sbm_cali_logo Ove jeseni češće nego inače slušam bluz. Više volim tzv. ” beli bluz” koji u sebi ima elemente roka i hard roka nego bluz standarde iz prošlosti, ali se ni njih ne klonim. Jedan od omiljenih bluz gitarista koji neguje takav zvuk mi je i Lens Lopez, Amerikanac meksičkog porekla, rođen pre 40 godina u Lujzijani, na koga su po sopstvenom priznanju najviše uticali Džimi Hendriks i Stivi Rej Von što se i čuje na njegovim solo albumima koji su prilično zanimljivi i iznenađujuće dobri.

lance-lopez

Lens ima novi projekat – Supersonic Blues Machine u kom se udružio sa Fabriciom Grosijem, basistom hard-rok bendova Starbreaker i Faiths Edge i Kenijem Aronofim, bivšim bubnjarem grupa Cinderella i Chickenfoot, kao i pratećih bendova Džona Fogertija i Džona Melenkampa. Dakle, očekivao sam jedan klasičan američki bluz-rok sound, ali, dobio sam mnogo više…

sbm_cali_packshot

Nisam ni znao da je Californisoul već drugi album ovog benda (inače star tek dve nedelje), tako da sam posle preslušavanja ove ploče požurio da nabavim i prvi, pod nazivom “West Of Flushing, South Of Frisco” i iako mi se i on dosta svideo, moram priznati da su na “Californisoul” Lens i družina otišli korak, pa, možda i dva dalje. Na oba albuma gostuju mnogi eminentni gitaristi koji čine sam vrh piramide bluz-rok zvuka kao na primer, Bili Gibons iz ZZ Topa, Stiv Lukater iz grupe Toto, Erik Gejls, Volter Trout, Roben Ford

 Svaki od njih doneo je delić svog temperamenta i svog karakterističnog sounda, ali je slagalica na kraju ispala – pa, skoro savršena. Trinaest pesama u 63 minuta donosi pregršt raznovrsnih, može se komotno reći, hitova, mada je to u današnje vreme prevaziđen pojam ukoliko se ne radi o meni omraženim hip-hop, R & B i turbo-folk izvođačima.

supersonic-blues-machine-2

 Californisoul donosi gomilu odličnih pesama. Pesma koja otvara album ” I Am Done Missiing You” ima rege-šmek, usnu harmoniku u pozadini, izvrsne prateće vokale ( koji su, by the way, izvrsni ceo album) i odlični wah-wah solo. Prati je “Somebodys Fool” na kojem se pojavljuje prvi gost i to, niko drugi do Roben Ford. Teksaški zvuk u saradnji sa izvrsnim vokalom Lensa Lopeza i pratećim vokalima nalik na gospel hor koji se sporadično pojavljuju proizvode sjajnu pesmu.

supersonic-blues-machine-1

 Usna harmonika nas uvodi i u treću pesmu pod imenom “L.O.V.E.” koja prerasta u pravi vedri, letnji hit obogaćen soul vajbom. Bili Gibons svojim promuklim glasom najavljuje “Broken Heart” a njegov Gibson donosi punokrvnu ZZ Top pesmu koja je komotno mogla da se nađe i na albumu teksaških bradonja. Hendriksovska ” Bad Boys” mi je jedna od, ne mogu reći slabijih, ali, sigurno manje dobrih pesama na albumu, mada ima odličan “prljavi “gitarski solo, dok “Elevate” odgovara svom imenu i bukvalno nas “diže” svojom energijom i sjajnim gitarskim radom Erika Gejlsa. “The One” je pesma sa latino šmekom i osećajem da je lično Santana napisao, ali gospodin Karlos ipak nema veze sa verovatno, najvećim hitom na albumu. Vrlo radiofonična pesma, predlog za urednike naših radio-stanica da malo promene standardnu šemu.

 Stiv Lukater lično preuzima dirigentsku palicu, spušta loptu i donosi odličnu baladu ” Hard Times” i virtuozni gitarski solo. Ako bih morao da vam opišem devetu stvar na albumu pod nazivom ” Cry” onda bih rekao da je to “kao da stojite na praznom auto-putu dok suton prelazi u mrak“. Ustvari, to je rekao Lens Lopez u jednom intervjuu, a ja sam, eto, bezobrazno ukrao te njegove reči da vam približim i objasnim kako zvuči jedna odlična pesma.

SBM

The Stranger” je funky epizoda sa wah-wah gitarom i vokalom a la Living Colour, dok poslednje gostovanje na ploči pripada Volteru Troutu koji osim solo gitare preuzima i mikrofon i u “Whats Wrong”  se otvoreno pita ” Šta nije u redu sa mojim bluzom“. ” Sve je savršeno u redu“, odgovaram ja i odvrćem pojačalo još jače. Jedna od najboljih pesama koju sam čuo ove godine. Duvači krase odličan, poletni funky “Thank You“, a album zatvara “This is Love” sa gotovo kantri uvodom, ali fanki gitara ubrzo preuzima primat i cupkanje postaje neizbežno. Još jedan potencijalni radijski hit, mada sumnjam da ću moći da ga čujem na bilo kojoj od srpskih radio-stanica. Osim možda, na Beogradu 202

supersonic-blues-machine-Notoden-Festival

 Da rezimiram, najbolji bluz album u 2017. godini, a i ukupno, ovaj CD će sigurno biti visoko kotiran mojoj privatnoj Top listi. Raznovrstan, kvalitetan, izvrsno odsviran, fantastično produciran (za produkciju zaslužan basista Fabricio Grosi, kojem je to i inače posao) i zaista vam od srca preporučujem da nabavite “Californisoul” jer je pravi vodič kroz savremeni i moderni bluz zvuk !

                                            fotografije preuzete sa interneta