Sve je tog dana bilo u znaku knjige. Klinci su otišli svojim putem, jedan na rođendan, drugi u carstvo snova pa, potom, obojica sa tatom na Noć istraživača, a ja… ja sam taj trenutak iskoristila za kafu u idiličnoj atmosferi knjižare Bulevar Books što mi je poslužilo kao prikladna uvertira za Regionalnu književnu konferenciju Book Talk 2017.

 Book-Talks-2017-1

 

Paneli koji su me privukli bili su posvećeni fantastici i okupili su zanimljivo društvo iz regiona: regionalne književne promotere, prevodioce, urednike, proučavaoce i pisce fantastike pa čak i jednog direktora muzeja.

 Panel 13 – Fantastika iznad političke geografije

 Book-Talks-2017-2

 U ulozi moderatora našao se Dragoljub Igrošanac, vlasnik i glavni urednik sajta art-anima.com, a na tribini su učestvovali: Mladen Jakovljević, Nikola Petaković, Aleksandar Žiljak, Mirko Grdinić, Dragić Rabrenović i Anto Zirdum. Njihove biografije možete pogledati ovde:

http://www.color.rs/booktalk2017/ucesnici.html

 Oni su govorili o važnim pitanjima vezanim za poziciju u kojoj se nalazi regionalna fantastična scena, smeru u kojem se razvija, potencijalima za širenje saradnje, književnom kritikom i njenom ulogom u razvoju književnosti i sl. Dobili smo sjajne predloge za čitanje i značajne teme za dalje istraživanje i proučavanje. Panel je ispunio svoju svrhu, bio je ujedno i poučan i zabavan, i, što je najbitnije, koristan za razvoj regionalne fantastične scene.

 Panel 14 – Motiv vampira u savremenoj regionalnoj književnosti

 Book-Talks-2017-3

 

Moderator je, i ovoga puta, bio Dragoljub Igrošanac, a učesnici: Goran Skrobonja, Davor Šišović, Dejan Ognjanović i Vladimir Krivošejev. Ova tribina je prednjačila po zanimljivosti. Naravno, temi je pristupljeno sa krajnjom ozbiljnošću, ali u veoma opuštenoj i prijatnoj atmosferi.

 VAMPIR kao jedan od najeksploatisanijih motiva u fantastici uopšte, prolazio je kroz razne uticaje i transformacije. Iako naše gore list, vampir se prvi put pojavljuje u evropskoj književnosti pa se njegov arhetip suštinski razlikuje od našeg, folklornog. Ekspanzija vampirizma tokom 18. veka iznedrila je značajna književna dela koja i danas imaju jak uticaj na globalnom nivou. Uticaj pod kojim su i naši pisci odrastali. Ipak, ono što naš folklor ima da ponudi oblikovalo je mnogo kompleksniji arhetip vampira koji je, samim tim, i strašniji. Srpski vampir nije otmeni tip koji luta po svetu gospodski odeven, već grešan čovek čija duša ne može da nađe mira pa se vraća i pohodi svoje selo i one koji su mu se za života zamerili. Kada se vampir pojavi, oni koji su se ogrešili o njega nemaju dilemu da li će ih posetiti pa je njihova agonija za toliko veća.

 Ovo je kompleksna tema o kojoj bi se moglo mnogo pričati pa ja ću to ostaviti onima stručnijim od sebe iz čijih ćemo analiza i prikaza nastaviti da oblikujemo lik tog strašnog vampira, produkta našeg folklora kojim smo uspeli zaraziti čitav svet.

 Book-Talks-2017-4

Za kraj, preneću vam utisak koji počinjem da uočavam kao pravilo u „fantastičnim“ krugovima, uvek je prisutan duh zajedništva, pozitivna atmosfera, međusobna podrška i uvažavanje. To je nešto što jako cenim i što smatram najvećim adutom za dalji razvoj tog, dragog nam, žanra. Moja uloga je ovoga puta bila da uživam i ja sam je vrlo ozbiljno shvatila. Utisak bi mi bio potpuniji da sam nakon konferencije iskoristila priliku da porazgovaram sa učesnicima, ali sam požurila da sretnem svoje male istraživače i zadovoljila se fotografijom sa legendom našeg horora, Goranom Skrobonjom. A druženje ostavljam za neku drugu priliku kojih će, sigurna sam, biti u izobilju.

Book-Talks-2017-5

                                                                                                           Milica Cvetković