Jednog četvrtka u kafeu “Pero” u centru Novog Sada tročlana ekipa DOTKOMa je popila piće i porazgovarala sa Vedranom Ferizovićem, glavnim šrafom u bendu JAL ( Josip A Lisac) . Rezultat tog razgovora možete pročitati u redovima koji slede…
Kako ste za toliko godina postojanja na vrlo nezahvalnom terenu za tu vrstu muzike uspeli da budu toliko produktivni i izdate toliki broj albuma ?
- Ja mnogo radim. I brzo radim. I bojim se da će mi ostati u fijokama neke stvari. Ne guram tu samo bend, postoji tu i klasična muzika i neki moj trio uporedo. Svaki dan, bukvalno, napišem dve pesme. Neke su dobre, neke loše… Poenta mi je da što pre ja to zabeležim, da bih išao dalje. Nezahvalno je vreme za svirke, pa sam čak počeo da se ložim na taj snimljen materijal…
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=4492rNCrj58&w=560&h=315]
Koliko su se tekstovi odnosno pesme menjale sa promenama u tvom životu, u međuvremenu si se oženio, dobio dvoje dece…ti događaji mora da su ostavili traga na tvojim pesmama, i možeš li biti iskren i reći na kojim ?
- Kad čujem neku pesmu, ja prvo primetim tekst u njoj, tako da imam pesnički pristup pesmi. Većina ljudi ide obrnutim redom, ja ne. Konkretno, pesma ” Svako spava svoje“, to je jedna bračna idila, eto ona je inspirisana novim momentima u mom životu… Na drugom albumu, pesma ” Bom Bom” je nastala kad se rodila moja prva ćerka. To su dve stvari koje mogu da ti navedem kao primer ovako napamet. Ima mnogo stihova ugrađenih u pesme…
Koji bendovi su uticali na tvoj autorski rad ? Na kojoj muzici si odrastao ? Da li je to uopšte isto ?
- Ne. Rođen sam u Sarajevu i prvi koncert na kojem sam bio je koncert Dina Merlina, to me je mama vodila kad sam bio baš mali. U jednoj recenziji jednog našeg albuma sam pročitao kako zvučimo malo kao Let 3, malo kao Merlin iz rokenrol dana, mada ja ne znam kad je to Merlin svirao rokenrol, haha. Možda se i oseti u našem zvuku da mi je to bio prvi koncert, haha. Slušao sam puno klasiku, zbog škole, a i zavoleo sam je vremenom…I verovatno se čuje Džoni Štulić u našim pesmama, to mi je bila obavezna lektira.
Saznali smo da tvoja interesovanja ne ostaju samo na polju muzike, da si zapravo uvek bio inspirisan umetničkim sadržajima, najviše poezijom i filmom, u čemu si se takođe oprobao. Eto, povod ovog razgovora je novi spot, vrlo zahtevan- snimljen iz jednog kadra, svi poznavaoci filma znaju o čemu je reč, pa nam ispričaj, kako je uopšte nastao, čujem da je to sjajna priča ?
- Gde si to čuo, haha ? Pravili smo Miroslav (stari klavijaturista, prim red.) i ja neke filmove o Harmsu kao klinci. Onda nam je porastao apetit, hteli smo da radimo nešto ozbiljnije, ali nismo imali uslova za to. Što se tiče spota ja nemam nikakve veze sa njegovom realizacijom. Ceo spot je smislila režiserka Maja Grgić , moje je bilo da budem producent i da nabavim šta treba za taj spot. U tome mi je mnogo pomogao prijatelj Dušan Miletić. Bojan Đurišić je sve to snimio iz jednog kadra. To je najozbiljniji projekat koji sam radio tog tipa.
Zašto je važno slušati muziku ?
- Zbog Duha. Zavisi šta se sluša. Mislim da deca treba da slušaju dečiju muziku. U pubertetu , to je najnezgodnija faza, vrlo ja važno šta ćeš izabrati . Tu dosta zavisi od odnosa sa roditeljima, da li ćeš poslušati njihove predloge ili ćeš im kontrirati. Socijalizacijom ćeš doći do krajnjeg ishoda…
Ostatak razgovora možete naći na našem You Tube kanalu…
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=gJwYxtndaK8&w=560&h=315]
Leave a Reply