U subotu nam se na torentima ukazao nov Netflixov uradak, onaj Dejvid Finčerov,Mindhunter“. Opako dobar serijal o samim začecima kriminalističke psihologije, profilisanju i uopšte mnogim metodama koje su danas sastavni deo kriminalističke obrade.

mindhunter-2

 

Radnja se dešava 1977-e i kroz 10 epizoda pratimo začetnika cele te priče, mladog predavača u Kvantiku, agenta Holdena Forda (izvrstan Jonathan Groff) koji zajedno sa kolegom mu Billom Tenchom (Holt McCallany) i psihologom Dr. Wendy Carr (Anna Torv) tvori jezgro “Behavioral Science Unit” (“Bihevioristička naučna jedinica”) i koji skupa prave pionirske korake u dotičnoj oblasti. Pokušavajući ustanoviti obrasce po kojima se ponašaju serijske ubice, naša dva agenta se povlače po zatvorima diljem USA, intervjuišu najgore od najgorih i svakim odradjenim intervjuom dublje zalaze u psihologiju tih nadasve devijantnih ličnosti, po prvi put zaista imajući uvid u njihove načine razmišljanja & ponašanja.

 

mindhunter-3

Tako prikupljene (sirove) podatke potom prosledjuju Dr. Wendy, koja svojim znanjem te stručnošću pomaže da klasifikuju prve obrasce/grupe u koje će se različiti tipovi ubica od tada svrstavati. Njihov rad je definitivno bio pionirski, mnoge današnje uvrežene termine je upravo ovaj trojac definisao (npr. termin “serijski ubica” je njihova tvorevina) i zaista je nemerljiv njihov doprinos modernoj kriminalistici. Serija je zasnovana na stvarnim likovima i dogadjajima i Finčer & co. su se odlučili za skoro pa dokumentaristički pristup prikazivanja cele te priče, akcenat je pre svega na nauci, nema u seriji nikakvih CSI bulšita, nikakve spektakularne forenzike, sve je prikazano apsolutno realno, onako kako su se u stvarnosti stvari i odvijale. A kakav samo fantastičan posao odradiše. Ja sam krenuo da gledam pilot epizodu čisto informativno, mislio sam da bacim pogled na 10-ak minuta da vidim kako sve to izgleda i završio sam mahnito bindžujući ceo serijal (od subote popodne do nedelje uveče, oči su mi ispale), prosto nisam mogao da se odvojim od onoga što se dešava na ekranu. I vidim da nisam jedini, na IMDB-u čitam da se još puno njih zalepilo za “Mindhunter“-a, kao i ja i oni su hipnotisano puštali jednu epizodu za drugom i kao i ja, i oni su po poslednjim sekundama poslednje epizode zavapili: “Šta, već kraj? Hoćemo još!”.

 

mindhunter-5

A biće još, tu sumnje nema, pošto je serijal tako završen da u stvari ništa nije do kraja rečeno, tačno se vidi da je Finčer planirao najmanje dve sezone po 10-ak epizoda, bez obzira kakav uspeh ovaj projekat požanje i kakav bude prijem kod publike. No, kad se tako dobro, temeljno i sa velikim poštovanjem odrade stvari, uspeh onda ne izostane, pa tako nije ni ovde, publikum je oduševljen, trenutna ocena na IMDB-u je 9.1.

mindhunter-4

Uglavnom, moja velika preporuka, vredi posvetiti vreme “Mindhunter”-u; jeste drugačiji od svega što ste do sada gledali na temu serijskih ubica, prepun je stručnih fraza i termina koji možda u prvi mah mogu da odbiju gledaoca nenaviknutog na takav rečnik no to je cena slave, rezultat je verovatno jedna od najboljih krim serija ikada snimljenih (ako ne i najbolja (sic)). Toliko za sada, serija je totalno sveža te ovom prilikom neću ulaziti u dublju analizu….a dublja analiza će svakako uslediti, mnogo je tu detalja koji su vredni spomena i kojima se treba podrobnije zabaviti. To nekom drugom prilikom….