Preksinoć smo opet bili (pili) u Gerili. Opet ? Pa, kad nam se sviđa tamo. A još su svirali i Gansi. Da, da, Guns N Roses ! A baš ih ne ljubim, ali moja žena ih obožava, pa je red ponekad obradovati i suprugu, zar ne ?

Jailbreak-GNR-Tribute-65

Došli oko 21:15, kao da zauzmemo mesta, jer je svirka zakazana u 22:00, jes’ da je počela sa 50 minuta zakašnjenja (što me jako iritira, ali, ovo su “zvezde”, a “zvezdama” se može. A može im se i oprostiti), al’ ‘ajde.

22:50 minuta, počinju…”Its So Easy”, “ Night Train”, “Mr. Brownstone”, ređaju se hitovi kao na traci … “ My Michelle” i sasvim neočekivano “ Rocket Queen”. Axl Rose peva sjajno, a zli jezici kažu kako mu glas ne vredi ni pola od onoga sa početka karijere. I još su rekli da se udebelio. Nije istina, „šlang” je kao i pre 30 godina, jedino je pustio bradu. Šeta od visokih do dubokih registara bez problema, skače I pleše po sceni…Vidi se da je u formi. Duff i Steven Adler voze opasno, ritam je čvrst i tačan, jedino me malo smorila bubnjareva solo – tačka od desetak minuta (generalno, ne volim takve egzibicije), ali čovek zna znanje. Slash je malo pustio stomak, ali prsti i dalje pletu po žicama i svaki solo je u notu tačan, jedino je po koji aranžman izmenjen, jer je Izzy napustio grupu, to znate, zar ne ?

 

 Duff je imao i svoja dva minuta za mikrofonom dok je pevao “Attitude” od Misfitsa  sa “ Spaghetti Incident” albuma,  da bi Axl ponovo preuzeo pažnju svih dok je vikao “ Welcome To The Jungle” i “You Could Be Mine”. Bilo je i romantičnih delova uz “ Don’t You Cry” i horski otpevanu “ Patience”. Jedan gospodin otprilike mojih godina, hrabro je preuzeo mikrofon otpevavši deo refrena “ Knockin On The Heavens Door”. “ Vrhunac koncerta je sigurno bilo izvođenje “ Slatkog djeteta” i “ Paradise City” koju je pevač posvetio Novom Sadu. To je bilo otprilike sve, osim što su na bis otpevali “ November Rain”. Masa je bila vrlo zadovoljna svirkom i glasno je to potvrdila. Ispunila je “ Gerila Bar” skoro do poslednjeg mesta, popila poprilično. Koncert u klubu, kao svaki koncert u klubu, puno dima, bučne (ali dobre muzike) i po koja čarka, koja se srećom nije izrodila u nešto više, jer su strasti ugašene vrlo brzo dobrom intervencijom konobara i obezbeđenja. Kao što rekoh, nisam neki fan pomenutog benda, ali supruga kaže da je bilo odlično. Meni dosta…

 

Ah da, posle su mi rekli…Ovo nisu bili Guns N Roses. Kako ? To su bili GNR Tribute band pod imenom Jailbreak, malo iz Zemuna, malo iz Beograda. Svirali su u sastavu : Aleksandar Bojović, pevač, Nikola Ajtić, gitara, Milan Jejina, bubnjevi i Milan Marković na bas gitari. Klavijaturista Petar Milojević je bio opravdano odsutan, ali su momci i bez njega otprašili za, ‘ajd’ da ne kažem desetku, ali ocenu manje, zbog dosađivanja sa solo izletima bubnjara i gitariste i nekim problemima u zvuku, ali to i nije njihova greška. Inače, samo da dodam da bend postoji od 2003. godine, da je svirao u „pola sveta“ i da je imao turneju čak i po Brazilu. I da…Ovi momci sviraju u još dosta bendova različite orijentacije, neki čak i sa Lepom Brenom :).

Svašta, a ja se spremao da gledam Gunse…Ko zna, sumnjam da bi bolje odsvirali. Čuo sam svašta o njima…