“Dunkirk” iliti “ono kad se (ratni) dogadjaj monumentalnih proporcija prikaže na krajnje minimalistički način (i to ispadne jako efektno)”Dakle,”Dunkirk” Kristofera Nolana.
dunkirk-teaser-900
 Ostvarenje koje, po temi prevashodno, poprilično odudara od stvari kojima se Nolan bavio u prethodnih 9 mu filmova. Ne znam šta ga je konkretno ponukalo da pristupi realizaciji ovog projekta no drago mi je što se u njega upustio. Pošto je u pitanju jedan od poznatijih dogadjaja sa samih početaka WWII (evakuacija par stotina hiljada britanskih ekspedicionih trupa pred najezdom Hitlerovih stormtrupera), čovek bi očekivao da bi opisu dešavanja na plažama Dankerka Nolan pristupio klasično “nolanovski” tj. epski & monumetalno. Medjutim, on je uradio upravo suprotno, snimio je svojevrsni haiku ratni film, krajnje sveden u svojoj izvedbi. I samo poprište dogadjaja je svedeno na tri mikro celine – kopno, vazduh i vodu. U njima je izdvojio tri skupine aktera, vojnike na plažama oko Dankerka, pilote RAF-a koji pokušavaju nekako zaštiti ekipu na obali te engleske civile, vlasnike čamčića & brodica, koji su se odazvali Čerčilovom apelu da priteknu u pomoć sunarodnicima zaglavljenim s onu stranu Lamanša. Svaku od dotičnih skupina predstavio je sa po jednim akterom tako da vojake/pešadince predstavlja Fionn Whitehead (kopno), civile Mark Rylance (voda) te pilote Tom Hardy (vazduh).
Dunkirk-2
Služeći se nelinearnim načinom pripovedanja, Nolan uspeva da ih poveže u jednu sveobuhvatnu makro-celinu i majstorski nam, već spomentim minimalističkim pristupom, dočara okolnosti u kojima su se zatekli, kao i atmosferu (beznadja? očaja?) koja ih je okruživala u datim momentima. Dijaloga gotovo da i nema, vidno je odsustvo spektakularnih ratnih okršaja (kao i prevelike upotrebe CGI-a), nema ni isticanja bilo kojeg od aktera filma kao glavnog protagoniste, vodećeg nosioca radnje. Ne, sve je totalno svedeno, predstavljeno maltene u simbolima. Ali se zato nije štedelo na zvučnoj kulisi.
Dunkirk-Movie-Poster-2017-Christopher-Nolan
 Muzika u filmu je n-e-v-e-r-o-v-a-t-n-a, retko kad je muzički skor tako efektno doprinosio samoj radnji filma. Vrišteće poniranje nemačkih štuka, zloslutno otkucavanja časovnika neposredno pred napade koji će uslediti, tenzija koja raste iz sekunde u sekundu krešendom desetina violina – sve je toliko vešto odradjeno da bez problema mogu da ustvrdim da svi predstojeći Oskari vezani za zvuk odlaze “Dankirku”, nikakve dvojbe tu nema.
Dunkirk-3
 Plus jedan veliki Oskar Hansu Cimeru za soundtrack filma, čovek je komponovanjem ovog remek-dela stvorio delo svog života (što nije mali uspeh znajući kakve je sve fantastičnosti iskomponovao u svojoj izuzetno plodnoj karijeri). Sve u svemu, Nolan je opet uspeo da bude svoj i krajnje orginalan i da nam podari još jedno atipično delo, delo vredno gledanja, što ovoga siromašnog filmskog leta predstavlja pravi blagoslov….
P.S. Posebno bih istakao osećaj “elijenštine” koji prožima ceo film; plaže i celokupno okruženje pod kojim se odvijaju dogadjaji su predstavljeni na takav način da sam ja zaista imao osećaj kao da se sve odigrava ne na obalama Francuske već na nekoj drugoj planeti, u Galaksiji far, far, away. Mnogo vešto to Nolan odradi, svaka mu čas’…..