Pošto je na jučerašnji dan rođen jedan od najznamenitijih ljudi sa ovih prostora, osećam potrebu da napišem par reči o čoveku čiji spomenik stoji u samom centru grada gde sam rođen i gde živim ceo svoj život, Svetozaru Miletiću.

Spomenik-Svetozaru-Miletiću-Novi-Sad

 Svetozar Miletić je rođen 22. februara 1826. u Mošorinu. Bio je najstariji od sedmoro dece majke Teodosije i oca Sime. Osnovnu školu je završio u Mošorinu, a Gimnaziju u Novom Sadu. Ostalo je zapisano da je ” Svetozar Miletić najbolji đak koga je Srpska Pravoslavna velika Gimnazija ikada imala“. Posle mature upisuje “Evangelistički licej” u Požunu ( današnja Bratislava) i tamo se uključuje u rad srpske đačke družine ” Sloboda” koja deluje pod jakim uticajem “sveslovenskih” ideja.  Pod uticajem Ljudevita Štura, zanesen “panslavizmom” svom imenu dodaje ime Sveslav. Studije je počeo u Pešti, ali su te 1848. godine počeli burni događaji – građanske revolucije širom Evrope pa tako i u Mađarskoj.

svetozar-miletic-3

Ponesen revolucionarnim zanosom širi ideje koje se nisu svidele ni mađarskim vlastima, a ni nekim Miletićevim kolegama pa biva prinuđen da se iz Pešte vrati kući, u Šajkašku i to baš u vreme kada su Srbi-Šajkaši trebali biti poslati na front, u Italiju.  Njegovo agitovanje je urodilo plodom i uspeo je da odvrati većinu Srba od odlaska u Italiju, govoreći da treba da brane svoja ognjišta i svoje domove, a ne da ratuju daleko od kuće, za tuđe vladare. Ponešen tim uspehom pokušava da nađe istomišljenike u tadašnjoj srpskoj vladi da se pokrene opšti srpski ustanak na Balkanu, ali ne nailazi na odobravanje. 

Svetozar-Miletic-1

Ljut zbog tog neuspeha, vraća se studijama, ali ovog puta ih nastavlja u Beču gde ih sa uspehom i završava 1854. godine kada postaje doktor prava. Dve godine kasnije dolazi nazad u Novi Sad gde polaže advokatski ispit i sa uspehom vodi advokatsku kancelariju sledećih deset godina. Uporedo se bavi i politikom pre svega zastupajući radikalne srpske stavove. Zalagao se za ostvarenje Srpske Vojvodine, i to u manjim granicama nego do tada (što je izazvalo dosta polemika i nedoumica), ali sa mnogo većim ovlašćenjima. 
Svetozar-Miletic-2

Bio je pokretač i vodeća ličnost Ujedinjene omladine srpske, osnivač i vođa Srpske narodne slobodoumne stranke. Pokrenuo je i uređivao list “Zastava” za koji su pisali najbolji književnici i javni radnici toga doba. Dana 20. marta 1861. godine postaje gradonačelnik Novog Sada, najmlađi u istoriji grada. Kao gradonačelnik, Miletić proglašava srpski jezik zvaničnim, ukida nemačku Gimnaziju, a zalaže se za podizanje zdanja Gradske kuće u srpskom delu Novog Sada. Iako je imao apsolutnu podršku Magistrata, ugarska vlada ga suspenduje sa ovog mesta. Iste godine bio je i predsednik Srpske čitaonice, kada se pod njenim okriljem osniva Srpsko Narodno Pozorište. Bira te godine i za Počasnog predsednika Matice Srpske. Od 1867.godine ponovo je bio prvi čovek Novog Sada, kome su zdušno pomagali Laza Kostić i Kosta Trifković. Suspendovan je posle godinu dana gradonačelnikovanja, a ubrzo i uhapšen i na jednom montiranom procesu osuđen na godinu dana zatvora. Kada je izašao iz zatvora bio je vrlo popularan i to je ugarskoj vladi toliko smetalo da je rešila da mu stane na put. 1876. godine je osuđen na 6 godina robije i posle fizičkog i psihičkog maltretiranja u zatvoru izašao je psihički bolestan tri godine kasnije. Nikada više nije uzeo udela u javnom i političkom životu. Napustili su ga svi osim porodice.

Spomenik-Svetozaru-Mileticu-u-Vrscu

                                               (Spomenik Svetozaru Miletiću u Vršcu)

Kasnije se preselio kod sina, Slavka Miletića, tada lekara u Vršcu. Tamo je i umro 1901. godine.  Sahranjen je na Uspenskom groblju. Spomenik mu je postavljen 1939, u centru Novog Sada, a rad je Ivana Meštrovića, poznatog vajara. Sa malim prekidima i danas ponosno stoji na Trgu Slobode, podsećajući nas na ovog velikog čoveka. 

 ovo je originalna pesma :

a može i ovako : 

izvor: Brevijar ulica Novog Sada, autora Jovana Mirosavljevića