavi koja se rodila već posle tridesetak strana, ja nisam bila sposobna to da primetim. Možda u nekom od narednih čitanja. Kosingas zauzima posebno mesto u mom srcu i sada ja gledam one koji se upuštaju u ovu avanturu sa istim pogledom punim ljubavi kao i mene ona gospođa sa početka teksta.

                                                                                                               Milica Cvetković